Povišica od 1,25% “skratila” 14.000 penzija

Izvor : Danas – Za 14.064 penzionera poslednje januarsko povećanje penzija od 1,25 značilo je ujedno i dodatni namet.

Povišica od 1,25% "skratila" 14.000 penzija
Povišica od 1,25% “skratila” 14.000 penzija

Sa tom minimalnom povišicom njihovo primanje je prešlo granicu od 25.000 dinara, čime su automatski potpali pod odredbe Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija.

Na taj način ušli su u grupu onih kojima se penzija za iznos preko 25.000 oporezuje po stopi od 22 odsto.

Prema podacima Fonda za penzijsko invalidsko osiguranje umanjenu penziju pre januarske povišice primalo je 693.682 penzionera, dok je posle povećanja taj broj porastao na 707.746 korisnika.

Za kompletnu isplatu penzija mesečno je, pre povišice, Fond PIO morao da obezbedi 44,9 milijardi dinara, dok je posle povišice ta brojka narasla na 45,4 milijarde. Računica pokazuje da je uvećanje fonda za mesečnu isplatu penzija, zahvaljujući novooprezovanim penzionerima, nešto manje od proklamovanih 1,25 odsto.

Posmatrano kroz prosečnu penziju, odnosno njeno povećanje, takođe se dolazi do sličnih podataka. Prosečna penzija u 2015. godini (novembar mesec) iznosila je 23.212 dinara, a sada posle povišice iznosi 23.461 dinar.

Rast prosečne penzije nije 1,25 odsto, koliko je zvanično povećanje već 1,08 procenata. To znači da su i sami penzioneri “finansirali” deo povišice od 1,25 odsto. Kada su u pitanju iznosi koji se mere milijardama tih 0,17 odsto zakidanja od prosečne penzije nisu mala.

Interesantno je da je istovremeno deo koji se iz Fonda PIO uplaćuje za zdravstveno osiguranje penzionera porastao sa 4,17 milijardi na 4,24 ili približno za 1,25 odsto. Taj deo ne potpada pod odredbe Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija i tu se povećanje gotovo poklapa sa utvrđenih 1,25 odsto.

U Srbiji trenutno ima 1.738.884 penzionera, a njih 1.026.138 prima penziju bez umanjenja, odnosno manji iznos od 25.000 dinara mesečno.

Ustavni sud: Smanjenje penzija nije protiv Ustava

IZVOR: TANJUG

Ustavni sud je ocenio da osporeni Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija nije u suprotnosti sa Ustavom i potvrđenim međunarodnim ugovorima.

Ustavni sud: Smanjenje penzija nije protiv Ustava
Ustavni sud: Smanjenje penzija nije protiv Ustava

 

Ustavni sud je utvrdio da iz osporenog Zakona sledi da se njime uvode interventne mere koje se preduzimaju da bi se u uslovima ekonomske krize očuvala finansijska održivost penzijskog sistema, što znaci mogućnost redovne isplate penzija, navodi se u saopštenju koje je objavljeno na sajtu suda.

Kako se navodi, Ustavni sud je na sednici održanoj 23. septembra okončao postupak ocene ustavnosti Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija i nakon analize odredaba osporenog Zakona sa stanovišta svih bitnih navoda inicijatora, našao je da nema osnova za pokretanje postupka za utvrdivanje neustavnosti ovog Zakona i njegove nesaglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima.

Ustavni sud je ocenio kao značajno i to što najveći broj penzionera nije obuhvacen propisanim merama, jer se one ne odnose na penzionere čija je visina utvrđene penzije do 25.000,00 dinara, kojih, prema podacima koje je Sud pribavio, u Republici ima više od 750.000.

