PIO imao 3 mlrd RSD više rashoda nego prihoda

IZVOR: Tanjug – Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje u prvih šest meseci godine imao je rashode i izdatke preko tri milijarde dinara veće od prihoda.

210230
Fond PIO

Istovremeno, skoro 10 milijardi manje povukao je iz budžeta za penzije.

Ukupni prihodi i primanja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje u prvih šest meseci ove godine ostvareni su u iznosu od 278, 76 milijardi dinara, a rashodi i izdaci 281, 90 milijardi dinara, saopšteno je na sednici Upravnog odbora Fonda PIO.

Na sednici je saopšteno i da je do sada Fond PIO povukao skoro 10 milijardi dinara manje iz budžeta za penzije zahvaljujući povećanoj i redovnijoj uplati doprinosa.

Što se tiče prihoda i primanja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje u prvih šest meseci ove godine, oni predstavljaju 48, 20 odsto planiranih sredstava za ovu godinu, a iznos prihoda i primanja za taj period godine nominalno je niži za 6, 12 odsto od iznosa ostvarenog u istom periodu 2014. godine, rečeno je na sednici odbora na kojoj su izneti podaci o finansijskom poslovanju RF PIO za period od januara do juna ove godine.

Kako je je objašnjeno, to je rezultat više ostvarenih prihoda od doprinosa i manjeg iznosa potrebnih dotacija zbog nižih rashoda za prava iz oblasti PIO.

Rashodi i izdaci od januara do juna izvršeni su u ukupnom iznosu od 281, 90 milijarde dinara i nižu su od nominalno od rashoda i izadataka izvršenih u istom periodu prethodne godine 4, 82 odsto.

Prosečan iznos penzije za period januar – jun 2015. godine iznosio je 23.169 dinara, a u odnosu na isti period lane prosečan iznos penzije je nominalno manji za 4, 4 odsto, a realno je pao za 5, 7 odsto.

Ukupan broj korisnika penzije u tom periodu je bio oko 1,7 miliona, a najviše, tačnije 60, 9 odsto su korisnici starosne penzije, 18,3 odsto korisnici invalidske i 20,8 odsto porodične penzije.

Penzionera je u junu ove godine bilo više za 0, 8 odsto u odnosu na jun 2014. Za isplatu osnovnih penzija utrošeno je 243, 77 milijardi dinara zaključno sa junom, odnosno skoro 50 odsto od planiranih sredstava na nivou godine.

Kod svih kategorija korisnika pre svega kao rezultat primene zakona o privremenom utvrđivanju načina isplate penzija zabeležen je pad rashoda za osnovne penzije u odnosu na prethodnu godinu osim za kategoiriju samostalnoh delatnosti kod kojih je karakterističan visok prirast broja korisnika, pokazuju podaci Fonda PIO.

Članovi UO iz redova poslodavaca izneli su primedbu što se tek sada iznosi informacija o finansijskom poslovanju fonda za prvih šest meseci godine budući da su kako kažu, očekivali već sada devetomesečni izveštaj o tome.

Direktorka Fonda PIO Dragana Kalinović rekla je da se više neće praviti toliki razmaci u podnošenju izveštaja UO i da je izveštaj o finansijskom poslovanju za prvih devet meseci godine skoro završen i da će uskoro biti predstavljen na sednici UO.

Članovi UO jednoglasno su doneli odluku o pokretanju procedure za imenovanje direktora Pokrajinskog fonda za PIO budući da sadašnjem direktoru ističe četvorogodišnji mandat 7. februara 2016.

Kako je objašnjeno, fond je zakonski dužan da tri meseca pre isteka mandata direktoru pokrene innicijativu za izbor novog kandidata za mesto direktora i taj predlog biće upućen pokrajinskoj vladi.

Članovi UO usvojili su predlog odluke o zaključenju Ugovora o korišćenju nepokretnosti Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje u Novom Pazaru, sa Udruženjem penzionera grada Novi Pazar.

Takođe je usvojen i Predlog odluke o zaključenju Ugovora o korišćenju nepokretnosti Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje u Lučanima, sa Organizacijom penzionera opštine Lučani, kao i o zaključenju Ugovora o korišćenju nepokretnosti Republičkog fonda u Čačku, sa Udruženjem penzionera grada Čačka.

Članovi UO usvojili su na današnjoj sednici Predlog odluke o zaključenju Ugovora o korišćenju nepokretnosti Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje u Arilju, sa Udruženjem penzionera opštine Arilje.

