Zašto smo se posle 50 godina odselili iz Beograda u Niš

IZVOR: B92 – Bračni par M. Đ (1948) i K. Đ. (1939) posle 50 godina zajedničkog života pakuju svoje stvari i uspomene iz stana u Beogradu na novu adresu – Niš.

zajedno
U vreme kada je naša prestonica postala gotovo jedina stanica na kojoj ljudi žele da izađu u potrazi za boljim životom, ovo je jedan od retkih primera nekoga ko Južnom prugom ide u drugom smeru.

Naći se na raskrsnici života u doba kada želite samo da ubirate plodove svog teškog rada, nije ni malo lako, posebno ako ste u toj avanturi bez oslonca.

Napustiti prestonicu za jednu rođenu Beograđanku i njenog muža znači neki novi početak i nada za mirnu starost.

Nažalost, kao što je svima novac jedna od onih stvari koje teraju daleko od rodnog mesta u Beograd, ili neki veći grad, tako je ovo dvoje penzionera izračunalo da im je skupo da baš tu provedu svoje penzionerske dane.

Oboje kažu, ne plaši ih starost već nemoć. Zbog toga, najveći razlog koji ih je i usmerio ka Nišu bio je – male penzije.

Iako je radila 30 godina u uspešnoj kompaniji u centru grada s pogledom na Narodnu banku Srbije, M. Đ. Nije očekivala da će je jednog dana mala penzija primorati da razmišlja da se odseli. Njen muž bio je nekada rukovodilac u Robnoj kući, a danas, samo su komunalije u Beogradu tek jedva manje od jedne njihove penzije.

Razmišljali smo ovako: Ukoliko jedno od nas ode pre na onaj svet, drugo neće moći samo da živi od jedne penzije u ovom stanu, s ovolikim komunalijama. Rešili smo da onaj koji ostane ima toliko da može pristojno da živi“.

Kažu, u Nišu na primer, komunalije su dvostruko jeftinije nego u Beogradu, a i privukla ih je niža cena nekretnina. M. Đ, koja sa svojih 68 nema problem sa tehnologijom, brzo je našla stan preko interneta i odmah su se uputili da pogledaju svoj novi dom.

Uspeli su, pričaju, da od prodaje stane u Beogradu kupe lep, prostran stan u Nišu, a plus im je ostala određena svota za nedavno rođenog unuka.

Njihov unuk, inače, živi u Madridu sa sinom ovog zanimljivog bračnog para i njihovom snahom. Oni su odlučili da se nikad neće vratiti da žive u Srbiji, što je bio dodatni teg na tasu Niša.

“Kada smo shvatili da se naš sin nikada neće vratiti u Srbiju, počeli smo da razmišljamo o prodaji stana, shvatili smo da nema svrhe da mi sami sedimo ovde, a s druge strane, prednost je i što imamo rodbinu u Nišu“

Njihova ideja o preseljenju tinja još od 1999. godine kada su bili ugovorili prodaju ovog istog stana za tadašnjih 80.000 maraka, međutim, u tome ih je sprečilo bombardovanje pa su od te ideje odustali.

Prošlo je 25 godina otkako im je sin u Španiji, oni su ostarili, kažu, stigla ih je i bolest i ideja se opet probudila.

Još jedan razlog, i još jedan finansijske prirode za Niš je i sam put do njihovog unuka i njegovih roditelja. Shvatili su da im je jeftinije da lete iz Bugarske do njih nego iz Beograda, a nadaju se i da će niški aerodrom uvesti direktne letove do Španije.

“Poslednji put kada smo išli, karta Madrid – Sofija bila je 76 evra (bez taksi), a karta Madrid – Sofija. Beograd koštala je 295 evra. Računica je bila jasna“, kaže M. Đ. Koja je tada išla do Niša iz Sofije pa autobusom do kuće, tom prilikom je sebi obećala da će zaobilaziti Beogradski aerodrom.

Ali kaže, nedostajaće im mnogo toga drugog od Beograda. Na primer, druženje s prijateljima kojih nemaju mnogo ali ih imaju godinama, komšiluk, pogled s prozora, leta na Adi, njihovo drvo na plaži, beogradske kafane u koje i danas odu…

“Beograd je moj, ali ni Beograd nije više ono što je bio. Beograd je nekada imao dušu, volela sam samo da prošetam Knez Mihailovom, danas nemam više tu želju, jer to nije to. Što bi Kapor rekao ’od Beograda nije ostao Beograd’, ali ipak on će uvek biti u mojoj duši“, kaže M. Đ.

Od Niša očekuju sve najbolje, ako ništa kažu da će tamo bar imati nekog. Takođe kažu da je za njih Niš lep grad i da će i tamo posećivati pozorišta, galerije, ali i kafane…

Ovaj par poručuje da treba živeti život onako da ni za čim ne žalite na kraju, kao što su ga i oni proživeli, a veruju i da sudbina umešta uvek prste kada treba jer čudno je kako se poklopilo, sasvim slučajno da su se uselili u ovaj san u Beogradu 4. 12. 1979. godine a odlaze iz njega na isti datum, 4.12. 2015.

VESNA BJELIĆ,B92

Niš: Zbog ukidanja besplatnog prevoza najavljuju skup ispred Gradske kuće

Udruženje penzionera, koje broji više od 20.000 članova protestvovaće ispred Gradske kuće zbog skandalozne odluke da više nemamo besplatni gradski prevoz, izjavio je sekretar Udruženja Niša Dobrosav Milenković.

