Polovina penzionera izdržava nezaposlene

Polovina penzionera izdržava nezaposlene

Danas je Međunarodni dan starih. Procenjuje se da će u svetu seniori od 65 godina uskoro biti brojniji nego deca mlađa od pet, a do 2050. i od mališana do 14 godina. 

Polovina penzionera izdržava nezaposlene
Polovina penzionera izdržava nezaposlene

Po našem poslednjem popisu, stari čine 16,8 odsto stanovništva,a Srbija je, s prosečnom starošću stanovnika od 41,6 godinu, jedna od najstarijih zemalja u svetu. Institut za javno zdravlje “Batut” procenjuje da će do 2030. svaki peti stanovnik Srbije biti star.

U Srbiji je lane svako drugi stariji od 65 godina hospitalizovan zbog neke kardiovaskularne bolesti, a svako treći ima kancer, ili dijagnozu koštano-mišićnog sistema i vezivnog tkiva. Rizik od demencije naglo raste sa starošću, procenjuje “Batut”, pa je prošle godine lečenih s dijagnozom demencije bilo 1.401, a obolelih od Alchajmera je osam odsto. Čak 19.617 starih je hospitalizovano zbog povreda i trovanja, a glaukom kao drugi najčešći uzrok slepila je uzrok odlaska u bolnicu 1.358 osoba.

Starima u Srbiji daleko je teže nego vršnjacima u razvijenijim evropskim državama. Naši penzioneri, umesto da uživaju nalazeći najzad vremena za sebe, i dalje moraju da rade jer od njihove penzije žive i deca pa čak i unučad. Čak u trećini srpskih opština trenutno je više penzionera nego zaposlenih, a gotovo polovina penzionera izdržava i svoje nezaposleno potomstvo. Zbog nezaposlenosti mladi ostaju u roditeljskom domu, zbog čega je često nasilje nad starima, psihičko i fizičko.

Između četiri i šest odsto populacije starih u razvijenim zemljama iskusilo je neki oblik maltretiranja kod kuće, dok je taj procenat kod nas mnogo veći. Nasilno ponašanje u institucijama uključuje fizičku silu, lišavanja dostojanstva i namerno neobezbeđivanje neophodne nege. Loše postupanje može dovesti do ozbiljnih fizičkih povreda i dugoročnih psiholoških posledica. U kriznim situacijama stari su posebno osetljivi jer često ne mogu da pobegnu već mogu biti ostavljeni i prepušteni sami sebi. Staračka seoska domaćinstva u Srbiji su trenutno u najgorem stanju jer o njima, pogotovo zimi, niko ne brine, a država nema dovoljno novca čak ni za redovnu socijalnu pomoć.

Poseban problem je i što su mnogi stari u Srbiji obespravljeni zbog neobaveštenosti. Često, čak i kad su fizički zlostavljani, oni to kriju jer smatraju svojim ličnim porazom i sramotom, a kad nemaju za hranu gladuju, ne znajući na koja vrata da pokucaju. Prava seniora često ne poštuju ni u državnim i privatnim staračkim domovima.

Po podacima Pokrajinskog zavoda za socijalnu zaštitu iz 2010, oko dve trećine korisnika geronto-centara u Vojvodini su osobe od 70 do 90 godina, dok je onih između 65 i 70 tek 13 odsto. Osobe starije od 65 čine od 8 do 17 odsto korisnika domova za smeštaj odraslih, uključujući i one sa čulnim oštećenjima, ometene u razvoju i duševno obolele.

Lj. Malešević

 

Penzioneri u Srbiji među najsiromašnijima u svetu

Penzioneri u Srbiji među najsiromašnijima u svetu

Prema istraživanju je, mereći visinu penzije, zdravstvenu zaštitu ili bezbednost, Srbija pri dnu lestvice.

Penzioneri u Srbiji među najsiromašnijima u svetu
Penzioneri u Srbiji među najsiromašnijima u svetu

Od 91 zemlje koja se našla u istraživanju, Srbija je zauzela 64. mesto. Mereći se sa komšijama, od nas su lošiji samo Crnogorci, gde je kvalitet života starih rangiran na čak 83. mesto. Slovenija je na 20, Hrvatska na 41, dok Makedonija i BiH nisu obuhvaćene ovim istraživanjem, piše “Blic”.

Ispred Srbije, za celih 25 mesta, je i Albanija, nekad sinonim teškog života.

“Srbija ima institucionalni okvir, ali se dogovorene politike ne sprovode, pa je starim ljudima teško da dođu do zakonom zagarantovanih usluga. To je zbog toga što je Srbija siromašna zemlja kao i zbog veoma komplikovanih procedura potrebnih da se prođe da bi se ostvarilo neko pravo ili usluga”, kaže se u zaključku ovog istraživanja koji se odnosi na našu zemlju.

Nedovoljna je, dodaje se, i informisanost starih ljudi o postojećim uslugama.

U realnom životu to znači da stari ljudi u Srbiji imaju male penzije, ne znaju dovoljno koja su im prava, a kad žele da neki posao završe sa državom, nailaze na duge i komplikovane procedure.

Prema poslednjim objavljenim podacima, čak pola miliona penzionera u Srbiji prima manje od 20.000 dinara.

Prema ovom istraživanju, najbolje je biti penzioner u Švedskoj. Tamo je, pored lake dostupnosti usluga, odličnog zdravstvenog osiguranja i dobre bezbednosti, najniža penzija oko 1.200 evra. Na tabeli slede Norveška, Nemačka i Holandija, a peto mesto zauzima Kanada.

Biti penzioner dobro je i u SAD (8), Velikoj Britaniji (13), Australiji (14) ili Francuskoj (18). Najgore žive stari ljudi u Avganistanu (91), Pakistanu (89), Jordanu (88) ili Nigeriji (85).