“Bez povećanja plata i penzija bar još godinu”

IZVOR: Tanjug, N1 – Beograd — Član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković kaže da računica tog tela pokazuje da bi sa povećanjem plata i penzija trebalo sačekati, bar za godinu dana.

vladimir vuckovi
“Bez povećanja plata i penzija bar još godinu”

U našem zakonu, rekao je on, postoje parametri koji kažu kada treba da rastu penzije i plate.

“Učešće penzija u bruto domaćem proizvodu bi trebalo da bude 11 odsto, a plata sedam odsto. Mi smo još iznad tih brojeva, što je još jedan argument u korist tvrdnje da je prerano povećavati plate i penzije”, rekao je Vučković u intervjuu za TV N1.

Ma koliko se nama činilo da su pojedinačne plate i penzije niske, kaže Vučković, budžet izdvaja puno novca i to je veliki trošak za privatni sektor.

On kaže da plate i penzije verovatno ne bi morale ni da budu smanjivane, da nije bilo gubitaka koje su pravila javna preduzeća, ističući da je dug EPS-a, na primer, narastao na skoro 1,2 milijarde evra.

“Već nekoliko godina ukazujemo na to da je država ogroman novac davala za loše poslovanje javnih preduzeća”.

To je, kako kaže, bio slučaj sa Srbijagasom, gde i dalje država plaća za njegove kredite koje je uzimao sa garancijom. “Gledamo i da se nešto slično ne ponovi i tu vidimo da Elektroprivreda Srbije ima probleme u svom poslovanju, to nije tajna”, rekao je on.

To je prepoznala i Vlada u aranžmanu sa MMF-om i Svetskom bankom, dodao je i za sada država ne daje novac za kredite i obaveze EPS-a, ali tendencije su, primetio je, upozoravajuće u pogledu zaduženosti EPS-a koja raste i dostiže gotovo 1,2 milijarde evra.

“Brzo se povećava ovaj dug. Ne vidimo da dolazi do suštinskih promena, da se kontroliše masa zarada, da se smanjuje broj zaposlenih, tehnički gubici. Svi ti problemi nisu novi”, rekao je Vučković.

To je jedan problem na kome treba da se radi, naveo je, a uz to i reforma Srbijagasa, Resavice, Železnice i čitavog niza drugih preduzeća za koje je predviđena privatizacija, a koja se za sada nije završila, kaže Vučković dodajući da se već kasni u rešavanju ovih pitanja.

“Vlada je sama potpisala da će doći do otpuštanja, i korekcije cena, i da će se svi problemi rešavati. Do kraja godine, treba očekivati konkretne planove. Vreme curi”, kaže on.

75.000 iz javnog sektora – preambiciozno

Govoreći o smanjenju broja zaposlenih u javnom sektoru, Vučković je ponovio da je prvobitan plan da se za tri godine, koliko traje program sa MMF-om, otpusti 75.000 ljudi, bio preambicioza.

“Planiralo se sa MMF da 75.000 ljudi manje radi u javnom sektoru nego što je bilo pre dve godine. Mislili smo da je to suviše oštro, da ne postoji toliki višak zaposlenih u javnom sektoru”, rekao je on.

Pristigli razultati, podvukao je, potvrđuju tu hipotezu.

“Sada se stiže do nekih manjih brojeva, i postoji prostor da se ljudi otpuste. Ono što je važno je da to bude ciljano, da se precizno identifikuju ti viškovi, da otpuštanja budu proizvod opreznog sagledavanja viškova u različitim sektorima države“, rekao je on.

Ima ih, nastavlja, u administraciji, zdravstvu, prosveti, širom države, a potrebno je da se sprovedu analize, da nema stihijski otpuštanja.

Vučković je ocenio da su fiskalna kretanja u Srbiji u prvih sedam meseci izuzetno povoljna, zbog čega bi ukupan deficit u ovoj godini mogao da iznosi oko dva odsto BDP-a, a da održivost tih rezultata zavisi od rešavanja problema javnih i završetka privatizacije državnih preduzeća, sa čime se kasni se i u 2016. godini.

“Ne bi bilo dobro da ovi dobri rezultati koje imamo za ovu godinu budu proglašeni kao konačni, i da na tome gradimo buduću ekonomsku politiku. Deficit će biti manji od planiranog, oko dva odsto BDP ali to je i dalje oko 80 milijardi dinara. To je i dalje relativno visok deficit, i treba da se smanjuje kako bi se konačno oborio procenat javnog duga prema BDP, što je cilj fiskalne konsolidacije”, kaže Vučković.

On kaže da smo mi sa ovim deficitom i dalje na jednom visokom nivou javnog duga.

“Ako uzmemo u obzir da nisu izebegnuti svi rizici u budućnosti da deficit ponovo raste, kao što su rizici prelivanja rezultata javnih preduzeća, onda zaista treba biti oprezan prilikom podizanja bilo kojih rashoda, pa i plata i penzija. Stoga poruka je da se o ovome dobro porazmisli”, poručio je.

“Srbija nema snage ni za ove penzije i plate”

IZVOR: Tanjug – Beograd — Plate u javom sektoru trebalo bi da budu zamrznute i u 2017, a penzije i u 2018. godini kako bi se ostvarile neophodne uštede za ozdravljenje javnih finansija.

pavle-petrovic
“Srbija nema snage ni za ove penzije i plate”

To je preporučio predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović, koji je na konferenciji za novinare u Narodnoj banci Srbije istakao da je nivo plata i penzija veći od ekonomske snage Srbije izražene u BDP-u.

Cilj je, podsetio je, da udeo penzija bude 11 odsto u BDP-u, a plata oko osam odsto, a obe su preko tog nivoa.

“I tih 11 odsto za penzije su na gornjoj ivici održivosti”, rekao je Petrović istakavši da za ta dva cilja, da udeo plata i penzija u BDP-u bude 8osam odnosno 11 odsto, proističe zaključak da bi trebalo zamrznuti plate u 2017, a penzije i u 2018. godini.

On je objasnio da je za ozdravljenje javnih finansija neophodno da učešće deficita budžeta padne na 0,5 odsto BDP-a, a javnog duga na ispod 60 odsto, a da bi se to dogodilo, potrebne su uštede.

“Polovina neophodnih ušteda mogla bi da dođe od reformi Poreske uprave i po tom osnovu većih trajnih prihoda, kao i od reforme javnih preduzeća i privatizacije, dok druga polovina mora doći od ušteda u budžetu, a to su mahom plate i penzije”, rekao je Petrović.