Niš: Zbog ukidanja besplatnog prevoza najavljuju skup ispred Gradske kuće
Niš: Zbog ukidanja besplatnog prevoza najavljuju skup ispred Gradske kuće

 

 

Udruženje penzionera, koje broji više od 20.000 članova protestvovaće ispred Gradske kuće zbog skandalozne odluke da više nemamo besplatni gradski prevoz, izjavio je sekretar Udruženja Niša Dobrosav Milenković.

Starije Nišlije koji imaju penzije više od 38.170 plaćaće punu cenu karte.
Sekretar Udruženja penzionera dodaje da još nisu odredili datum kad će održati protest jer treba da se usaglase sa 90 mesnih organizacija u Nišu i okolnim selima.

– Siguran sam da će se našem protestu priključiti i mnogi od 35.000 penzionera koji nisu naši članovi. Svi imamu istu muku. Ukinuli su nam pravo koje smo imali. Uvredljivo je što kažu da su nam dali besplatne karte za osnovce. Kakve veze mi imamo sa osnovcima? Jedino u Nišu pravo na besplatni prevoz građani stiču tek kad napune 70 godina. Zahtevaćemo da i u Nišu ta starosna granica bude od 65 godina – napominje on.

Milenković kaže da je gradska vlast u Nišu potcenila najstarije Nišlije jer im ne dozvoljava dostojanstvenu starost.

– Penzionerima je neophodan besplatan prevoz jer su stari i bolesni i ne mogu dugo da hodaju. Moraju kod lekara, po lekove, u kupovinu… Nelogično je i što se kao uslov za besplatan prevoz uzima samo visina penzije. Trebalo bi da vodi računa o imovinskoj karti. Na primer, bračni par penzionera ima po 15.000 dinara i pošto su ispod granice od 15.680 dinara imaju pravo na besplatnu povlasticu. Ali šta je sa onima koji imaju samo jednu penziju od 16.000? Oni nemaju pravo na besplatnu vožnju – kaže Milenković.

On konstuje da će većina penzionera sa poljoprivrednom penzijom dobiti besplatan prevoz iako imaju zemlju koju obrađuju.

– Poljoprivredne penzije su niske, ali mnogi od njih proizvode hranu, imaju stočni fond. Nelogično je i što će besplatan prevoz dobiti i neki koji imaju niske penzije, ali i dalje imaju zanatske radnje. Isti je slučaj sa onima koji nemaju neku penziju, ali imaju po nekoliko stanova ili lokala koje izdaju – konstatuje sektetar Udruženja.

Penzionerka Dobrila Veličković ogorčena je što više neće moći besplatno da se vozi gradskim autobusima.

– Primam porodičnu vojnu penziju od 39.000 dinara. To nije mala penzija, ali izdržavam ćerku i unuka. Moja ćerka je izgubila posao, a dete pohađa osnovnu školu. Jedva krpimo kraj s krajem jer su ogromni troškovi za komunalije. Ne znam kako ću plaćati autobuske karte do Vojne bolnice, pošto stanujem na drugom kraju Niša – ljutito priča penzionerka.

Penzioneri Niša bez besplatnog prevoza

Zbog odluke da od 1. marta plaćaju gradski prevoz, penzioneri traže od Aleksandra Vučića da i njima pomogne kao kolegama u Beogradu.

nis-prevoz-penzioneriNe plaćaju kartu sa penzijom manjom od 15.684 dinara
Ne plaćaju kartu sa penzijom manjom od 15.684 dinara

 

Beogradski penzioneri godišnje plaćaju povlasticu 407 dinara. Prema novoj odluci,  samo će penzioneri koji primaju do 15.684 imati besplatan prevoz. Oni koji primaju do 38.170 mesečno moraju da plate polovinu cene karte, a sa penzijama većim od 38.170 plaćaju punu cenu mesečne karte – 2.000 dinara.

– Tražimo da premijer i nama pomogne. Ne mogu da shvatim da Vučić brine samo o penzionerima u Beogradu. Strašno je što u jednoj zemlji postoje različiti aršini. U Beogradu su i veće penzije. U prestonici oni koji primaju do 25.000 dinara plaćaju samo 407 dinara i to za celu godinu. Ja koji imam 22.000 moram da platim mesečno 1.000 dinara. Kod njih pravo na povlastice u vožnji imaju penzioneri od 65, a u Nišu kad napune 70 godina – rezigniran je Milorad Mitić.

Vera Petrović kaže da je gradski prevoz važan za starije jer moraju često kod lekara.

– Moraću da kupim mesečnu kartu jer stalno idem kod lekara, a stanujem daleko. Na sreću, nemam veliku penziju pa ću plaćati pola cene. Strašno je koliko vlast Niša nema sluha za najstarije – priča Petrovićeva.

 

Perišić: Nema para u budžetu
Gradonačelnik Zoran Perišić kaže da penzioneri imaju besplatan prevoz do 1. marta. “Učinićemo sve da nađemo najbolje rešenje i za penzionere, ali i da prevoz može nesmetano da funkcioniše. Svesni smo da su penzioneri ugroženi i da većina ima niske penzije, ali u budžetu nema dovoljno sredstava da svi imaju pravo na besplatni prevoz. Naći ćemo neko rešenje do 1. marta – obećava gradonačelnik.