Imajući u vidu i to da u ovom trenutku najniža penzija utvrđena u skladu sa Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju iznosi svega nešto više od 13.000,00 dinara (pri cemu je za tzv. poljoprivredne penzionere najniža penzija cak oko 10.000,00 dinara), Ustavni sud je ocenio da je „zaštićenim“ iznosom od 25.000,00 dinara, u realnim ekonomskim prilikama u kojima se društvo nalazi, spornim Zakonom obezbeđeno staranje o ekonomskoj sigurnosti penzionera, a što predstavlja ustavni nalog iz clana 70. stav 2. Ustava.

Kada je rec o penzijama koje su obuhvacene zakonom predvidenim merama, Ustavni sud smatra da su osnovane tvrdnje inicijatora da penzija koja je stecena u skladu sa zakonom predstavlja imovinu penzionera, ali ukazuje da iz Ustava ne proizlazi garancija penzijskog davanja u odredenom iznosu, jer je ogranicenje imovinskih prava, pod odredenim uslovima, dozvoljeno i prema našem Ustavu i prema Evropskoj konvenciji za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Polazeći od toga da su propisane mere uređene zakonom, da se Zakonom ne dira u pravo na penziju, da su mere propisane radi postizanja legitimnog cilja jer je stvaranje uslova za redovnu isplatu penzija makar i u umanjenom iznosu u opštem i javnom interesu, zatim da postoji srazmernost u propisivanju mera, jer su ovim merama manje pogođena lica sa nižim penzijama, i s obzirom na to da je rec o merama privremenog karaktera, Ustavni sud je ocenio da se ne mogu prihvatiti kao osnovani navodi inicijatora o nesaglasnosti osporenog Zakona sa Ustavom i potvrdenim međunarodnim ugovorima.

Penzioneri zbog smanjenja pred Ustavni sud

Penzioneri zbog smanjenja pred Ustavni sud
Penzioneri zbog smanjenja pred Ustavni sud

 

Udruženje sindikata penzionera Srbije će danas, na konferenciji za novinare, govoriti o svojoj Inicijativi za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija.

Prema odredbama tog zakona, koji je stupio na snagu 1. novembra, u različitom procentu se smanjuju sve penzije veće od 25.000 dinara. Kako je najavljeno na konferenciji će, između ostalih govoriti predsednik Udruženja Milorad Vujasinović

Predstavnici tog udruženja u više navrata su ukazali da će predloženim merama koje obuhvataju i smanjenje penzija biti urušen sistem penziono-invalidskog osiguranja u Srbiji i najavili da će pred Ustavnim sudom pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti zakona.

Napomenuli su, takođe, da će zaštitu svojih prava zatražiti i od međunarodnih institucija i Međunarodnog suda u Strazburu.

 

Smanjenje penzija biće selektivno?

Beograd — U očekivanju odluke vlade o smanjenju plata i penzija, u oviru fiskalne konsolidacije, u javnosti se pominju tri moguća scenarija za smanjenje.

Smanjenje penzija biće selektivno?
Smanjenje penzija biće selektivno?

 

Poslednja od njih, još uvek nezvanična, informacija je da penzije do 25.000 dinara neće biti smanjene.

Nakon ostavke ministra finansija Lazara Krstića, njegov naslednik Dušan Vujović poručio je da plate i penzije mogu biti smanjene najviše za 10 odsto i “ni dinar više”.

Fiskalni savet, međutim, smatra da to neće biti dovoljno, i da će, ako se tako postupi, Vlada Srbije ubrzo morati da nadoknadi “uštedu” kroz povećanje poreza na dodatu vrednost od dva odsto.

Povećanjem PDV za dva odsto, prema računici Fiskalnog saveta, godišnji prihodi bi bili povećani za oko 400 miliona godišnje. Oni su izračunali i da bi PDV mogao da bude povećan oko jedan odsto, ako plate i penzije budu smanjene za 12 odsto.

Unija poslodavaca Srbije ponudila je i treće rešenje prema kojem plate u javnom sektoru moraju da se smanje za 25, a penzije za 20 odsto da bi, kako kažu, smanjenje imalo efekta.