Da bi došlo do ovog cilja, neophodno je, kako je ukazao, držati zamrznute plate u 2017. a penzije i u 2017. i 2018. godini, jer su to, prema njegovim rečima, jedine mere koje mogu da daju budžetske uštede.

“Racionalizacija broja zaposlenih to ne može da pruži”, smatra on objasnivši da je broj viška zaposlenih ipak manji od planiranih 75.000 za tri godine, i da iznosi 20.000 do 30.000.

Do sada je, kazao je, posao u opštoj državi napustilo 15.000 ljudi, ali tu je najveći broj onih koji su otišli u penziju i nisu zamenjeni, dok je minimalan broj ostao bez posla.

“Realno je da se smanji broj zaposlenih za još 10.000-15.000, a jedino vidimo višak od oko 6.000 zaposlenih na lokalu. Ostalo bi moralo da se temelji na ozbiljnim planovima reformi, kako u zdravstvu, tako i u školstvu, i da se ne ide u racionalizaciju na silu”, rekao je on.

Efekat penzionisanja je skoro iscrpljen, rekao je Petrović i dodao da do dodatne racionalizacije, osim na lokalu, neće ni doći.

“A pitanje je i da li to treba da se radi uopšte, ako bi se radilo ad hok”, rekao je on.

Izloživši ovo, Petrović je ukazao da je jedina ušteda na platama i penzijama, jer su izdaci po tom osnovu veći od ekonomske snage Srbije izražene u BDP-u.

“Plate i penzije zamrznute još tri godine”

IZVOR: B92 – Beograd — Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović kaže da se fiskalna konsolidacija i reforme zaustavljaju a još nisu ostvareni ciljevi za ozdravljenje ekonomije.

fiskalni savet
“Plate i penzije zamrznute još tri godine”

“Učinjen je samo polovičan učinak. Jedino se značajno smanjio deficit i to je veliki uspeh vlade. Ali 3,7 odsto je još uvek veliki deficit i ne obezbeđuje ozdravljenje”, kazao je Petrović na konferenciji za novinare.

Ističe da u trogodišnjem planu vlade ne postoje kredibilne mere kojim bi se ovaj deficit smanjio kako bi se i javni dug smanjio.

“Kada je reč od otpuštanju 75.000 ljudi za tri godine – to je nerealna mera, što se već pokazuje po onom što je do sada urađeno, tako da ta mera neće doneti uspeh”,naveo je on. Takođe, kako je kazao, potrebno je da se plate i penzije drže pod kontrolom, odnosno da ostanu zamrznute kako bi se išlo ka ozdravljenju ekonomije u naredne tri godine, jer to je sada jedina konkretna mera štednje.

Petrović navodi da tokom 2015. jedva da su počele reforme kod javnih preduzeća, jedino se nešto radilo kod Železnica. “EPS i Srbijagas i dalje su u problemu”.

“Kada je reč o preduzećima u restrukturiranju ,tek je rešena trećina problema, prema našoj oceni”, kaže on.

Petrović je kazao da se prvo moraju rešiti problem EPS-a i Srbijagasa, navodeći da se moramo suočiti s tim problemima i početi da ih rešavamo.

Što se tiče privatizacije, Petrović smatra da nema razloga za odlaganje rešenja za preduzeća kao što je Železara.

“55.000 ima zaposlenih u tim problematičnim preduzećima, odlaganje tih problema stvara deficit u nekim drugim sredstvima. Možda može da se reši sudbina 35.000 od ovih 55.000 u ovoj godini”, smatra prvi čovek Fiskalnog saveta.

Petrović ne smatra da će se ove godine naći rešenje za Železaru i RTB Bor, ali navodi da u slučaju Srbijagasa čak nije urađeno ni ono što je najbezbolnije.

“Železnica je nešto svetlija tačka. Jeste veliki problem, ali je napravljen profesionalno dobar plan i kreće se u njegovu realizaciju”, kaže šef Fiskalnog saveta.

Što se tiče smanjivanja subvencija, on je rekao da ta mera nije dobro pripremljena. “Kao što su subvencije za javni servis za koje se na primer ne zna da li će biti dovoljne”, naveo je on.

MMF tvrd kao orah, loše vesti za buduće penzionere

IZVOR: Blic

Vlada Srbije nije uspela da u pregovorima sa MMF izdejstvuje izuzetke u primeni penala za prevremeno penzionisanje, saznaje „Blic“.

epa04143037 (FILE) A file photo dated 18 May 2011 showing the sign of the International Monetary Fund at the entrance of the Headquarters of the IMF, also known as building HQ2, in Washington, DC, USA.  The International Monetary Fund (IMF) on 27 March 2014 offered Ukraine between 14 and 18 billion dollars in loans over two years to help the country avoid financial collapse after months of unrest that culminated in Russia's annexation of the Crimean Peninsula. Ukraine's interim leaders, who came to power after three months of pro-European Union protests that forced president Viktor Yanukovych to flee the country in late February, have already started discussing a series of reforms aimed at stabilizing the economy. Measures announced by interim prime minister Arseniy Yatsenyuk on Thursday include axing 24,000 public sector jobs and special pensions for members of the judiciary and the military, as well as a 50-per-cent increase in gas prices, starting on May 1.  EPA/JIM LO SCALZO

Naime, tek kada su izmene Zakona o PIO usvojene u Parlamentu, u Nemanjinoj su postali svesni da nije uveden nikakav prelazni period u primeni novouvedenih penala, odnosno trajnog umanjenja penzija za one koji se prevremeno penzionišu. Zato je bilo govora čak i o mogućem ukidanju penala za prevremeno penzionisanje.

Prema starom zakonu, za odlazak u penziju trebalo je ispuniti samo jedan od uslova, starosni ili dužinu radnog staža. Od januara je propisano trajno umanjenje od 0,34 odsto za svaki mesec penzionisanja pre navršenih 65 godina, maksimalno do 20,4 odsto. To znači da trajno umanjenje penzija imaju svi oni koji se odluče da napuste posao ili ga izgube pre zakonom propisane starosne granice od 65 godina za muškarce, odnosno 60 godina i šest meseci za žene.

U Ministarstvu rada i socijalne politike, a koje je zvanično i bilo predlagač izmena Zakona o PIO, priznaju da postoji dosta slučajeva kada su ljudi prihvatili socijalni program i prijavili se na evidenciju NSZ čekajući da ostvare uslove za odlazak u regularnu, starosnu penziju.

– Pokrenuli smo pre nekoliko meseci inicijativu za promenu navedenih delova Zakona o PIO. Pripremili smo čak i pet modela koji su se mogli primeniti u zavisnosti od situacije u kojoj su se ti bivši zaposleni našli. Jedno od rešenja bilo je da se penzioneru kada napuni 65 godina ukinu penali bez obzira na to kada je otišao u penziju.