Neodrživ ovakav penzioni sistem

Beograd – Stručnjaci za penzioni sistem upozoravaju da je aktuelan sistem neodrživ na duži rok te da će se iz postojećeg fonda isplaćivati sve manje i manje penzije

Neodrživ ovakav penzioni sistem
Neodrživ ovakav penzioni sistem

 
Zbog toga su uvereni da je s jedne strane neophodna potpuna unuitrašnja reforma fonda, kao i profesionalno upravljanje, ali ukazuju i na već uspešne modele koji postoje u mnogim zemljama.

Konsultant Mreže za poslovnu podršsku Dragoljub Rajić, koji je tri godine bio član UO Fonda PIO, među onima je koji veruju da su Fondu PIO potrebni profesionalno upravljanje, potpuna unutrašnja rekonstrukcija i dubinska reforma, kao i temeljna istraga o načinu upravljanja imovinom Fonda i razlaz sa dosadašnjim načinom upravljanja.

“Posledice odlaganje rešavanja ovog problema već trpi preko 1,7 miliona penzionera čije se penzije smanjuju i čija će realna vrednost u narednim godinama još više padati”, kazao je Rajić Tanjugu.

On upozorava da penzioni sistem u Srbiji odavno nije održiv i da počinje da se svodi na ono što su pojedini ekonomski analiticari i predviđali, a to je fond iz koga će se isplaćivati u budućnosti sve manje i manje penzije.

Osim što je pooštren uslov za odlazak u penziju, nastavilo se politikom “guranja pod tepih” suštinske reforme penzionog sistema koja podrazumeva ne samo da se postupa prema onome što je naveo MMF, već da se stvori održiv sistem, kategoričan je Rajić.

Rajić smatra da bi u ovom trenutku “politicka hrabrost bila omogućiti novim generacijama trenutno zaposlenih rasterećenje njihovih zarada, što bi pomoglo i privredi da poveća zaposlenost i dugorocno uticalo na povećanje priliva u penzionom fondu iz realnih izvora”.

“Za takav korak bi bilo potrebno napraviti presek od nekog godišta i starijim generacijama garantovati prava stečena po aktuelnom sistemu, a za mlađe generacije, koje sada rade ili će u budućnosti raditi kreirati novi sistem oslonjen na minimalnu garantovanu državnu penziju sa istovrememenim širenjem svesti kod mladih i srednjih generacija da svi koji su u prilici i imaju nešto veće zarade na vreme štede i odvajaju za starost”, kazao je Rajić.

Ovakav sistem postoji i u drugim zemljama koje su istovremeno podstakle niz drugih dobrovoljnih penzionih fondova (državnih i privatnih), štednju u bankama i druge oblike odvajanja za starost, navodi Rajić.

“Svake godine u Srbiji bude za približno 70. 000 penzionera manje i ukoliko bi se napravio ovaj presek, polako, iz godine u godinu, prirodno bi se smanjivao broj onih koji primaju penzije po starom sistemu, a novi, mladi penzioneri, imali bi minimalnu garantovanu penziju za osnovne životne potrebe”, kaže Rajić.

On takođe smatra da za sada u Srbiji nema dovoljno spremnosti za ovakve promene.

Dok konsultanti za tu oblast i predstavnici sindikata ukazuju da bi jedno od rešenja moglo da bude štednja za starost i dobrovoljni penzioni fondovi, kao i takozvani “australijski i „švajcarski model”, predstavnici Fonda PIO navode da je Radna grupa zadužena za reformu tek počela sa radom i da će se pretežno u narednom periodu „ići“ u pravcu izmena Zakona o PIO, kao i rešavanje pitanja imovine kojom fond raspolaže.

“Sve što se tiče nekih promena koje se odnose na granicu odlaska u penziju, to smo imali poslednjom izmenom zakona i sada se u narednom periodu očekuju rezultati te reforme”,rekla je nedavno Tanjugu direktorka Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje Dragana Kalinović.

Budući da se predstavnici Udruženja poslodavaca Srbije u Upravnom odboru te institucije zalažu da se reši pitanje imovine fonda, Kalinović je kazala da je pre mesec dana na sednici tog tela doneta odluka o formiranju organizacione jedinice- sektora koji će se baviti imovinsko-pravnim poslovima fonda.

“Prosto je to bilo nužno, s obzirom na obim imovine, i jedan od prioriteta našeg rada je i upravljanje imovinom fonda u smislu smanjenje rashoda fonda, u dogovoru sa državom i vladom, pogotovu kad se radi o upravljanju rehabilitacionim centrima”, kazala je ona.