Ipak, konačnu reč daće vlada, koja, kako je rekao poslanik i potpredsednik Partije ujedinjenih penzionera Srbije Momčilo Čolaković, traži modalitete zaštite najsiromašnijih, odnosno penzionera sa najnižim penzijama.

Na Vladi je, dakle, da preseče – za koliko će smanjiti penzije i da li će smanjenje važiti za sve, ili, kako se sad spominje u medijima, samo za penzije iznad 25.000 dinara, što bi, inače, značilo da najveći broj penzionera neće biti ugrožen.

Srbija u ovom trenutku ima 1.720.542 penzionera, a izdvajanje za njihove prinadležnosti iz budžeta Srbije godišnje iznosi oko 513 milijardi dinara.

Očekuje se da će nedavno izmenjeni zakon o PIO destimulisati odlaske u prevremenu penziju, a zato do kraja godine treba očekivati povećani broj zahteva za penzionisanje, kada na snagu stupaju pojedine odredbe izmenjenog zakona.

Prema podacima Fonda PIO prosečna penzija u Srbiji iznosi 24.315 dinara. Procenjuje se da prosečne penzije prima oko 600. 000 penzionera u Srbiji, ili, gotovo trećina ukupnog broja penzionera.

U Udruženju penzionera stoga ukazuju da smanjenje nikako ne bi smelo da bude linearno, već bi, kažu, trebalo oporezovati samo one sa većim penzijama.

“Kažnjeni smo, a radili 40 godina”

Beograd — Novim Zakonom o PIO koji stupa na snagu od 2015. godine, prvi put biće uvedeni kazneni penali za penzionisanje samo po jednom ispunjenom uslovu.

"Kažnjeni smo, a radili 40 godina"
“Kažnjeni smo, a radili 40 godina”

Bilo da je reč o godinama staža ili starosti.

Budućim penzionerima dodatni problem pravi i činjenica da su ovi penali trajni, dakle, ostaju na snazi dokle god se penzija prima, umesto da se ukinu sticanjem oba uslova za penziju.

Većina onih koji treba da idu u penziju zato s pravom pita zašto su kažnjeni, ako su po četiri decenije redovno uplaćivali doprinose za PIO a u penziju idu s kojom godinom života manje. Jedan naš čitalac, koji dogodine puni 60 godina života i 40 godina staža nikako ne može da se pomiri s činjenicom da će mu penzija biti 20,4 odsto manja zato što se mlad zaposlio. Nije li to, pita, svojevrsna diskriminacija?

Zoran Milošević, pomoćnik ministra rada za pitanja penzija, u razgovoru za Politiku, kaže, da se trajno smanjenje visine penzije, odnosno penali uvode zato što osiguranik, koji ode u prevremenu penziju, prosečno duže prima penziju (što znači i da će primiti veći broj penzija i ukupno više novca) u odnosu na osiguranike koji odu u starosnu penziju sa oba ispunjena uslova – i godine staža i starost, a pri tom su proveli isti broj godina na poslu, imali istu zaradu i doprinose tokom osiguranja.

“Poredi se, dakle, ukupna dužina primanja penzije korisnika (a time i ukupan broj penzija koje će primiti) koji ode u prevremenu penziju sa dužinom primanja penzije korisnika koji ode kasnije, prema opštim uslovima. Zbog toga je i smanjenje visine penzija trajno”, objašnjava on.

Procenjeno je da će samo na osnovu uvođenja prevremenog penzionisanja, uštede postepeno rasti do 0,4 odsto BDP-a godišnje, tako da će ukupne uštede u narednih deset godina iznositi oko 185 milijardi dinara, što je oko 3,5 procenta BDP-a.

Na konstataciju da je i pored ušteda, reč o vrlo rigidnom članu zakona, naš sagovornik kaže, da se u Srbiji veliki broj njih penzioniše pre navršene opšte starosne granice.