Prema drugoj opciji, penali za prevremeno penzionisanje bili bi ukinuti samo za one koji su prihvatili socijalni program, napustili preduzeće i čekaju penziju na birou. Međutim, naši predlozi nisu prošli s obzirom na potrebu pune primene fiskalne konsolidacije – objašnjavaju za „Blic“ u Ministarstvu rada i socijalne politike.

 

Privremena rešenja
Zakon o PIO bi, kako saznajemo, ipak trebalo da se menja, i to u delu koji se odnosi na privremena i konačna rešenja o penzionisanju. Naime, svaki građanin prilikom penzionisanja dobija privremeno rešenje, a do konačnog obračuna se čeka godinama. Još uvek se, međutim, razgovara da li da se privremena rešenja za penzionisanje potpuno ukinu ili da se utvrdi momenat kada će privremeno rešenje postati trajno.

Vučić: Povećanje plata i penzija neće biti simbolično

IZVOR: Tanjug

Premijer Srbije Aleksandar Vučić najavio je danas da povećanje penzija i plata u javnom sektoru neće biti simbolično, ali će, zbog očuvanja fiskalne ravnotežem, biti u manjem procentu od onog koji fiskalni prostor “dozvoljava”.

Vučić: Povećanje plata i penzija neće biti simbolično
Vučić: Povećanje plata i penzija neće biti simbolično

 

BEOGRAD – Premijer Srbije Aleksandar Vučić najavio je danas da povećanje penzija i plata u javnom sektoru neće biti simbolično, ali će, zbog očuvanja fiskalne ravnotežem, biti u manjem procentu od onog koji fiskalni prostor “dozvoljava”.

Vučić je naglasio da će plate i penzije svima biti povećane pre kraja godine, da će to povećanje biti nastavljeno i u narednoj godini.

On je rekao da 360.000 zaposlenih u javnom sektoru može da očekuje najveća povećanja plata u ovoj godini, mada ne za onoliko za koliko su smanjene.

Ideja vlade je, poručio je, da se najviše plate povećaju u prosveti, dakle, profesorima, učiteljima, nastavnicima.

“Mi smo to njima obećali i podsetiću vas na moje reči, došlo je vreme da svoja obećanja ispunimo”, rekao je on.

Njima će, dodao je, biti najviše povećana primanja, a zatim zdravstvenim radnicima, lekarima i medicinskim sestrama, vojnicima i policajcima i socijalnoj sferi, socijalnim radnicima…

“To je tih 360.000 ljudi koji mogu da očekuju značajno pojačanje svojih primanja. Međutim povećanja primanja mogu da očekuju i oni ljudima koji nisu imali smanjenje plata, njih je 19,4 odsto”, rekao je premijer, dodajući da je ideja Vlade da pomogne najsiromašnijima.

On je rekao da je potrebno povećanje za sve penzionere kojima su smanjene penzije, ali i za 60 odsto onih koji nisu imali umanjenje svojih primanja.

“I u 2016. ćemo povećati plate i penzije”; istakao je Vučić.

Prema njegovim rečima, vlada je, na osnovu teških reformi koje je pokrenula pre godinu dana, došla u situaciju da u avgustu krene u zvanične razgovore o povećanju penzija i dela plata u javnom sektoru, koje neće biti samo simbolično.

On je istakao da je ideja vlade da povećanje ne bude onoliko koliko fiskalni prostor dozvoljava, jer želi da osigura javne finansije, a, i kako je dodao neće biti ni onoliko  koliko nas MMF ograničava.

„Mi ćemo od toga tražiti manje povećanje, jer hoćemo da obezbedimo siguran napredak u budućnosti. Ne želimo političke poene, i o izborima ne razmišljamo niti će ih biti niti su potrebni“, poručio je s tim u vezi Vučić.

On je podvukao da rezultati našeg rada, marljivosti, posvećenosti i odgovornosti, daju prve efekte.

Vučić je istakao da povećanje plata i penzija neće biti simbolično, kako to sada neki tvrde, a koji su ranije negirali da će uopšte biti povećanja.

„Neće biti tako simbolično, ali svakako manje od onoga što bi MMF dozvolio, jer preuzima ulogu „lošeg momka“. Ja sam veći MMF od MMF-a“, naglasio je premijer.

On je rekao da želi da imamo sigurnost javnih finansija, sigurnost za buduće ulaganje investitora u našu zemlju, te da je uveren da građani razumeju ono što je vlada radila.

Vučić je kazao da je počastvovan pohvalama dobijenih iz Nemačke i severnih protestantskih zemalja za reforme koje je preduzela Srbija, a koje pokazuju rezultate.

Značajno povećanje za 70 odsto penzionera 

Namera je, podvukao je premijer, da se svim penzionerima do kraja godine povećaju penzije, i dodao da će 70 odsto imati značajno uvećanje, i da će se to dogoditi bez rušenja sporazuma sa MMF.

On je odgovarajući na pitanje novinara, rekao da u ukupnoj sumi povećanje neće biti veće od smanjenja koje je bilo.

Prema njegovim rečima, 70 odsto penzionera imaće značajno uvećanje penzija, odnosno nešto veće, a 30 odsto nešto manje gubitke u odnosu na ranije.

Svima će, kako je podvukao, biti povećane panzije pre kraja godine.

„Predstoje nam pregovori sa MMF. Povećanje će se dogoditi a da ne rušimo sporazum sa MMF. Više želim da štedimo nego oni. Naša je briga da vodimo računa o našem državnom novčaniku“, istakao je Vučić.

Najviše penzije u Beogradu, najniže u Novom Pazaru

Prosečna penzija u Srbiji za sve kategorije i sve vrste prava je 23.159 dinara, najviše se isplaćuju u Beoradu, Nišu, Boru, a najniže primaju penzioneri Novog Pazara, Aleksinca i Požarevca, podaci su republičkog PIO fonda

Najviše penzije u Beogradu, najniže u Novom Pazaru
Najviše penzije u Beogradu, najniže u Novom Pazaru

Prema istim podacima iz januara, prosečna penzija za starosne penzionere je 24.907, za invalidske 22.450, a za porodične 18.691 dinara.

Kada su u pitanju kategorije osiguranja, prosečna penzija za osiguranike iz kategorije zaposlenih je 24.473, za profesionalna vojna lica 40.934, za samostalne delatnosti 23.775, dok poljoprivrednici imaju najniža primanja – svega 10.315 dinara.

