Svakom trećem u Srbiji kradu penziju

IZVOR: Vecernje Novosti : Beograd — Sindikati procenjuju da bar 450.000 ljudi svakog dana odlazi na posao, a poslodavci ih nisu prijavili ili im doprinose i poreze uplaćuju na iznos minimalca.

Svakom trećem u Srbiji kradu penziju
Svakom trećem u Srbiji kradu penziju

Najviše ih je u privatnom sektoru, ali slučaj službenice italijanske ambasade u Beogradu, o kojem su “Novosti” pisale u izdanju od utorka, otkriva da od sive ekonomnije ne prezaju ni države, pa ni one zapadnoevropske.

Ekonomisti objašnjavaju da je rad na crno najčešći oblik sive ekonomije. Najveći gubitnici su sami zaposleni, koje čeka minimalna ili nikakva penzija. Gubi i država, na kojoj je odgovornost da se sa utajama izbori. Pred samim radnicima nema mnogo izbora dokle god je bez posla zvanično najmanje 700.000 građana Srbije, koji jedva čekaju na zaposlenje, pišu Večernje novosti.

„Borba protiv rada na sivo i crno je borba protiv drugih poreskih utaja, pre svega utaje poreza na dodatu vrednost“, objašnjava Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta.

„Ako se smanje utaje poreza na usluge, poslodavci neće imati keša kojim će moći da plaćaju zaposlene. Međutim, ta borba je neizvesna dokle god je stopa nezaposlenosti visoka, i poslodavci to znaju. Radnici nemaju mnogo izbora. Bez obzira na iznos doprinosa i poreza, građani imaju isti nivo zdravstvene zaštite i mogućnost korišćenja škola, vrtića, puteva. Jedina razlika je budući iznos penzija, a retko ko posmatra stvari unapred“, kaže on.

Profesor radnog prava Darko Marinković, sa Megatrend univerziteta, upozorava na to da i sami zaposleni treba da se bore za svoja prava. Od države se, međutim, očekuje nedvosmislena poruka: da ko to radi – neće proći nekažnjeno.

„Ljudi treba da znaju šta potpisuju, kao i da znaju da brane svoja prava. Treba da se obrate Inspektoratu rada, PIO fondu i Poreskoj upravi“, kaže Marinković.

„Druga linija su sindikati, koji nisu dovoljno jaki u Srbiji. I, naravno, tu je i država, koja je najodgovornija, kao neko ko ima na svojoj strani zakone i institucije zadužene za njihovo sprovođenje. Država se upravo tu ponašala na jedan diskriminatorski način. Povezivala je staž u državnim preduzećima u nekoliko navrata. Tako je slala poruku da zaposleni ne treba da brinu – platiće država. Ali i poruku da budu ponizni građani, pa će i njima biti plaćeno“, kaže on.

Sindikati priznaju da među članstvom nemaju zaposlene u diplomatskim i konzularnim predstavništvima. Ali znaju za izbegavanje obaveza među drugim poslodavcima.

„Mi procenjujemo da je svaki treći radnik u takvoj situaciji. Sindikati dugo apeluju na državu da smanji poreze i doprinose, i verujemo da bi ih tako više poslodavaca plaćalo“, kaže Ranka Savić, predsednik Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata.

„Istina je da često ima dobrovljnosti, jer radnici jedino tako mogu da dobiju posao. Na državi je da to sankcioniše, ali nadležne institucije često to ne rade. One znaju da se to dešava. Smatraju da je bolje da naplate bilo šta nego da ta firma ode u stečaj. To je poniženje srpskih radnika“, navodi ona.

Srbija 78. po brizi o starima

Na listi zemalja koje se najviše brinu o ekonomskoj sigurnosti i zdravlju starijih od 60 godina, Srbija se nalazi na 78. mestu među 96 rangiranih država sa svih kontinenata.

Srbija 78. po brizi o starima
Srbija 78. po brizi o starima

Na čelu rang liste, koju je danas objavila neprofitna organizacija Helpejdž internešenel, sa sedištem u Londonu, nalazi se Norveška, a prate je Švedska, Švajcarska, Kanada i Nemačka.

Najlošije rangirana država je Avganistan, a nešto bolje su Mozambik, Pojas Gaze, Malavi i Tanzanija.