“Samo u prošloj godini, prema podacima PIO fonda, 47 odsto muškaraca ostvarilo je pravo na starosnu penziju sa manje od 65 godina života, dok je 24 procenta žena otišlo u starosnu penziju sa manje od 60 godina života. Na taj način biće u poziciji da penziju primaju duže u odnosu na lica koja odlaze u penziju nakon što ispune oba uslova za penziju. Zbog toga je, u cilju destimulisanja ranijeg odlaska u penziju, uvedeno prevremeno penzionisanje”, objašnjava on.

Pored toga, uvođenjem mogućnosti prevremenog penzionisanja osiguranicima se obezbeđuje izbor između višeg iznosa penzije, s jedne strane i dužeg perioda primanja penzije u zavisnosti od ličnog izbora, kaže Milošević.

Istovremeno upozorava na činjenicu da bi penzijski sistem bio održiv, neophodno je unaprediti odnos broja zaposlenih prema broju penzionera, koji se u Srbiji približava odnosu od 1:1.

“Dugoročna održivost sistema zahteva odnos od tri i više osiguranika prema jednom penzioneru, što nije lako dostići u sadašnjim ekonomskim i demografskim uslovima, ali je potrebno da se ide u tom pravcu”, objašnjava naš sagovornik.

Uvođenje prevremenog penzionisanje je u skladu i sa preporukama Evropske komisije, državama članicama da, između ostalog, izjednače uslove za penzionisanje muškaraca i žena, ograniče i pooštre uslove za prevremeno penzionisanje i usklade starosnu granicu za penzionisanje sa promenama u očekivanoj dužini života.

Upitan da li imajući sve ovo u vidu ima ikakve razlike između toga da neko u penziju ode s 42, 25 i 35 godina staža, ako će mu biti obračunati penali, Milošević kaže, da novi zakon uvodi pravo na prevremenu starosna penziju s navršenih 60 godina života i 40 godina staža. Takvim osiguranicima trajno se smanjuje penzija za 0,34 odsto mesečno za svaki mesec pre navršene opšte starosne granice od 65 godina života.

Predviđen je i prelazni period u kom se praktično nekadašnje pravo penzionisanja prema stažu, prevodi u prevremenu starosnu penziju i uslovi se postepeno pomeraju dok se ne dostigne predviđen starosni uslov od 60 godina i 40 godina staža.

Dužina staža osiguranja neposredno utiče na visinu penzije, pa bi osiguranici koji imaju duži staž osiguranja, po pravilu, trebalo da imaju i veću penziju, zaključuje Milošević.

Kako rezati penzije ?

Beograd — Smanjenje penzija, kao i plata, po svemu sudeći je neizbežno, ali, još nema informacija o tome kako će ta mera biti sprovedena.

Kako rezati penzije ?
Kako rezati penzije ?

 

Pomoćnik ministra rada Zoran Lazić najavio je da se od septembra mogu očekivati nove izmene Zakona o PIO. “Što se tiče same reforme sistema penzijskog i invalidskog osiguranja, to će biti sprovedeno u skladu sa politikom vlade i kakva bude odluka tako će se izvršiti reforma”, rekao je Lazić Tanjugu.

On nije mogao da se izjasni o najavama o smanjenju penzija i plata u javnom sektoru, s obzirom na to da, kako je rekao, ne postoji konkretan predlog.

Srbija u ovom trenutku ima 1.720.542 penzionera, a izdvajanje za njihove prinadležnosti iz budžeta Srbije godišnje iznosi oko 513 milijardi dinara. 

Očekuje se da će nedavno izmenjeni zakon o PIO destimulisati odlaske u prevremenu penziju, a načelnica Odeljenja u direkciji Fonda PIO Momira Lalić kaže da zato do kraja godine treba očekivati povećani broj zahteva za penzionisanje, kada na snagu stupaju pojedine odredbe izmenjenog zakona.

Prema podacima Fonda PIO prosečna penzija u Srbiji iznosi 24.315 dinara. Procenjuje se da prosečne penzije prima oko 600. 000 penzionera u Srbiji, ili, skoro trećina ukupnog broja penzionera.