Od ukupno 1.741.112 penzionera u Srbiji je najviše starosnih – 1.056.691 (60,7 odsto), porodičnih 362.357 (20,8 odsto), a invalidskih je 322.064 (18,5 odsto).
Prosečna penzija u Beogradu je oko 29.126 dinara, u Nišu – 23.492, Boru 22.693 dinara, Kraljevu 21.312 dinara, dok je u Novom Pazaru taj prosek 16.568, Aleksincu 17.341 dinara, Požarevcu 17.969 dinara.

Na području vojvodjanskog fonda najviši prosečni iznosi penzija se isplaćuju u Novom Sadu – 27.814, u Vrbasu 25.131, Pančevu 25.041 i Subotici 24.172 dinara.

Najniže penzije na području Vojvodine su u Odžacima 20.922, Sremskoj Mitrovici 21.632, Bačkoj Palanci 22.313 dinara.

Prema podacima Fonda PIO, na Kosovu i Metohiji ima ukupno 32.683 penzionera, a prosecan iznos je oko 21.652 dinara.

Najnovijim izmenama i dopunama Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju predviđeno je da žene do 2032. Godine budu izjednačene po starosnoj granici sa muskarcima, a prema podacima Fonda PIO starosni penzioneri penzije primaju u proseku izmedju 16 i 18 godina.

Muškarci, naime, prema tim podacima penziju primaju 16, a žene dve godine duže.

Krkobabić: Raduju najave za penzije

Krkobabić: Raduju najave za penzije
Krkobabić: Raduju najave za penzije


Predsednik Partije ujedinjenih penzionera Milan Krkobabić kaže da ganajava premijera Aleksandra Vučića o povećanju penzija u ovoj godini raduje i ohrabruje.

“Ta najava biće ostvarena u skladu sa realnim oporavkom zemlje. Premijer je stavio određene uslove, biće konsultovan Međunarodni monetarni fond, ali ključ je u nama samima”, rekao je Krkobabić agenciji Beta.

On je rekao da je za povećanje penzija i plata ključna spremnost da se ostvari do kraja koncept za oporavak i oživljavanje privrede i ekonomije zemlje, kao i postojanje konsenzusa u shvatanju da je smanjenje penzija privremeni solidarni porez za izlazak iz krize.

“Penzioneri Srbije su ozbiljni ljudi, hoće dugoročnu stabilnost, znaju da su zaradili penzije i žele da sačuvaju penzije, da budu redovne i sigurne, a najava premijera ohrabruje”, rekao je Krkobabić.

“Penzija je prevelika, vratite deo”

Beograd — Problem razlika u privremenim i konačnim rešenjima za penziju, koji dovode i do “dugovanja” penzionera, biće rešen novim izmenama Zakona o PIO, kažu nadležni.

"Penzija je prevelika, vratite deo"
“Penzija je prevelika, vratite deo”

 

Jedna od mogućnosti je da poslednja godina rada ne uđe u obračun što će doprineti da se brže dodje do konačnog rešenja.

To je ove nedelje najavila v.d direktora Republičkog fonda za PIO Dragana Kalinović ističući da je većina rešenja koja se izdaju privremena i da ih je oko 70 odsto.

“Pokušavamo da pratimo situaciju i da se izda što veći broj konačnih rešenja, a to nije samo pitanje rada ažurnosti PIO fonda nego i rada od strane poslodavaca koji takođe treba da dostave određene podatke”, kazala je Kalinović.

Ona je dodala da bi jedno od rešenja moglo biti da poslednja godina rada ne ulazi u obračun penzije. ako je objasnila, u Fondu su uradili računicu i izuzimanje te poslednje godine apsolutno ne utiče na smanjenje penzije koju će korisnik primati, a omogućice da se brže dođe do konačnog rešenja.

Zahvaljujući tome, kako kaže, u sistemu neće više biti privremenih i konačnih rešenja, već će biti izdavano jedno jedino rešenje, koje će biti i konačno.

Jedan od najvećih problema sa privremenim i konačnim rešenjima jeste razlika u mesečnom iznosu, koji u dve trećine slučajeva dovede do toga da penzioneri nakon konačnog rešenja moraju da vrate deo novca PIO fondu.

Razlika koju penzioneri primaju po privremenim i konacnim rešenjima ponekad je i nekoliko hiljada dinara, a neke se mere i stotinama hiljada dinara. 

Povraćaj se kako su ranije rekli u fondu, obavlja u dogovoru sa tom institucijom i na rate. U suprotnim slučajevima Fond isplaćuje doplatu korisniku pri prvoj isplati i u celosti.

Čak u dve trećine predmeta korisnik je dužan da vrati razliku, dok preostalu trećinu čine penzioneri kojima se isplaćuje doplata. 

Ministar za rad Aleksandar Vulin je najavio da će se problemi sa privremenim rešenjima rešiti zakonskim putem, odnosno novim izmenama zakona o PIO, i da će se na tome raditi već od početka iduće godine.

Inače, predstavnici Fonda PIO ranije su ukazali da se najveće primedbe korisnika odnose na izrade privremenih i konacnih rešenja.

Inače, prema sadašnjim zakonskim rešenjima, rok za donošenje rešenja o konačnom iznosu penzije kojim će privremeno rešnje biti zamenjeno konačnim rešenjem, ne postoji već to zavisi od slučaja do slučaja, imajući u vidu kada će se kompletirati podaci zbog kojih je to prethodno rešenje oglašeno privremenim.

Podatke Fondu dostavljaju poslodavci, nadležni organi, nadležna ministarstva za svoje zaposlene, inostrani nosioci penzijskog osiguranja.

Kako navode u Fondu, u mnogim slučajevima postoje posebne teškoće za pribavljanje podataka od kojih zavisi utvrđivanje visine penzije.

Neke od njih su neplaćeni doprinosi za PIO, naknadno utvrdivanje staža osiguranja usled nepostojanja prijava i odjava osiguranja, stečaj ili likvidacija poslodavaca, ili da izmedu poslodavaca i korisnika nema saradnje, trajanje sudskih postupaka u vezi sa doprinosima za PIO, trajanje postupaka utvrdivanja staža osiguranja kroz prethodno “povezivanje staža osiguranja”…

Inače, u Fondu su ranije objasnili da sada neka rešenja mogu trajno ostati privremena jer se pojam privremenog ne odnosi na vreme, već na utvrđene činjenice.

Mogućnost da se privremeno i konačno rešenje podudare u obračunatom iznosu penzije je minimalna, jer svaki podatak koji nedostaje uslovljava privremenost, a svaki naknadno obezbeđeni podatak utiče na iznos, u smislu povećanja ili smanjenja, ističu u Fondu PIO.