Da se imovina čija je izgradnja obavljena sredstvima Fonda PIO mora vratiti na upravljanje fondu, misle predstavnici sindikata, a Rajić smatra da je potrebna i temeljna istraga o nacinu upravljanja imovinom Fonda i razlaz sa dosadašnjim načinom upravljanja.

Rajić podseća da je Radnu grupu za restrukturiranje Fonda PIO izabrao Upravni odbor još pre izmena Zakona o PIO u julu prošle godine.

Promenom zakona i sastava UO, u kome nakon izmena zakona umesto 21 člana, sada ima njih sedam, prestala je da postoji i Radna grupa za restrukturiranje, kazao je Rajić koji pre izmena zakona bio član UO iz redova Unije poslodavaca.

“Budući da od tada više i nisam clan Upravnog odbora nemam saznanja šta je novi sedmočlani odbor uradio po pitanju restrukturiranja Fonda koje je neophodno”, kazao je on.

Kako je naveo, i tokom rada Radne grupe za restruktuiranje bilo je mnogo poteškoća i “kočenja” u radu.

Kada su u pitanju modeli po kojima bi mogla da se sprovede reforma penzionog sistema, IT konsultant za penzijsko osiguranje Zoran Zečević, u nedavnom autorskom tekstu u listu Danas takođe je upozorio da Srbija za razliku od zemalja u okruženju kasni sa reformom penzijskog sistema najmanje desetak godina.

Da bi sistem funkcionisao, optimalno bi bilo da na jednog penzionera „dolaze“ cetiri zaposlene osobe, a u Srbiji je taj odnos trenutno 1:1.

To znači da manje od milion zaposlenih van javnog sektora mora obezbediti novac za postojeće penzionere kao i plate zaposlenih u javnom sektoru i njihove doprinose za penzijsko osiguranje.

“Kako je to nemoguće, država se stalno zadužuje. Ovakav sistem je neodrživ, a u Srbiji se penzije još uvek isplaćuju samo zato što država uzima kredite iz inostranstva”, kaže Zečević.

On upozorava da novac koji su godinama sadašnji penzioneri uplaćivali u PIO fond više ne postoji.

Kako će država da se zadužuje, kaže Zečević, moralo bi da postoji rezervna varijanta za isplatu penzija, koja bi podrazumevala da se u slucaju bankrota, svima isplaćuju približno iste socijalne-takozvane državne penzije, finansirane iz budžeta.

Zečević kaže da bi idealno bi bilo sprovesti reformu PIO fonda po uzoru na, kako kaže, najbolji svetski model – australijski ‘superannuation’.

Po tom modelu svaki poslodavac je obavezan da placa penzijski doprinos za sve zaposlene.

U Australiji je to trenutno 9,25 odsto bruto neoporezovane zarade, u Singapuru 16 odsto, a u Hrvatskoj pet odsto.

Buduće penzije po tom modelu zavise, pre svega, od visine ovog penzijskog doprinosa koji se uplaćuju tokom radnog veka.

Novac se ne može podići pre odlaska u penziju, ali zato svako pojedinačno odlučuje gde će se u međuvremenu investirati, u akcije poslodavaca, uspešnih kompanija u zemlji ili inostranstvu, ili u državne obveznice, od čega svi imaju višestruke koristi, navodi Zečević.

Ukoliko zaposleni umre pre odlaska u penziju, onda se njegovim naslednicima isplaćuje celokupna suma ušteđevine.

“Kada pojedinac potroši novac iz svog privatnog fonda, onda prelazi na državnu penziju koja je ista za sve”, kaže Zečević i dodaje da je takav model osim zemalja u okruženju prihvatilo i oko 40 zemalja u svetu.

Žečević ukazuje da je ovakva reforma potrebna jer, kako navodi, “PIO fond je već odavno bankrotirao i postao protocan bojler u kome para jednostavno više nema”.

Predstavnik Sindikata penzionera Srbije Nezavisnost Miloš Grabundžija rekao je Tanjugu da je viđenje sindikata da se mora unaprediti postojeći sistem PIO i to pre svega na prihodovnoj strani, povećavanjem finansijske discipline u naplati doprinosa za PIO, kao i iznalaženjem novih, realnih izvora finansiranja prava po osnovu PIO.