U kategoriji penzionera iz reda zaposlenih je 1,4 miliona, a njihova prosečna penzija je 26.327 dinara; penzionera iz kategorije samostalnih delatnosti je 73.728, i njihova prosečna penzija iznosi 25.014, dok korisnika poljoprivredne penzije ima 209.783 i njihova penzija iznosi u proseku 10.288 dinara mesečno.

U Udruženju penzionera stoga ukazuju da smanjenje nikako ne bi smelo da bude linearno, već bi, kažu, trebalo oporezovati samo one sa većim penzijama.

Potpredsednik i poslanik Partije ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS) Momo Čolaković rekao je da ta partija još nije iznela svoj stav o smanjenju penzija, a da on lično misli da prinadležnosti najsiromašnijih, onih čije su penzije od 10.000 do 15.000 dinara, pa i onih čije su penzije u visini srpskog proseka – ne treba dirati.

“Treba učiniti sve da se finansije srede, pre svega u sektoru proizvodnje, i povećanja radnih mesta, saniranju gubitaša, rešavanja problema preduzeća u restrukturiranju, smanjenju sive ekonomije, poreskog sistema. . . To je pravi redosled stvari, a kad to počne da daje rezultate i ako se ispostavi da nije dovoljno, onda treba sesti i videti šta još dodatno uraditi”, smatra Čolaković.

Ako smanjenje plata i penzija bude neminovno, onda tu meru ne treba sprovoditi kod onih kojih su ta primanja najniža, kaže Čolaković.

Slično misli i predsednik Udruženja penzionera Srbije “Nezavisnost” u okviru sindikata UGS “Nezavisnost” Petar Mitrović, koji ističe da danas u Srbiji pola miliona penzionera živi ispod granice siromaštva, a da oni sa visokim peznijama predstavljaju “kap vode u moru”, te da ne znači mnogo ako se njima smanje penzije.

“Stav Udruženja penzionera je da penzije ne treba dirati, te da sve probleme treba sagledati objektivno”, kaže Mitrović.

On takođe smatra da ako već mora da se ide na smanjenje, onda treba “zaobići” one koji primaju minimalne penzije. “Smanjenje pogađa ne samo penzionere, već i njihove decu i unuke, jer je nezaposlenost velika i vrlo često oni izdržavaju i njih”, rekao je Mitrović.

Pažnju bi, kako smatra, trebalo usmeriti na druge mere, poput sankcija i kontrole u slučaju neredovne uplate doprinosa i poreza, jer to direktno onemogućava i otežava poslovanje Fonda PIO.

Vučić: Smanjenje penzija nisam bio u stanju da sprovedem u delo

Vlada Srbije je usvojila nacrte Zakona o radu, penzijskom ivalidskom osiguranju i Zakona o otklanjanju posledica poplava. Vučić je najavio da će ministra finansija Lazara Krstića, koji je danas podneo ostavku, zameniti Dušan Vujović, sadašnji ministar privrede.

Vučić: Smanjenje penzija nisam bio u stanju da sprovedem u delo
Vučić: Smanjenje penzija nisam bio u stanju da sprovedem u delo

 

Premijer Aleksandar Vučić izjavio da je na Vladi jednoglasno odlučeno da se donese Zakon o radu i Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju. Kako je najavio, ovi zakoni će biti u Skupštini u utorak. Taj Zakon o radu će, rekao je, ceo svet da pozdravi.

– Danas imamo dve vrste vesti i pomešana osećanja, jedna je ona na koju sam ponosan – Srbija je konačno i suštinski krenula u ekonomske reforme, to nije više priča, a bila je prazna priča, prethodnih 13 godina – rekao je Vučić.

Neodgovorna politika prethodnih prinudila nas je na teške mere, rekao je Vučić. On je rekao da je o teškim reformama govorio i pre izbora.