Prilikom sastavljanja liste, praćeno je 13 parametara, a rangirano je samo 96 država sveta, jer ostale nemaju podatke za svaki od kriterijuma.

Prema podacima organizacije Helpejdž, u svetu trenutno ima 868 miliona ljudi starijih od 60 godina, što je skoro 12 odsto celokupne populacije.

Očekuje se da će broj starih stalno rasti, pa se predviđa da će ih 2050. godine na svetu biti 21 odsto, a u nekim državama, pre svega istočne Evrope, više od 30 odsto.

Od država sa prostora bivše Jugoslavije, najbolje je rangirana Slovenija, na 29. mestu, a slede Hrvatska (67), Crna Gora (68) i Srbija (78). Bosna i Hercegovina i Makedonija nisu na listi.

Mađarska je 46, Kina 48, Albanija se nalazi na 53. poziciji, Rusija je 65, a Grčka 73.

Najbolji i najlošiji

  • 20 najboljih: Norveška, Švedska, Švajcarska, Kanada, Nemačka, Holandija, Island, SAD, Japan, Novi Zeland, Velika Britanija, Danska, Australija, Austrija, Finska, Francuska, Irska, Izrael, Luksemburg, Estonija.
  • 20 nalošijih: Avganistan, Mozambik, Pojas Gaze, Malavi, Tanzanija, Pakistan, Jordan, Uganda, Zambija, Irak, Ruanda, Nigerija, Laos, Maroko, Ukrajina, Gana, Južna Afrika, Kambodža, Srbija, Turska.

U Srbiji dnevno 60 penzionera više

Kolaps penzionog sistema, i neminovnost umanjenja penzija za one koji primaju preko 25,000 dinara mesečno, nije nastao samo zbog povišica.

U Srbiji dnevno 60 penzionera više
U Srbiji dnevno 60 penzionera više

Naime, razlog tome je i rast broja onih koji penzije primaju i pada broja onih koji rade.

Za proteklih sedam godina, od 2007. do 2013.,prosečna penzija u Srbiji porasla je za 6.745 dinara, što u relativnom iznosu i nije puno, ali ako se zna da u Srbiji ima 1,7 miliona penzionera onda je jasno da je to ogroman trošak za budžet. Međutim, na budžet je udarilo nešto još više a to je porast broja penzionera. U isto vreme broj novih penzionera povećao se za 153.454 . To jest vsakoga dana bilo je skoro po 60 penzionera više na kasi PIO fonda. Broj ljudi koji su odlazili u penziju je naravno bio je i veći jer se u brojci od 60 dnevno, radi o razlici između onih koji su odlazili u penziju i onih koji se nažalost okončali svoj životni vek.

Godine 2007. na spisku Fonda PIO bilo je 1.569.048 penzionera, a na kraju prošle godine 1.722.649. Razlika je 153.601 penzioner.

Da sve bude još teže i gore, kako je rastao broj penzionera tako se smanjivao broj zaposlenih. Prema podacima Fonda PIO, objavljenih u Statističkom biltenu, te 2007.godine odnos penzionera i zaposlenih bio je 1,5, a na kraju prošle godine on je iznosio 1 prema 1,1, odnosno već je tu svaki zaposleni imao svog penzionera. Na kraju prošle godine bilo je 1.722.649 penzionera i 1.875.964 osiguranika- zaposlenih. U zaposlene su se pri tom ubrojali ne samo radnici, već i samostalci odnosno zanatlije, poljoprivrednici i vojna lica. No kada se uzme samo odnos penzionera koji su do penzije došli iz radnog odnosa i zaposlenih onda je odnos još manji: 1 prema 1.

Podaci pokazuju da je 1.438.016 bivših radnika a sadašnjih penzionera “izdržavalo” 1.494.132 zaposlena.

Koliko se ubrzano radnici penzionisani, kako bi se sprovela privatizacija , i kako se država nije libila da ih sve pošalje na šalter penzionog fonda najbolje ilustruje podatak da su samostalci i dalje sačuvali izuzetno visok odnos između njihovih penzionera i zaposlenih. Naime, na kraju prošle godine bilo je 72.036 penzionera samostalnih delatnosti, a za njih je doprinose izdvajalo čak 221.031 zanatlija. Tu je, dakle, odnos između penzionera i zaposlenih 1 prema 3.1. Taj “idealan” odnos koji nedostaje celoj Srbiji da bi penzioni sistem bio održiv beleži se samo kod zanatlija, ali kako oni od pre nekoliko godina dele sudbinu celog penzionog sistema, jer je njihov fond pripojen jedinstvenom penzijskom fondu Srbije, njima to ništa ne znači, jer najavljeno smanjenje penzija odnosi se i na njih.