Kako kaže, sindikati su vladi dostavili svoje viđenje kako bi trebalo reformisati sistem PIO i predloženo je da to bude po tzv. “švajcarskom sistemu” na osnovu koga bi se usklađivanje penzija obavilo na osnovu usklađivanja sa zaradama, kao i troškovima života.

“Penzioni sistem u Srbiji treba usavršiti tako da može funkcionisati dugoročno i sa ciljem da bude zaštićena i najstarija grupacija”, kaže Grabundžija.

Novi sporazum penzionih fondova Republike Srpske i Srbije

Novi sporazum fondova penzionog i invalidskog osiguranja Republike Srpske i Srbije doprineće rešavanju problema korisnika oba fonda, ocenili su danas zvaničnici u Banjaluci.

Novi sporazum penzionih fondova Republike Srpske i Srbije
Novi sporazum penzionih fondova Republike Srpske i Srbije

 

Sporazum o elektronskoj razmeni podataka danas su potpisali direktor Fonda PIO Republike Srpske Mladen Milić i direktorka Fonda PIO Srbije Dragana Kalinović.

Republika Srpska isplaćuje 2,2 miliona evra mesečno za oko 18.500 korisnika penzije u Srbiji, a Srbija isplaćuje penzije za oko 11.000 korisnika u Republici Srpskoj.

Fond PIO Republike Srpske do sada nije imao informacije o svojim osiguranicima u Srbiji jer su se ti podaci razmenjivali samo jednom godišnje.

“Na tome smo gubili velika sredstva”, kazao je Milić.

Milić je rekao da će po sporazumu najpre biti razmenjeni podaci o izvodima iz matične knjige umrlih, a potom o evidenciji radnog staža osiguranika.

Potpisivanju sporazuma je prisustvovao ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije, Aleksandar Vulin i izjavio da je to “sporazum koji reguliše život” jer će korisnici fondova RS i Srbije brže ostvarivati svoja prava zahvaljujući
poboljšanju evidencije.

Vulin je kazao i da će Republika Srpska (RS) uvek imati “posebno mesto i u politici i srcu Srbije” koja, kako je ukazao, podržava sprovođenje Dejtonskog sporazuma i priznaje teritorijalni integritet BIH.

Ministar rada i boračko-invladiske zaštite Republike Srpske Milenko Savanović rekao je da će danas potpisani sporazum ubrzavanjem razmene podataka uštedeti vreme i novac i poboljšati rad oba fonda. Savanović je dodao da je od gostiju zatražio informacije o reformama koje vodi Srbija, jer to čeka i Republiku Srpsku.

Odreknite se staža i penzija stiže

Beograd — Zaposlenima, koji od naredne godine stiču uslov za penziju, moglo bi se „posrećiti” da odmah po penzionisanju od Fonda PIO dobiju konačno rešenje.

 

Odreknite se staža i penzija stiže
Odreknite se staža i penzija stiže

Za tu „privilegiju” moraće, međutim, ako se takav predlog Ministarstva rada usvoji, da se odreknu poslednje godine radnog staža. Ona ne bi ulazila u obračun penzije.

Time bi penzioneri, ističu predlagači, s jedne strane bili sigurni da im za neko vreme iz PIO fonda neće stići obaveštenje da moraju da vrate preplaćene penzije po privremenom rešenju, koje su u većini slučajeva veće od penzija po konačnom rešenju, piše Politika.

Tu mogućnost su potvrdili i ministar rada Aleksandar Vulin i v. d. direktora PIO fonda Dragana Kalinović, objašnjavajući da je upravo predlog – da poslednja godina radnog staža ne ulazi u obračun penzija, jedna od mogućnosti da se izbegne izdavanje privremenih rešenja za penzije.

Prema podacima PIO fonda, upravo je ova poslednja godina radnog staža razlog da se godišnje izda čak 99 odsto privremenih rešenja. U 70 odsto slučajeva razlog te privremenosti je nepotpuna dokumentacija.

Problem s privremenim i konačnim penzijskim rešenjima ne bi bio tako ozbiljan problem da penzioneri i PIO fond nisu sve češće na sudovima. Pošto bi, po privremenim rešenjima penzioner dobio nešto veći ček, a po konačnom manji, on mora da vrati višak primljenih para. Penzioneri s pravom ukazuju na to da oni za tu „grešku” u obračunu nisu krivi, ali sudovi staju na stranu Fonda PIO, tako da mnogi godinama teškom mukom vraćaju na rate taj „višak” za koji nisu krivi, ali ispada da jesu – dužni.

