Osnovice za uplatu doprinosa za penzije veće 6,6%

IZVOR: BETA – Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje podsetio je građane koji sami plaćaju doprinos za penzije da od uplate za avgust važe nove osnovice.

Osnovice za uplatu doprinosa za penzije veće 6,6%
Osnovice za uplatu doprinosa za penzije veće 6,6%

Nove osnovice osiguranja su naime, uvećane za 6,6 odsto zbog usklađivanja sa kretanjem zarada u prethodnom kvartalu.

Građani mogu da se opredele za jednu od 13 osnovica osiguranja, nezavisno od stručne spreme koju imaju.

Po Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, najniža osnovica iznosi 35 odsto prosečne republičke zarade iz prethodnog tromesečja, što je 22.400 dinara, a najviša pet prosečnih plata, odnosno 320.005 dinara.

Doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje je 26 odsto, što znači da će mesečni izdatak biti od 5.824 do 83.201 dinara.

Novi iznosi primenjivaće se za uplate doprinosa za avgust, septembar i oktobar 2016. godine.

PIO “ulovio” 210 lažnih invalida

IZVOR: Tanjug

Od 3.929 invalidskih penzija, koliko je kontrolisano, za 210 invalidskih penzionera je to pravo ukinuto.

penzioni-cek

Direktor sektora za medicinsko veštačenje Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje Dika Kajević je na sednici UO fonda PIO podsetio da je od 33.783 korisnika te penzije od 10. septembra do 22. maja ove godine izdvojeno 3.929 njih radi kontrole.

Od 2.953 pozvana osiguranika od 29. septembra prošle do 22. maja ove godine 686 korisnika se nije odazvalo na prvi pregled, 90 njih se nije odazvalo ni na ponovljeni poziv, a pregledano je 2.177 korisnika penzija.

Nalaz koji im potvrđuje mogućnost korišćenja invalidskih penzija zabeležen je kod 1.953 korisnika invalidskih penzije, dok kod 210 njih nije potvrđen taj nalaz. U Izveštaju o radu fonda koji je usvojio Upravni odbor navedeno je da je kontrola svih invalidskih penzija, koja je započeta prošle godine, već dala rezultate.

Ministar za rad Aleksandar Vulin najavio je ranije da će i u ovoj godini biti nastavljena revizija invalidskih penzija.

“Hoćemo da stvar isteramo do kraja, sve mora biti završeno u skladu sa zakonom i moramo da skinemo velik teret sa invalidskih penzionera, da ne bi dozvolili da ih stalno neko gleda popreko i sumnja da su lažni. Ovim postupkom i velikim radom zaposlenih u fondu PIO, mi taj problem konačno rešavamo”, poručio je ranije Vulin.

“Kažnjeni smo, a radili 40 godina”

Beograd — Novim Zakonom o PIO koji stupa na snagu od 2015. godine, prvi put biće uvedeni kazneni penali za penzionisanje samo po jednom ispunjenom uslovu.

"Kažnjeni smo, a radili 40 godina"
“Kažnjeni smo, a radili 40 godina”

Bilo da je reč o godinama staža ili starosti.

Budućim penzionerima dodatni problem pravi i činjenica da su ovi penali trajni, dakle, ostaju na snazi dokle god se penzija prima, umesto da se ukinu sticanjem oba uslova za penziju.

Većina onih koji treba da idu u penziju zato s pravom pita zašto su kažnjeni, ako su po četiri decenije redovno uplaćivali doprinose za PIO a u penziju idu s kojom godinom života manje. Jedan naš čitalac, koji dogodine puni 60 godina života i 40 godina staža nikako ne može da se pomiri s činjenicom da će mu penzija biti 20,4 odsto manja zato što se mlad zaposlio. Nije li to, pita, svojevrsna diskriminacija?

Zoran Milošević, pomoćnik ministra rada za pitanja penzija, u razgovoru za Politiku, kaže, da se trajno smanjenje visine penzije, odnosno penali uvode zato što osiguranik, koji ode u prevremenu penziju, prosečno duže prima penziju (što znači i da će primiti veći broj penzija i ukupno više novca) u odnosu na osiguranike koji odu u starosnu penziju sa oba ispunjena uslova – i godine staža i starost, a pri tom su proveli isti broj godina na poslu, imali istu zaradu i doprinose tokom osiguranja.

“Poredi se, dakle, ukupna dužina primanja penzije korisnika (a time i ukupan broj penzija koje će primiti) koji ode u prevremenu penziju sa dužinom primanja penzije korisnika koji ode kasnije, prema opštim uslovima. Zbog toga je i smanjenje visine penzija trajno”, objašnjava on.

Procenjeno je da će samo na osnovu uvođenja prevremenog penzionisanja, uštede postepeno rasti do 0,4 odsto BDP-a godišnje, tako da će ukupne uštede u narednih deset godina iznositi oko 185 milijardi dinara, što je oko 3,5 procenta BDP-a.

Na konstataciju da je i pored ušteda, reč o vrlo rigidnom članu zakona, naš sagovornik kaže, da se u Srbiji veliki broj njih penzioniše pre navršene opšte starosne granice.

“Samo u prošloj godini, prema podacima PIO fonda, 47 odsto muškaraca ostvarilo je pravo na starosnu penziju sa manje od 65 godina života, dok je 24 procenta žena otišlo u starosnu penziju sa manje od 60 godina života. Na taj način biće u poziciji da penziju primaju duže u odnosu na lica koja odlaze u penziju nakon što ispune oba uslova za penziju. Zbog toga je, u cilju destimulisanja ranijeg odlaska u penziju, uvedeno prevremeno penzionisanje”, objašnjava on.

Pored toga, uvođenjem mogućnosti prevremenog penzionisanja osiguranicima se obezbeđuje izbor između višeg iznosa penzije, s jedne strane i dužeg perioda primanja penzije u zavisnosti od ličnog izbora, kaže Milošević.

Istovremeno upozorava na činjenicu da bi penzijski sistem bio održiv, neophodno je unaprediti odnos broja zaposlenih prema broju penzionera, koji se u Srbiji približava odnosu od 1:1.

“Dugoročna održivost sistema zahteva odnos od tri i više osiguranika prema jednom penzioneru, što nije lako dostići u sadašnjim ekonomskim i demografskim uslovima, ali je potrebno da se ide u tom pravcu”, objašnjava naš sagovornik.

Uvođenje prevremenog penzionisanje je u skladu i sa preporukama Evropske komisije, državama članicama da, između ostalog, izjednače uslove za penzionisanje muškaraca i žena, ograniče i pooštre uslove za prevremeno penzionisanje i usklade starosnu granicu za penzionisanje sa promenama u očekivanoj dužini života.

Upitan da li imajući sve ovo u vidu ima ikakve razlike između toga da neko u penziju ode s 42, 25 i 35 godina staža, ako će mu biti obračunati penali, Milošević kaže, da novi zakon uvodi pravo na prevremenu starosna penziju s navršenih 60 godina života i 40 godina staža. Takvim osiguranicima trajno se smanjuje penzija za 0,34 odsto mesečno za svaki mesec pre navršene opšte starosne granice od 65 godina života.

Predviđen je i prelazni period u kom se praktično nekadašnje pravo penzionisanja prema stažu, prevodi u prevremenu starosnu penziju i uslovi se postepeno pomeraju dok se ne dostigne predviđen starosni uslov od 60 godina i 40 godina staža.

Dužina staža osiguranja neposredno utiče na visinu penzije, pa bi osiguranici koji imaju duži staž osiguranja, po pravilu, trebalo da imaju i veću penziju, zaključuje Milošević.