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin ove nedelje je sa predstavnicima fonda PIO razgovarao o ažurnosti Fonda u donošenju rešenja o ostvarivanju prava iz penzijsko -invalidskog osiguranja.

Dogovoreno je da će do kraja godine u okviru Filijale za Beograd PIO fonda biti završeno svih 6.000 zahteva za penzije koji nisu rešeni u zakonski predviđenom roku, koji je inače, dva meseca.

On je novinarima nakon sastanka rekao da postoji veliki broj pritužbi da se ne radi dovoljno brzo što, kako je kazao, potvrđuju podaci da se 6.000 predmeta ne rešava u zakonskom roku i da se čeka i do šest meseci.

Izračunajte kada ćete u penziju!

Možda vam je suviše rano da razmišljate o penziji, ali ne bi bilo loše da bar približno znate kada bi odlazak u penziju mogao da se desi. Ukoliko vas nije “strah” od tog neizvesnog datuma iz daleke budućnosti, evo pomoći…

 

program

 

Specijalizovan sajt penzionisanje.vidimose.com napravljen je samo za tu namenu – da saznate kada možete, u raznim varijantama (redovno, prevremeno, s umanjenjem…) dobiti prvu penziju.

Tu možete da izračunate datum penzionisanja po novom Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju, ukoliko unesete potrebne podatke.

Prevremene penzije biće umanjene čak i za petinu

Zaposleni koji ide u penziju, a ne ispunjava u potpunosti uslove, mora da računa na trajno umanjenje prihoda za 0,34 odsto po svakom mesecu koji mu fali do zakonom utvrđene granice.

Prevremene penzije biće umanjene čak i za petinu
Prevremene penzije biće umanjene čak i za petinu

Pri tom i za odlazak u prevremenu starosnu penziju postoje ograničenja pa tako u nju naredne godine može da ode muškarac koji ima 40 godina staža, a 55 godina života, a žena sa 36,4 godine staža i 54,4 godine života. Ipak, u ovom slučaju, ako muškarac ima prosečnu penziju od 24.000 dinara, mora da računa na trajno smanjenje od 20,4 odsto ili gotovo 5.000 dinara nižu penziju. Žena koja naredne godine ode u penziju sa 54,4 godine života, uz 36,4 godine staža imaće, na prosečnu penziju, umanjenje od skoro 2.500 dinara.

 

Za žene je, kao što je ranije iz Vlade i najavljivano, predviđeno da se od 2015. pa do 2032. svake godine, pomalo, izjednačavaju sa muškarcima, kada su u pitanju uslovi za odlazak u penziju. Do 2020. će se, tako, na svakih šest meseci povećavati starosna granica za odlazak žena u penziju. Početkom 2020. žene će ići u starosnu penziju sa 63 godine života. Nakon toga, do 2032. granica će se pomerati nagore za četiri meseca do konačnih 65 godina života.

 

Ono što je apsolutna novina jeste da svaka majka koja je rodila po jedno dete, po tom osnovu ima pravo na šest meseci upisanog staža, a ona koja ima dvoje dece u radnu knjižicu upisuje godinu dana. Ostaje i na dalje na snazi pravilo da žena koja je rodila troje i više dece ima pravo na upisan staž od dve godine.

 

Beneficirani radni staž neće, prema predlogu izmena Zakona o PIO, moći da imaju oni koji rade administrativno-tehničke poslove, gde god da rade. Izmene Zakona o PIO biće u Skupštini 15. jula, kada i novi Zakon o radu.

 

 

Manje plate – niže penzije

Beograd — Učešće prosečne penzije u prosečnoj zaradi je oko 56 odsto, što je za oko četiri procentna poena manje nego što je zakonom propisano, piše Politika.

Manje plate – niže penzije
Manje plate – niže penzije

Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u maju ove godine bila je 44.184 dinara. U poređenju sa aprilskom prosečnom platom, bez poreza i doprinosa, nominalno je manja 3,6, a realno za 3,7 odsto,saopštio je juče Republički zavod za statistiku.

Prosečna bruto zarada bila je 60.966 dinara. U odnosu na prosečnu aprilsku platu nominalno je 3,5, a realno je manja 3,6 odsto.

I dok se na prvi pogled čini da s padom plata učešće penzija u zaradama nominalno raste, one realno nastavljaju da padaju i posle aprilskog usklađivanja za 0,5 odsto. Učešće prosečne penzije u prosečnoj zaradi iznosi oko 56 odsto, kaže Milan Nenadić, presednik Saveza penzionera Vojvodine.

“Iako se nekome čini da je ovo učešće penzija u zaradama veliko, to nije tačno, jer je i prosečna zarada nedovoljna za život, a kamoli polovina od te zarade koliko iznosi prosečna penzija“, kaže on.

Prosečna penzija za april iznos 25.711 dinara za penzionere fonda PIO zaposlenih i njeno učešće u zaradi je oko 56 odsto, za samostalne delatnosti to učešće je još manje oko 55 procenata, dok je za poljoprivrednike oko 22 odsto. Najniža penzija iznosi 13.280 dinara.

Da je situacija u kasi penzijskog fonda loša, potvrđuje i Đuro Perić, predsednik Saveza penzionera Srbije, koji je izneo alarmantne podatke.

“Kada bi 4,2 miliona radno sposobnih u Srbiji trenutno bilo zaposleno to ne bi bilo dovoljno za redovno punjenje budžeta Fonda PIO i isplatu penzija. Država bi i u tom slučaju morala da daje novac iz budžeta, iz koga se sada dotira 48 odsto para“, ističe Perić.

Upitan kako bi moglo da se reši pitanje održivosti fonda PIO, on objašnjava da bi to bilo moguće sama ukoliko bi Srbija imala 5,25 miliona zaposlenih, a to je nemoguće. U tom slučaju bi troje zaposlenih izdržavalo jednog penzionera. Prema poslednjim podacima u Srbiji je za oko 28.600 penzionera više nego onih koji rade.

Perić je dodao i daje poseban problem i to što vojnih penzionera ima 47.000, a onih koji treba da ih izdržavaju oko 21.000, dakle upola manje, pa se novac za isplatu njihovih penzija preliva iz drugih fondova.

Prema podacima Ministarstva finansija, milion ljudi treba da izdržava 1,69 miliona penzionera i 800.000 nezaposlenih. Sdrugestrane, podaciFondapenzijsko-invalidskogosiguranjazamartkažudauSrbijiima 1.726.611 penzionera, od čega je 1,44 milionstatusstekloizradnogodnosa, 212.000 jepoljoprivrednihpenzionera i 73.000 samostalaca.