Čak u dve trećine slučajeva korisnik je dužan da vrati razliku, dok preostalu trećinu čine srećniji kojima se isplaćuje doplata.

Ministar Vulin objašnjava da je rešenje ovog pitanja tehničke prirode i da će se sve rešiti zakonom o PIO, a Kalinovićeva kaže da se ovakav obračun minimalno ili gotovo uopšte neće odraziti na konačan iznos penzije. Međutim, šta s onima koji su baš poslednjih godina radnog staža unapređeni i nalaze se na menadžerskim pozicijama, pa im ta plata i te kako povećava prosek penzije?

Većina onih koji su se posle ponovne najave nadležnih javili našoj redakciji pitaju, ako je baš sve tako i penzija neće zbog toga biti manja, zašto ih država ne poštedi plaćanja doprinosa za tu poslednju godinu radnog staža? I gde zapravo odlazi taj novac, ako ne u obračun penzija?

Ovim pitanjem, ozbiljno se u više navrata bavio i Saša Janković, zaštitnik građana Srbije, koji je za „Politiku” objasnio da ovo rešenje nije principijelno. Ukoliko, objasnio je on, ovaj predlog bude zakonski prihvaćen, bez obzira na to koliko je principijelan ili ne, on će biti deo zakona koji će se primenjivati.

S druge strane, ako se zna koliko je neefikasna poreska administracija u delu naplate poreza i doprinosa, drugog rešenja praktično i nema, objašnjava Janković.

Kako se saznaje, osim ovog predloga, razmišlja se da se za tu poslednju godinu radnog staža računa isti koeficijent kao i za prethodne godine ili da se uzme neki prosečan iznos za ceo radni staž, što bi pomoglo obračunu penzija i dobijanju konačnog, umesto privremenog rešenja. Koji će od ponuđenih predloga proći zavisiće i od odluke radne grupe pri Ministarstvu rada koja će se baviti ovim problemom.

Inače, prema sadašnjim zakonskim rešenjima, rok za donošenje rešenja o konačnom iznosu penzije, kojim će privremeno rešenje biti zamenjeno, ne postoji, već to zavisi od slučaja do slučaja, imajući u vidu kada će se kompletirati podaci zbog kojih je to prethodno rešenje proglašeno privremenim.

U PIO fondu objašnjavaju da je razlog zašto se razmišlja o promeni načina obračuna taj što zvanična statistika tek naredne godine u martu izlazi s podacima o proseku zarada za prethodnu godinu, što oni moraju da čekaju, pa neko ko se penzioniše u maju ove godine i dobije privremeno rešenje mora da čeka bar do marta naredne godine da bi mu se obračunala konačna penzija. Praksa da poslednja godina radnog staža ne ulazi u obračun penzija, postojala je i pre deset godina i svi su odmah dobijali konačna rešenja. To je, međutim, izazvalo negodovanje, pa je ta odredba brzo ukinuta. Tada je kao parametar korišćen staž, ali ne i zarada u poslednjoj godini, što je nepravedno, s obzirom na to da su primanja pred penziju mnogima najviša baš te poslednje godine.

Ko plaća dug preminulih penzionera?

Banke za kredite penzionerima traže životno osiguranje, ali se uključuju i u ostavinsku raspravu sa naslednicima.

Ko plaća dug preminulih penzionera?
Ko plaća dug preminulih penzionera?

Penzioner iz Beograda, koji je posle sedam godina konačno uspeo da otplati dug za doprinose PIO fondu od 883.457,37 dinara, a potom dobio obaveštenje da duguje još 791.358,01 dinara, na ime kamate, ovih dana postavio je pitanje – ko će, ako on ne poživi, vratiti njegove dugove? Od penzije mu se u ovom času odbija trećina po osnovu duga za doprinose.

Isto pitanje postavila je i jedna sugrađanka, koja kaže, da od muževljeve penzije izdržava sina i njegovo dvoje dece, jer sin samo povremeno radi, a ratu za adaptaciju stana mora da plaća još narednih osam godina. Ko će da vrati taj dug ako ona ne poživi toliko, a pri tom je Zakon o nasleđivanju jasan – ko nasleđuje imovinu nasleđuje i dugove do vrednosti nasleđene imovine.

Nije redak slučaj da se posle smrti srodnika naslednicima može dogoditi da im je u “amanet” umesto imovine ostao dug prema banci za kredite, kreditne kartice, dozvoljeni minus…

Da li se sa smrću penzionera, ako nema ko da nasledi njegovu penziju, gase i dugovi prema Fondu ili fond ipak naplaćuje preostali dug iz njegove zaostavštine?