– Zakon o radu iz 2005. doveo je do opadanja 354.000 radnih vesta, od čega je najveći broj na žalost u privatnom sektoru: 318.000 –  kaže Vučić.

Na konferenciji za štampu premijer Vučić je rekao da je “dosta bilo da se živi na otimanju od države i da samo privilegovani sloj živi dobro, a mladi a nemaju posao”. On je rekao da nije mogao da podrži smanjenje penzija.

– Ni jednog sekunda nisam imao ideje da treba da idem protiv onog što traži MMF i Svetska banka. Lazar Krstić je u pravu, ali nisam u stanju da sve ono što moram, nisam u stanju da sprovedem u delo. Mi ćemo ići na fiskalnu konsolidaciju, ali ne u onoj meri u kojoj je to neophodno. Sigurno će i rezultati biti slabiji. Mi ćemo doneti i zakone o privatizaciji, stečaju…Ponosan sam da nemamo skrivenih tačaka u našem budžetu – izjavio je Vučić.

On je rekao da nisu više troškovi za Železaru i slične projekte skriveni i da smo “u svim prethodnim godinama imali stvarni deficit i drugi kojim smo obmanjivali naš narod”.

Ne mogu da smanjim penzije, reforme se nastavljaju

– Lazar Krstić zna da ćemo nastaviti sa reformama. Nije pitanje moje političke sudbine šta će sutra reći penzioneri ako im smanjim primanjem, već je pitanje da li je to ostvarivo. Ja nisam bio u stanju da to sprovedem. To što će neko da protestvuje ili širi neistine, o tome ne želim da brinem. Lazar Krstić će biti moj specijalni savetnik. On će pomoći Kori Udovički da se pripremimo za pregovore sa MMF. I, zahvalan sam Lazaru što je svojim kritikama uspevao da nas vrati u realnost – rekao je Vučić.

Penzije su u Srbiji, od 2007. do kraja 2012. ukupno povećane su 72 odsto.

– Samo podizanjem plata i penzija platili smo preko šest milijardi evra. To smo uradili zato što su neki neodgovorni ljudi pre nas odlučivali da, bez ikakvog ekonomskog osnova, povećaju penzije i plate – izjavio je on.

Zbog nepokrivenih rashoda za plate i penzije, o čemu danas bezobrazno pitaju za zaduzezenje države upravo oni koji su je i zadužili, dižući penzije i plate, što nas je koštalo 6,7 milijardi evra.

– Da nije bilo takvih neodgovornih ljudi, javni dug bi iznosio 45 odsto i bio bi manji za trećinu nego što je sada – istakao je Vučić.

Premijer je rekao da je takva nedogovorna politika dovela Srbiju u situaciju da mora da preduzima teške mere, i dodao da će zakon o radu biti usvojen do četvrtka, tačno u obećanom roku.

Kako je naveo, dosadašnji loš zakon o radu od 2005. i “kriminalna politika onih koji su zemlju ranije vodili” doveli su do toga da je broj zaposlenih opao za 354.000 i to najvećim delom u privatnom sektoru, koji puni budžet.

 

Zakon usvojen u obećanom roku

– Mi smo u obećanom roku usvojili Zakon o radu i PIO. Zakon o radu koji je važio od 2005. godine do danas doveo je do toga da nam je broj zaposlenih pao za 354 hiljade ljudi. Od toga je najveći broj, ne u javnom sektoru, već u privatnom. Neki su štititli samo svoje pozicije, skupe limuzine. Zato smo doneli novi zakon o radu, koji će omogućiti da mladi ljudi dobiju posao – saopštio je premijer.

Što se tiče zakona o PIO, Vladine izmene su takve “da ćemo za 18 godina biti ne tako daleko od marljivosti Crne Gore i Crnogoraca”.

– Ne nameravam da se branim od onih koji misle da treba da budemo toliko lenji. Izvinjavam se sekretaricama koje u Ministarstvu odbrane neće moći više da imaju beneficirani staž – kaže Vučić.