Upitan kako vidi rešenje problema, Nenadić kaže, da država pre svega jasno mora da kaže da li je za pooštravanje uslova za odlazak u penziju ili ne.

“Ako sve ostaje po starom, lako nam se može dogoditi da penzijski sistem postane neodrživ. Ukoliko se starosna granica pooštri do maksimuma ima šanse da sistem dugoročno postane održiv“, tvrdi Nenadić.

Nastavak reforme PIO o čemu se priča treba da bude tako napravljen da važi u naredih 20 do 30 godina, a ne da se svake godine govori o pooštravanju uslova za penziju, kaže on i dodaje da ova reforma mora da se pozabavi i privilegijama žena s dvoje, troje i više dece.

Kako stvari sada stoje, žene s troje i više dece ne mogu po tom osnovu da ostvare starosnu penziju pre vremena, već samo da im penzija bude viša.

Predlog koji bi trebalo da usledi je da se ženama s troje i više dece ipak daju neke privilegije i da im se dve godine po osnovu broja dece ipak uračunaju kao deo starosne penzije. Sve to pod uslovom da se starosna granica pomeri s 60 na 63 ili 65 godina kaže Nenadić.

On kaže da treba porazmisliti i o tome da se žene s jednim detetom stimulišu da još rađaju, jer bi imzakon doneo neke privilegije koje sada nemaju, ali i da one žene bez dece treba da rade isto toliko dugo koliko i muškarci do 65 ili 67 godine, objašnjava Nenadić.

Kao primer navedeno je crnogorsko iskustvo gde je od 2011, pod pritiskom EU, pooštrena starosna granica i za muškarce i za žene na 67 godina starosti i 49 godina staža.

Pre ovih zakonskih izmena iz 2011, kako je objasnio i Dušan Perović, direktor PIO fonda Crne Gore u penziju se išlo sa 65 godina života i 35 godina radnog staža, sada je ta granica pooštrena s tim što se ide s postepenim povećanjem.
Njihova sreća je, kaže Perović, što i pored toga što imaju 190.000 zaposlenih naspram 125.000 penzionera što im se stalno povećava uplata doprinosa za oko 15 odsto godišnje, pa se time puni crnogorski penzijski fond.

Tri penzije za jednu potrošačku korpu

Učešće prosečnih penzija u prosečnim zaradama palo na 52,7odsto

Učešće prosečnih penzija u prosečnim zaradama palo na 52,7odsto
Učešće prosečnih penzija u prosečnim zaradama palo na 52,7odsto

Ako je četvoročlanoj porodici za pokriće prosečne potrošačke korpeu martu, koja je vredela 65.463 dinara, bila je potrebna 1,51 prosečna zarada od 45.847 dinara, penzionerima sa prosečnom penzijom su bila potrebna bezmalo tri proseka, a onima s najnižim primanjima, od 13.223 dinara, čak pet penzija da bi napunili tu korpu.

Ništa bolja situacija nije ni kada je reč o minimalnoj korpi, čija je cena 33.975 dinara. Za nju je dovoljno 0,78 prosečne zarade, to jest jedna i po prosečna od oko 24.170 dinara i dve i po najniže penzije.

Ništa bolja slika za penzionere nije ni kada je reč o najnovijoj statistici koja pokazuje da je prosečna neto zarada u aprilu 2014. godine iznosila je 45.847 dinara, te da je u poređenju sa prosečnom zaradom isplaćenom u martu nominalno veća za 5,5 odsto, a realno za 4,9 procenata.

Aprilska prosečna neto zarada je, međutim, i nominalno i realno manja u poređenju sa istim mesecom prošle godine, i to 1,5, odnosno 3,5 odsto.

Komentarišući najnoviju statistiku, Milan Nenadić, predsednik Saveza penzionera Vojvodine, kaže da su penzije nastavile realno da padaju i da je njihovo učešće sada u prosečnoj zaradi 52,7, odsto, dok su na kraju prošle godine u prosečnoj plati učestvovale s oko 57,5 procenata. Za samo četiri meseca penzije su pale za oko 4,8  procentnih poena, s tendencijom daljeg pada.

– Kada se ima u vidu ovako crna statistika, jasno je da nema više prostora da se penzije smanjuju, te da bez obzira na sveukupnu situaciju u zemlji, penzioneri očekuju da će se penzije od 1. oktobra  povećati za najavljenih jedan odsto. Neprimereno je dovoditi u vezu usklađivanje penzija s utvrđivanjem novih platnih razreda zaposlenih u državnoj upravi (jer penzije treba da prate zarade). A to je sve odloženo za jesen – kaže Nenadić.

Bilo kako bilo, 1. oktobar će po svoj prilici biti problematičan za oko 1,7 miliona penzionera u Srbiji, jer je do daljeg ostalo otvoreno pitanje njihovog usklađivanja. Prilikom usaglašavanja poslednjeg budžeta (za vreme prethodne vlade), obećano je da će se penzije od 1. oktobra uvećati za jedan odsto plus ono što donese novi Zakon o platnim razredima.

Premijer Vučić je ovu vruću temu, međutim, ostavio za jesen. Ministar finansija Lazar Krstić se u nekim izjavama pribojavao od eventualnog smanjenja, na čemu, između ostalog, insistira i MMF, koji predlaže da prosečna penzija u prosečnoj zaradi padne na 43,3 odsto.

Jedino što u ovom času ide penzionerima naruku, tvrdi Nenadić, jeste što je inflacija u granicama planiranog i što od početka godine iznosi oko 2,2 odsto. Inače bi penzije bile dodatno obezvređene.

Nenadić kaže da su se penzioneri od dolaska nove vlade obraćali premijeru u želji da ga upoznaju s zaista bezazlenom situacijom u kojoj su se našli, tim pre što se poslednje dve godine penzije uvećavaju samo za po pola procenta, s tendencijom da tako ostane do 2016.

Do sada nisu, kaže on, dobili nikakav odgovor, ali bez obzira na to, penzioneri očekuju minimalno povećanje od jedan odsto od 1. oktobra.

Inače, ukupna izdvajanja za isplatu aprilskih penzija za oko 1,7 miliona penzionera iznosila su oko 38 milijardi dinara, ili oko 48 odsto budžeta, dok je ostalo prikupljeno

Krstić: Smanjićemo i penzije

Beograd — Ministar finansija Lazar Krstić izjavio je da će do kraja godine morati da dođe i do smanjenja penzija u Srbiji.