U penzijskom fondu za “Politiku” pojašnjavaju da je Zakonom o PIO propisano da osiguraniku koji sam plaća doprinose, a nije platio sve dospele obaveze, Fond obustavlja isplatu jedne trećine mesečnog iznosa penzije. I to sve dok se na taj ili na neki drugi način ne namire neuplaćeni dospeli doprinosi.

Ukoliko bi se, međutim, dogodilo da penzioner premine, prestaje isplata penzije, a Fond nema ovlašćenja da preostali dug naplati iz zaostavštine korisnika.

Ako bi naslednici ostvarili pravo na porodičnu penziju, Fond nastavlja da i njima odbija jednu trećinu mesečnog iznosa penzije do potpunog namirenja duga.

S obzirom na to da naslednici uz imovinu nasleđuju i dug, ali samo do visine vrednosti imovine, to znači, da ako je vrednost nasleđene imovine mala, odnosno manja od visine duga, onda se u tom slučaju dug ne nasleđuje.

Portal “Kamatica” navodi da u slučaju da je pokojnik za sobom ostavio dugove prema banci, banka kao poverilac ravnopravno učestvuje u ostavinskoj raspravi i ima pravo na nadoknadu sredstava na osnovu imovine koja je ostala iza klijenta.

Primera radi, ako je iza pokojnika ostao automobil, stan, nameštaj, zlato ili umetnine, banka ima pravo da traži naplatu duga iz te imovine. U tom slučaju, naslednik ili naslednici neće moći da raspolažu imovinom koja je ostala iza pokojnika sve dok banka ne naplati sve svoje.

Ukoliko je, međutim, dug veći od zaostavštine, pa iznosi 100.000, a zaostavština 50.000, ostatak duga neće imati ko da plati. U tom slučaju dug se briše.

Pravilo većine banaka prilikom odobravanje hipotekarnog kredita jeste da korisnik ima ugovoreno životno osiguranje. Takvo osiguranje traje koliko i otplata kredita i ono se aktivira u slučaju prirodne ili smrti usled nezgode. Osiguravajuće društvo otplaćuje stambeni kredit banci, odnosno porodica u ovom slučaju ne nasleđuje dug po kreditu.

Pravilo je da banka, nakon saznanja da je korisnik kredita preminuo, stupa u kontakt sa naslednicima radi pravovremenog izmirenja duga, kako bi se sprečilo kašnjenje isplate i pribavilo ostavinsko rešenje, nakon čega se dostavljaju opomene za izmirenje duga svim naslednicima.

Domaće zakonodavstvo omogućava da osoba koja nije naslednik može, ako želi da otplati tuđe dugove, ali to nije zakonska obaveza. Postoje slučajevi kada iza pokojnika ne ostaje imovina. Banka, ali i svaki drugi poverilac pokušaće da se sa naslednikom dogovori o otplati tog duga. Međutim, zakonski naslednici u tom slučaju mogu da se u ostavinskoj raspravi odreknu nasledstva. U tom slučaju, neće biti odgovorni ni za dugove. Jer prema Zakonu o nasledstvu “naslednik koji se odrekao nasleđa ne odgovara za ostavljene dugove”.

 

Od novembra neznatno veće osnovice za penzijske doprinose

Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje Srbije podsetio je građane koji sami plaćaju doprinos za penzije da od uplate za novembar važe nove osnovice osiguranja koje su u odnosu na prethodni period više za 0,01 odsto, zbog usklađivanja sa kretanjem zarada u prethodnom kvartalu.

 

Od novembra neznatno veće osnovice za penzijske doprinose
Od novembra neznatno veće osnovice za penzijske doprinose

 

Građani mogu da se opredele za jednu od 13 osnovica osiguranja, nezavisno od stručne spreme koju imaju.

Po Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, najniža osnovica iznosi 35 odsto prosečne republičke zarade iz prethodnog tromesečja, što je 21.718 dinara, a najviša pet prosečnih plata, odnosno 310.255 dinara.

Doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje je 26 odsto, što znači da će se mesečni izdatak po tom osnovu kretati u rasponu od 5.646 do 80.666 dinara.

Ti iznosi primenjivaće se za uplate doprinosa za novembar i decembar 2014. i januar 2015. godine.

“Kažnjeni smo, a radili 40 godina”

Beograd — Novim Zakonom o PIO koji stupa na snagu od 2015. godine, prvi put biće uvedeni kazneni penali za penzionisanje samo po jednom ispunjenom uslovu.