Vučić je najavio da će sadašnji ministar privrede Dušan Vujović preuzeti poslove Krstiha, dok skupština ne konstatuje ostavku, ali da je moguće da će i ostati na toj funkciji.

Premijer je rekao da traži ministra finansija koji će da čuva javne finansije Srbije.

– Ne smeta mi ako je član neke stranke, ali mi je važno da zna da radi, a ne da čita novine, da neki intervju i tako završi radni dan – rekao je on.

Što se tiče eventualnog poskupljenja struje Vučić je rekao da ne zna da li će ga biti.

– Da li stvarno mislite da sve može da bude normalno, ako su nam štete od poplava ogromne. Ne znam šta će biti sa poskupljenjem struje. Tačno je da je poskupljenje predložio Lazar Krstić na sednici Vlade, ali ćemo videti šta će s tim biti – rekao je premijer.

Odgovarajući na novinarska pitanja, Vučić je precizirao da se sa Krstićem nije saglasio oko cifara, ali da jeste sa gotovo svim merama.

On jnije isključio mogućnost smanjenja penzija, ali je naglasio da to neće bioti u procentima za koje se Krstić zalagao.

– O penzijama ćemo tek razgovarati – rekao je.
Kada je reč o rebalansu, Krsić će biti angažovan na njegovoj izradi, dodao je Vučić.

Manje plate – niže penzije

Beograd — Učešće prosečne penzije u prosečnoj zaradi je oko 56 odsto, što je za oko četiri procentna poena manje nego što je zakonom propisano, piše Politika.

Manje plate – niže penzije
Manje plate – niže penzije

Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u maju ove godine bila je 44.184 dinara. U poređenju sa aprilskom prosečnom platom, bez poreza i doprinosa, nominalno je manja 3,6, a realno za 3,7 odsto,saopštio je juče Republički zavod za statistiku.

Prosečna bruto zarada bila je 60.966 dinara. U odnosu na prosečnu aprilsku platu nominalno je 3,5, a realno je manja 3,6 odsto.

I dok se na prvi pogled čini da s padom plata učešće penzija u zaradama nominalno raste, one realno nastavljaju da padaju i posle aprilskog usklađivanja za 0,5 odsto. Učešće prosečne penzije u prosečnoj zaradi iznosi oko 56 odsto, kaže Milan Nenadić, presednik Saveza penzionera Vojvodine.

“Iako se nekome čini da je ovo učešće penzija u zaradama veliko, to nije tačno, jer je i prosečna zarada nedovoljna za život, a kamoli polovina od te zarade koliko iznosi prosečna penzija“, kaže on.

Prosečna penzija za april iznos 25.711 dinara za penzionere fonda PIO zaposlenih i njeno učešće u zaradi je oko 56 odsto, za samostalne delatnosti to učešće je još manje oko 55 procenata, dok je za poljoprivrednike oko 22 odsto. Najniža penzija iznosi 13.280 dinara.

Da je situacija u kasi penzijskog fonda loša, potvrđuje i Đuro Perić, predsednik Saveza penzionera Srbije, koji je izneo alarmantne podatke.

“Kada bi 4,2 miliona radno sposobnih u Srbiji trenutno bilo zaposleno to ne bi bilo dovoljno za redovno punjenje budžeta Fonda PIO i isplatu penzija. Država bi i u tom slučaju morala da daje novac iz budžeta, iz koga se sada dotira 48 odsto para“, ističe Perić.

Upitan kako bi moglo da se reši pitanje održivosti fonda PIO, on objašnjava da bi to bilo moguće sama ukoliko bi Srbija imala 5,25 miliona zaposlenih, a to je nemoguće. U tom slučaju bi troje zaposlenih izdržavalo jednog penzionera. Prema poslednjim podacima u Srbiji je za oko 28.600 penzionera više nego onih koji rade.

Perić je dodao i daje poseban problem i to što vojnih penzionera ima 47.000, a onih koji treba da ih izdržavaju oko 21.000, dakle upola manje, pa se novac za isplatu njihovih penzija preliva iz drugih fondova.