Krstić: Smanjićemo i penzije
Krstić: Smanjićemo i penzije

 

Kako je rekao, prioritet ministarstva na čijem je čelu biće fiskalna konsolidacija i uvođenje finansijske dicipline.

U intervjuu za Radio-televiziju Srbije, Krstić je rekao da Srbija u naredne četiri godine treba da uštedi oko 170 milijardi dinara a da samo u 2014. i 2015. godini treba da se uštedi oko milijardu evra i dodao da u javnom sektoru postoji postoji višak zaposlenih.

Krstić je rekao da, iako će Vlada pokušati da učini sve da smanji negativne efekte finansijske konsolidacije na građane, misli da će krajem godine ili u narednom budžetu morati da se smanje i penzije.

Ministar je kazao i da treba da se analizira situacija i odredi kako treba da izgleda javna uprava i da li javna preduzeća treba da imaju socijalnu funkciju, a ljudi u njima velike beneficije.

On je podsetio da će Vlada Srbije od 1. jula u javnom sektoru smanjiti plate za deset odsto i ukinuti solidarni porez, a da će ostatak morati da se pronađe na rashodnoj strani, odnosno da će morati da se obavlja rigoroznija kontrola troškova javnih preduzeća.

Krstić je rekao da se od samog starta zalagao za fiskalnu konslidaciju u punoj meri.

“Svi smo se složili da učinimo sve što je moguće, da vidimo koliko možemo da smanjimo gubitke u javnim preduzećima i uštedimo u državnoj upravi kako bismo što je moguće više smanjili negativan efekat po građane. Da li ja verujem da ćemo uspeti u punoj meri? Ne verujem”, rekao je Krstić.

Govoreći o penzijama, Udovički je navela da će vlada možda i uspeti da najavljenim merama dovoljno ubrza privredni rast, pa da penzije ne moraju da se smanjuju.

“Ali ako me pitate za pošteno stručno mišljenje, sumnjam. Ali sam sigurna da je ovo što sada radimo dovoljno, da će značiti privredi Srbije”, rekla je Udovički.

Prema njenim rečima, postoji šuma različitih naknada, a ranije je preuzet sistem iz vremena samoupravljanja koji je služio ideološkoj svrsi i već “20 godina sa njim se igramo da bi sakrili ko koliko zarađuje”.

“Recite mi kojom državom može da se upravlja ako ne možete da uporedite. Prvo ćemo morati da pojednostavimo tu šumu…”, rekla je Udovički.

Krstić je u tom kontekstu naveo da ne može Fond PIO sam sebi da podigne plate ili koeficijente bez usaglašavanja sa ostatkom javnog sektora, te da je osnovna poruka platnih razreda da se uvede pravičnost u sistem.

Kao najhitniji problem koji treba rešiti, Udovički je navela da se privredi omogući da radi i da raste.

“Problem je što privreda ne proizvodi dovoljno poreskih sredstava. Smanjivati poreze ne možemo, jer bismo tako samo produbili deficit”, rekla je ona.

Kao prvi prioritet, Krstić je naveo fiskalnu konsolidaciju koja se ne sme svesti samo na uštede kao takve, već i na uvođenje takve discipline gde će se znati gde odlazi svaki dinar.

On je ponovio da će rebalansom biti ostvarena ušteda od 400 miliona evra i da postoji “okvirna slika za rebalans”.

Ministar finansija je naveo da ove i sledeće godine mora da se uštedi jedna milijarda evra, dok se u naredne četiri godine moraju ostvariti uštede od 1,5 milijardi evra.

Udovički: Bila sam neprijatno iznenađena
Ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu Kori Udovički je rekla da tek treba da se napravi analiza oko toga koliko je zaposlenih višak ali da građane mnogo više treba da brine kakvo je školstvo ili zdravstvo jer je evidentno da u mnogim segmentima društva nema dovoljno adekvatno obrazovanih i obučenih ljudi.

Govoreći o svom resoru, Udovički je rekla da je po povratku u Srbiju sa petogodišnjeg angažmana u UN bila neprijatno iznenađenja činjenicom da organizacija Vlade nije uznapredovala od vremena vlade Zorana Đinđića i dodala da je prioritetni zadatak da se uspostavi mehanizam za koordinaciju rada ministarstava i ukine takozvana strnačka feudalizacija unutar izvršne vlasti.

“Privreda je u teškoj situaciji i mora da se napravi mnogo veći pritisak na državnu administraciju da više postupa i služi građane. Sistem se raštimovao i moramo da uspostavimo sistem po kojem će ćutanje administacije značiti da se ona slaže sa zahtevom”, rekla je ona.

Verbić: Plate niže i prosveti
Ministar prosvete i nauke Srđan Verbić je rekao da niko od nas ne zna kakvi će nam obrazovni profili biti potrebni za 10 godina, zbog čega ljudima treba omogućiti da uče u hodu i da se prilagođavaju novonastaloj situaciji.

“Sigurno da ni Nemačka nema plan kakvi će joj kadrovi biti potrebni za 20 godina. Za 2030. godinu niko od nas ne zna šta će biti aktuelno”, rekao je Verbić i dodao da je potrebna promena svesti.

Govoreći o mogućim štrajkovima u obrazovanju zbog najavljenog smanjenja plata u javnom sektoru od 10 odsto, Verbić je rekao:

“Ako se u celoj javnoj upravi smanjuje plata za 10 odsto, to je ono što se odnosi na sve nas građane i sa tim moramo da se suočimo, da prođemo kroz period kada će narednih meseci ili godina biti teško, da posle bude lakše”.

Govoreći o maloj maturi, ministar prosvete je rekoa da ona ne mora da bude samo selekcioni mehanizam za upis u srednje škole, već i bogat izvor podataka šta treba unaprediti u obrazovnom sistemu.

Verbić tvrdi da mala matura treba da se realizuje u drugačijim okolnostima i da je najbitnije za ovu godinu da vidimo šta možemo da izvučemo iz nje ne bi li sledeće godine pravili nešto korisnije, menjali planove i programe, a jednog dana i napravili nešto što liči na PISA test.

Poslednja godina radnog staža ne ulazi u penziju?

Ombudsman Saša Janković kaže da će takvom odlukom PIO fond rešiti svoj problem, ali će budući penzioneri biti oštećeni

fond-pio
Poslednja godina radnog staža ne ulazi u penziju?

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ukoliko vlada i Skupština Srbije daju zeleno svetlo na predlog da poslednja godina radnog staža i uplaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje za taj period ne ulaze u konačan obračun penzije, većina onih koji su u toj poslednjoj godini imali najveća primanja ili najbolji status u preduzeću, neće moći to sutra i da naplate kroz penziju.