"Kažnjeni smo, a radili 40 godina"
“Kažnjeni smo, a radili 40 godina”

Bilo da je reč o godinama staža ili starosti.

Budućim penzionerima dodatni problem pravi i činjenica da su ovi penali trajni, dakle, ostaju na snazi dokle god se penzija prima, umesto da se ukinu sticanjem oba uslova za penziju.

Većina onih koji treba da idu u penziju zato s pravom pita zašto su kažnjeni, ako su po četiri decenije redovno uplaćivali doprinose za PIO a u penziju idu s kojom godinom života manje. Jedan naš čitalac, koji dogodine puni 60 godina života i 40 godina staža nikako ne može da se pomiri s činjenicom da će mu penzija biti 20,4 odsto manja zato što se mlad zaposlio. Nije li to, pita, svojevrsna diskriminacija?

Zoran Milošević, pomoćnik ministra rada za pitanja penzija, u razgovoru za Politiku, kaže, da se trajno smanjenje visine penzije, odnosno penali uvode zato što osiguranik, koji ode u prevremenu penziju, prosečno duže prima penziju (što znači i da će primiti veći broj penzija i ukupno više novca) u odnosu na osiguranike koji odu u starosnu penziju sa oba ispunjena uslova – i godine staža i starost, a pri tom su proveli isti broj godina na poslu, imali istu zaradu i doprinose tokom osiguranja.

“Poredi se, dakle, ukupna dužina primanja penzije korisnika (a time i ukupan broj penzija koje će primiti) koji ode u prevremenu penziju sa dužinom primanja penzije korisnika koji ode kasnije, prema opštim uslovima. Zbog toga je i smanjenje visine penzija trajno”, objašnjava on.

Procenjeno je da će samo na osnovu uvođenja prevremenog penzionisanja, uštede postepeno rasti do 0,4 odsto BDP-a godišnje, tako da će ukupne uštede u narednih deset godina iznositi oko 185 milijardi dinara, što je oko 3,5 procenta BDP-a.

Na konstataciju da je i pored ušteda, reč o vrlo rigidnom članu zakona, naš sagovornik kaže, da se u Srbiji veliki broj njih penzioniše pre navršene opšte starosne granice.

“Samo u prošloj godini, prema podacima PIO fonda, 47 odsto muškaraca ostvarilo je pravo na starosnu penziju sa manje od 65 godina života, dok je 24 procenta žena otišlo u starosnu penziju sa manje od 60 godina života. Na taj način biće u poziciji da penziju primaju duže u odnosu na lica koja odlaze u penziju nakon što ispune oba uslova za penziju. Zbog toga je, u cilju destimulisanja ranijeg odlaska u penziju, uvedeno prevremeno penzionisanje”, objašnjava on.

Pored toga, uvođenjem mogućnosti prevremenog penzionisanja osiguranicima se obezbeđuje izbor između višeg iznosa penzije, s jedne strane i dužeg perioda primanja penzije u zavisnosti od ličnog izbora, kaže Milošević.

Istovremeno upozorava na činjenicu da bi penzijski sistem bio održiv, neophodno je unaprediti odnos broja zaposlenih prema broju penzionera, koji se u Srbiji približava odnosu od 1:1.

“Dugoročna održivost sistema zahteva odnos od tri i više osiguranika prema jednom penzioneru, što nije lako dostići u sadašnjim ekonomskim i demografskim uslovima, ali je potrebno da se ide u tom pravcu”, objašnjava naš sagovornik.

Uvođenje prevremenog penzionisanje je u skladu i sa preporukama Evropske komisije, državama članicama da, između ostalog, izjednače uslove za penzionisanje muškaraca i žena, ograniče i pooštre uslove za prevremeno penzionisanje i usklade starosnu granicu za penzionisanje sa promenama u očekivanoj dužini života.

Upitan da li imajući sve ovo u vidu ima ikakve razlike između toga da neko u penziju ode s 42, 25 i 35 godina staža, ako će mu biti obračunati penali, Milošević kaže, da novi zakon uvodi pravo na prevremenu starosna penziju s navršenih 60 godina života i 40 godina staža. Takvim osiguranicima trajno se smanjuje penzija za 0,34 odsto mesečno za svaki mesec pre navršene opšte starosne granice od 65 godina života.

