Više korisnika privatnih penzija

BEOGRAD – Sve više privatnih penzija.
Broj korisnika dobrovoljnih penzijskih fondova povećan je u prvom tromesečju za 1.027, a oko 70 odsto klijenata su žene, saopštila je Narodna banka Srbije (NBS).

privatne-penzije
Privatne penzije

Dobrovoljni penzijski fondovi stalno povećavaju broj klijenata i na kraju prvog tromesečja su ih imali 180.850. Podaci pokazuju da učešće svih korisnika usluga penzijskih fondova u ukupnom broju stanovnika iznosi oko 2,5 odsto, kao i da je svaki deseti zaposleni član nekog fonda.

– Imajući u vidu te podatke i činjenicu da su društva definisala minimalni iznos doprinosa na nivou koji omogućava uplate iznosa koje ne bi vršile veći pritisak na budžet članova, čini se da postoji veliki potencijal za povećanje broja korisnika – navela je centralna banka.

U periodu od 2008. do 2011. godine rast broja korisnika bio je najizraženiji tokom 2009. i 2011. godine, s blizu 9.000, odnosno 8.000 novih klijenata, dok se tokom 2010. njihov broj neznatno uvećao. Prošle godine s fondovima je ugovore potpisalo oko 5.000 građana.

Klijenti dobrovoljnih penzijskih fondova mogu biti domaća i strana lica. Domaćih lica ima nekoliko puta više od stranaca, ali je prosečan iznos novca na računima ovih drugih oko pet puta veći nego kod domaćih. Rast neto imovine fondova u prvom tromesečju je bio 6,5 odsto, a za poslednju godinu dana 27 odsto i dostigao je 17 milijardi dinara.

 

Prosek – 44 godine

♦ 59 odsto klijenata fondova su muškarci
♦ prosečna starost korisnika fondova je 44 godine, a najviše je korisnika starosti od 30 do 50 godina – više od 61 odsto
♦ na tržištu posluje pet društava za upravljanje, koja upravljaju imovinom devet dobrovoljnih penzijskih fondova, tri kastodi banke i četiri banke posrednika

 

Penzioneri u Srbiji među najsiromašnijima u svetu

Penzioneri u Srbiji među najsiromašnijima u svetu

Prema istraživanju je, mereći visinu penzije, zdravstvenu zaštitu ili bezbednost, Srbija pri dnu lestvice.

Penzioneri u Srbiji među najsiromašnijima u svetu
Penzioneri u Srbiji među najsiromašnijima u svetu

Od 91 zemlje koja se našla u istraživanju, Srbija je zauzela 64. mesto. Mereći se sa komšijama, od nas su lošiji samo Crnogorci, gde je kvalitet života starih rangiran na čak 83. mesto. Slovenija je na 20, Hrvatska na 41, dok Makedonija i BiH nisu obuhvaćene ovim istraživanjem, piše “Blic”.

Ispred Srbije, za celih 25 mesta, je i Albanija, nekad sinonim teškog života.

“Srbija ima institucionalni okvir, ali se dogovorene politike ne sprovode, pa je starim ljudima teško da dođu do zakonom zagarantovanih usluga. To je zbog toga što je Srbija siromašna zemlja kao i zbog veoma komplikovanih procedura potrebnih da se prođe da bi se ostvarilo neko pravo ili usluga”, kaže se u zaključku ovog istraživanja koji se odnosi na našu zemlju.

Nedovoljna je, dodaje se, i informisanost starih ljudi o postojećim uslugama.

U realnom životu to znači da stari ljudi u Srbiji imaju male penzije, ne znaju dovoljno koja su im prava, a kad žele da neki posao završe sa državom, nailaze na duge i komplikovane procedure.

Prema poslednjim objavljenim podacima, čak pola miliona penzionera u Srbiji prima manje od 20.000 dinara.

Prema ovom istraživanju, najbolje je biti penzioner u Švedskoj. Tamo je, pored lake dostupnosti usluga, odličnog zdravstvenog osiguranja i dobre bezbednosti, najniža penzija oko 1.200 evra. Na tabeli slede Norveška, Nemačka i Holandija, a peto mesto zauzima Kanada.

Biti penzioner dobro je i u SAD (8), Velikoj Britaniji (13), Australiji (14) ili Francuskoj (18). Najgore žive stari ljudi u Avganistanu (91), Pakistanu (89), Jordanu (88) ili Nigeriji (85).