U isto vreme, odnos poljoprivrednih penzionera i onih koji plaćaju penzione doprinose je negativan, jer na jednog penzionera ima samo 0,8 poljoprivrednika koji plaćaju doprinose. To je i razlog izuzetno malih poljoprivrednih penzija, gde prosek ne dostiže ni 10.000 mesečno.

Gde je u Srbiji najveća penzija?

Beograd — Penzije u Srbiji razlikuju se od grada do grada, prema statistici, najbolje je biti penzioner na Dedinju, gde penzioneri primaju i po 39.016 dinara.

Gde je u Srbiji najveća penzija?
Gde je u Srbiji najveća penzija?

Najbolje je biti penzioner u Niškoj Banji, ali ne zato što ih ima svega 43, nego što im su im junske penzije oko 37.389 dinara.One su veće od tamošnje prosečne plate od oko 35.283 dinara.

S druge strane, najteže je biti penzioner u Malom Crniću i Žabarima, gde je prosečna penzija ispod najniže u Srbiji i iznosi svega 11.393 dinara, pokazuju najnoviji statistički podaci Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje,prenosi Politika.

Ukoliko se uzme u obzir prosečno učešće penzija u prosečnoj zaradi za celu Srbiju od 44.394 dinara prosek za 1,7 miliona penzionera je 24.029 dinara. Prosečna penzija u prosečnoj zaradi učestvuje u Srbiji sa 54,13 procenata. Po zakonu ne bi smela da bude ispod 60 odsto.

Upoređujući podatke o primanjima i penzijama u najvećim gradovima u Srbiji – Beogradu, Novom Sadu, Nišu, statistika pokazuje da je učešće penzija u zaradama najveće u prestonici oko 69,82 odsto gde penziju prima oko 300.000 penzionera.

Gledajući po gradovima najviši prosek penzija prema zaradi, posle Niške Banje gde je to učešće 84,22 procenta, ima grad Bor sa oko 52,45 odsto i penzijom od oko 23.286 dinara, Kraljevo s prosečnim učešćem penzija u platama od 48,90 i penzijom od 21.711 dinara u proseku, Jagodina 48,74 odsto i prosečnom penzijom od 21.628, Kragujevac 48.122, odnosno 21.362 i Čačak s učešćem od 47,26 procenata ili 20.980 dinara.

Penzioneri Savskog venca, gledajući po opštinama, stoje najbolje, jer njihove penzije u plati učestvuju s čak 87,89 odsto i prosek im je 39.016 dinara, što je više od prosečne penzije njihovih ispisnika iz Niške Banje, ali s tom razlikom što penzije u centralnoj prestoničkoj opštini još uvek nisu premašile zarade od 51.380 dinara.Slede ih najstariji sa Starog grada s prosečnim učešćem penzija u zaradama od oko 83,5 odsto i penzijom od oko 37.071 dinar. Dobar prosek statistika beleži i na Novom Beogradu gde je prosečno učešće junske penzije u zaradi bilo 81,97 odsto i prosečnom penzijom od 36.391 dinar.

U poređenju s prosečnim učešćem penzija u prestonici, prinadležnosti u većini gradova u unutrašnjosti u prosečnoj zaradi učestvuju s manje od 50 odsto, što je ispod zakonom dozvoljenog proseka. Tako se među penzionerima s jačim učešćem čeka u plati nalaze najstariji u Majdanpeku čije je učešće u zaradama s 55,39 odsto, Bosilegradu 50,9 procenata i Požarevcu s 52,6 odsto.

Najnižu penziju u Srbiji od 11.393 dinara, prima oko 20.000 penzionera u Malom Crniću i Žabarima i njihova penzija u prosečnoj junskoj zaradi učestvuje sa svega 25,66 odsto.

Ništa bolje nije ni penzionerima u Osečini i Ražnju, Rekovcu gde je prosek na čeku oko 13.000 dinara, dok po 14.000 dinara primaju penzioneri u Tutinu, Rači, Varvarinu…