Prema podacima Ministarstva finansija, milion ljudi treba da izdržava 1,69 miliona penzionera i 800.000 nezaposlenih. Sdrugestrane, podaciFondapenzijsko-invalidskogosiguranjazamartkažudauSrbijiima 1.726.611 penzionera, od čega je 1,44 milionstatusstekloizradnogodnosa, 212.000 jepoljoprivrednihpenzionera i 73.000 samostalaca.

Upitan kako vidi rešenje problema, Nenadić kaže, da država pre svega jasno mora da kaže da li je za pooštravanje uslova za odlazak u penziju ili ne.

“Ako sve ostaje po starom, lako nam se može dogoditi da penzijski sistem postane neodrživ. Ukoliko se starosna granica pooštri do maksimuma ima šanse da sistem dugoročno postane održiv“, tvrdi Nenadić.

Nastavak reforme PIO o čemu se priča treba da bude tako napravljen da važi u naredih 20 do 30 godina, a ne da se svake godine govori o pooštravanju uslova za penziju, kaže on i dodaje da ova reforma mora da se pozabavi i privilegijama žena s dvoje, troje i više dece.

Kako stvari sada stoje, žene s troje i više dece ne mogu po tom osnovu da ostvare starosnu penziju pre vremena, već samo da im penzija bude viša.

Predlog koji bi trebalo da usledi je da se ženama s troje i više dece ipak daju neke privilegije i da im se dve godine po osnovu broja dece ipak uračunaju kao deo starosne penzije. Sve to pod uslovom da se starosna granica pomeri s 60 na 63 ili 65 godina kaže Nenadić.

On kaže da treba porazmisliti i o tome da se žene s jednim detetom stimulišu da još rađaju, jer bi imzakon doneo neke privilegije koje sada nemaju, ali i da one žene bez dece treba da rade isto toliko dugo koliko i muškarci do 65 ili 67 godine, objašnjava Nenadić.

Kao primer navedeno je crnogorsko iskustvo gde je od 2011, pod pritiskom EU, pooštrena starosna granica i za muškarce i za žene na 67 godina starosti i 49 godina staža.

Pre ovih zakonskih izmena iz 2011, kako je objasnio i Dušan Perović, direktor PIO fonda Crne Gore u penziju se išlo sa 65 godina života i 35 godina radnog staža, sada je ta granica pooštrena s tim što se ide s postepenim povećanjem.
Njihova sreća je, kaže Perović, što i pored toga što imaju 190.000 zaposlenih naspram 125.000 penzionera što im se stalno povećava uplata doprinosa za oko 15 odsto godišnje, pa se time puni crnogorski penzijski fond.

Neprihvatljivo smanjenje penzija

BEOGRAD – Ministar rada Jovan Krkobabić izjavio je danas da je smanjenje penzija neprihvatljivo i da će Vlada Srbije uložiti napore da penzioneri, i u ovako teškim uslovima, žive normalno i imaju redovna primanja.

jovan-krkobabic
Neprihvatljivo smanjenje penzija

“Ima onih koji misle da je ta penzija velika i da bi je trebalo smanjiti na 43 odsto od prosečne zarade. To bi moglo, kada bi se smanjila na 43 odsto nemačke zarade, ali kad bi se smanjila na 43 odsto srpske zarade, onda bi penzionere doveli u poziciju da žive ispod granice siromaštva“, rekao je Krkobabić na obeležavanju Dana starih.

On je rekao da bi se tako “otvorio jedan proces nepravednog i ubrzanog umiranja ove kategorije građana i da se to ne može dozvoliti”, jer su penzioneri, kako je kazao, stvaraoci ove zemlje.Krkobabić je napomenuo da se ulažu napori kako bi penzioneri imali redovna primanja.

“Penzija je tolika, kolika je, ali je sigurna”, rekao je Krkobabić.

IZVOR: Tanjug