Iako se i u penzijskom fondu slažu da ovo nije najidealniji način da se reši problem privremenih penzija, koja PIO fond izdaje u gotovo 70 odsto slučajeva, kažu, da se o tom načinu rešenja problema razmišlja. Takav predlog je već više puta stizao i do prethodnih ministara rada, ali je odbijan.

Na konačna rešenja, čeka se kako zbog nepotpune dokumentacije, nepovezanog staža, tako i činjenice da statistika s iznosom prosečnih zarada za prethodnu godinu izlazi tek u narednoj godini. Primera radi, ako je neko danas dobio privremeno rešenje mora da sačeka narednu godinu da bi statistika izašla sa podacima o proseku zarada za prethodnu godinu na osnovu kog će Fond doneti konačno rešenje o penziji.

U većini tih slučajeva dobijanjem konačnih rešenja, penzioneri su obavezni da preplaćene penzije vrate, iako su ni krivi ni dužni dobijali više nego što im pripada.

Na osnovu pritužbi građana da dugo čekaju na konačno rešenje i da preplaćene penzije moraju da vrate, ombudsman Saša Janković je svojevremeno zaključio da su u radu Fonda načinjeni propusti na štetu građana, pre svega, zbog toga što Fond ne donoseći rešenja o utvrđivanju preplaćenog iznosa penzija, krši Zakon o PIO.

Kako bi se smanjio broj onih koji će i ubuduće vraćati preplaćeno, zaštitnik građana je predložio Fondu da u svakom konkretnom slučaju, prilikom utvrđivanja potrebe za povraćaj više isplaćenih penzija, donese rešenje o utvrđivanju preplaćenog iznosa penzije, u kom će navesti visinu preplaćenog iznosa.

Postavlja se, međutim, pitanje koliko je principijelno da se poslednja godina radnog staža ne računa u ukupan iznos penzija, kao i zašto bi bilo koji poslodavac uplaćivao doprinose za radnike u toj godini, ako oni ne ulaze u obračun penzije, kao i zašto bi radnik opraštao doprinose za poslednju godinu rada?

Saša Janković, ombudsman, zaštitnik građana Srbije, kaže, za „Politiku” da ovo rešenje nije principijelno i dodaje da baš u ovom času radi na rešenju ovog problema i daje mišljenje na predlog UO PIO fonda.

– Postoji mogućnost da pojedinci baš u toj poslednjoj godini imaju najveća primanja ili najveći menadžerski status u firmi. Zašto bi se taj neko odrekao svih uplaćenih doprinosa i imao manju penziju nego da i ta poslednja godina ulazi u obračun, pita Janković.

Ukoliko, objašnjava Janković, ovaj predlog bude zakonski prihvaćen, bez obzira na to koliko je principijelan ili ne, on će biti deo zakona koji će se primenjivati. S druge strane, ako se zna koliko je neefikasna poreska administracija u delu naplate poreza i doprinosa drugog rešenja praktično i nema, objašnjava Janković.

U zemljama gde je poreski sistem uređen, gde poslodavac ne može da isplati zarade, a da istovremeno nije uplatio doprinose, gde je naplata doprinosa obavezna i redovna, tu penzijski fondovi nemaju problema. U Srbiji gde je još uvek neuređen sistem, donose se i rešenja koja direktno pogađaju poreskog obveznika i sutra penzionera.

Kako stvari stoje ideja da poslednja godina radnog staža ne ulazi u prosek za obračun penzija može biti usvojena samo kao prelazno rešenje dok se ne urede neke druge stvari, pre svega naplata doprinosa, ističe on.

Janković zaključuje da na ovaj način samo PIO fond rešava svoj problem nagomilanih privremenih penzijskih rešenja, ali da problemi budućih penzionera ostaju.

 

Dugovi Rastu – padaju penzije i plate

U budžetu za narednu godinu nešto više od polovine svih rashoda ide na plate zaposlenih u javnom sektoru i na dotiranje fonda za isplatu penzija. Ipak, i penzioneri, a i oni koji rade u javnom sektoru, moraju da računaju da će im primanja, realno, u narednoj godini biti niža nego do sada.

penzije 2014
Padaju plate i penzije 2014

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Država je, naime, odlučila da povećanje plata i penzija u narednoj godini bude ukupno 1,5 odsto, dok se, u najboljem slučaju, računa da će inflacija biti oko 4,5 procenata. Za zaposlene koji primaju preko 60.000 dinara, tu je i privremeni, solidarni, porez koji će im se, svakog meseca odbijati od neto zarade.

Primetno je da država, uprkos najavama, nije ukidala agencije. Naprotiv, zahvaljujući naknadama koje naplaćuju ove institucije, Vlada računa na priliv u budžet od 1,1 milijardu dinara. Od javnih preduzeća će, nadaju se, dobiti oko tri milijarde, koliko će im, bar prema projekcijama, uplatiti i NBS.

Toliko kritikovane subvencije će u 2014. biti manje u odnosu na ovu godinu svega za tri milijarde dinara. Železnice Srbije će, na iznenađenje mnogih, dobiti više nego ranije, tačnije 13,2 milijarde dinara.

U odnosu na ovu godinu najviše je uvećan budžet Ministarstva kulture i informisanja. Za sada je, u okviru njega, izdvojeno i 7,5 milijardi dinara za finansiranje RTS-a i RTV-a, ali samo ukoliko dođe do izmene zakona, odnosno ukidanja TV pretplate. Ukoliko do toga ne dođe, novac će biti ostavljen u poseban fond.

Ono što, međutim, može biti problem jeste činjenica da je budžet pravljen uz pretpostavku da će Srbija u narednoj godini imati privredni rast od bar jedan odsto. Ali, s tim se ne slažu ekonomisti. – Siguran sam da će već u prvoj polovini 2014. biti potreban rebalans budžeta. U narednoj godini privreda Srbije će stagnirati, a moguće je da zabeleži i blagi pad. Potrebno je izvršiti preko potrebne reforme i otkloniti slabosti privrede, tvrdi prof. Milojko Arsić.

Slično razmišlja i Kori Udovički, koja kaže da „država treba da se uozbilji, da bismo znali šta od nje možemo da očekujemo“. – U ovim okolnostima nije dovoljna antikorupcijska borba, konstatuje Udovički.

Profesor Dejan Šoškić smatra da, u uslovima permanentnog rasta zaduživanja, moramo biti oprezni, jer smo, do sada, servisirali javni dug bez problema, ali da se okolnosti na međunarodnom tržištu mogu promeniti.