Predviđen je i prelazni period u kom se praktično nekadašnje pravo penzionisanja prema stažu, prevodi u prevremenu starosnu penziju i uslovi se postepeno pomeraju dok se ne dostigne predviđen starosni uslov od 60 godina i 40 godina staža.

Dužina staža osiguranja neposredno utiče na visinu penzije, pa bi osiguranici koji imaju duži staž osiguranja, po pravilu, trebalo da imaju i veću penziju, zaključuje Milošević.

Fond PIO treba da isplati dug vojnim penzionerima

Beograd — Pošto vojne penzije nisu od 2008. godine usklađivane, PIO fond je zatražio od Vlade Srbije da reši dugove od 17 do 20 milijardi dinara.

vojska
Vojska Srbije

Upravni odbor Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje uputiće narednih dana predlog vladi da dug vojnim penzionerima, nastao pre šest godina zbog izostalog vanrednog usklađivanja penzija za 11,06 odsto, na šta su po zakonu imali pravo, pretvori u javni dug.

Reč o potraživanjima vojnih penzionera vrednim od 17 do 20 milijardi dinara, koje bi penzijski fond sada trebalo da isplati na ime odštete, iako ovaj dug nije propust PIO fonda, već Ministarstva odbrane, koje je 2008. godine odbilo da ispravi ovu grešku, pa je problem automatski 2012. godine prebačen na PIO fond kada se vojni fond pripojio PIO fondu, gde je i danas, piše Politika.

Osim ove ogromne sume PIO fond je obavezan da plati i sve parnične troškove (sudske takse i advokatske usluge), koji, kako se čulo na jučerašnjoj sednici UO fonda, prevazilaze osnovni dug oštećenih vojnih penzionera.

Ivan Mimić, finansijski direktor PIO fonda, kaže da je menadžment fonda prošle nedelje razgovarao s nadležnima u Ministarstvu finansija (kada je i zatraženo da se ovaj problem reši) i da se odlukom vlade definiše da li će se ovih 11,06 odsto obračunavati na decembarsku ili januarsku penziju, jer ima razlike u iznosu na čeku.

Trenutno sud po dva različita osnova donosi presude za isplatu novca oštećenima, pa je PIO zatražio da se to ubuduće uredbom jasno propiše, kako bi i fond znao šta uzima kao osnovu za obračun odštete, decembar ili januar, kaže Mimić.

Nema smisla da PIO fond rešava tuđe propuste, dodaje Mimić i naglašava da vlada mora da pomogne i ovim vojnim penzionerima i PIO fondu.

Problem PIO fonda je utoliko veći što se broj ovih vojnih tužbi utrostručio od 2012, pa je lane PIO stiglo oko 30.000 novih tužbi za namirenje duga iz 2008. Inače, ovaj problem treba rešiti za oko 40.000 vojnih penzionera.

Razlog zašto se prošle godine toliko uvećao broj tužbi jeste zbog činjenice da se sudovi poslednje četiri godine uopšte nisu bavili ovim pitanjem, a onda su odjednom počeli da donose presude u korist vojnih penzionera. Od ukupno 5.328 presuda, u 3.646 slučajeva tužba je usvojena.

Pristaju na dogovor

Na pitanje kako komentariše to što bi dug vojnih penzionera mogao biti pretvoren u javni dug i da li će zbog toga vojni penzioneri biti oštećeni, Konstantin Arsenović, član Udruženja vojnih penzionera, kaže za Politiku, da nema drugog nego da se ide na pretvaranje u javni dug, kako bi se rešio problem i oštećenih i samog PIO fonda kome sada dolaze na naplatu presude u korist oštećenih.

“Više puta sam i kao poslanik PUPS-a u Skupštini predlagao da se nađe neko drugo rešenje za naplatu ovih potraživanja, ali, ili nije bilo sluha, ili je bilo prečih stvari, tako da je jedino preostalo da se sudski naplati ono što vojnim penzionerima pripada od 2008. godine”, kaže on i dodaje da nikome od njih nije prijatno što su ovako morali da dođu do ostvarivanja svojih prava.

On kaže da je uveren da će 99 odsto oštećenih pristati da im se dug vrati kroz javni dug na tri, četiri godine, jedino na čemu će se insistirati je da se tim ljudima plate sudski troškovi, jer su pojedine žalbe i po nekoliko puta vraćane i pisane sudu i to za pojedince nisu mali troškovi.

“Kamate su u međuvremenu toliko narasle da su dva i tri puta veće od osnovnog duga, plus parnični troškovi, to je ogroman novac za državu i PIO fond i toga su vojni penzioneri svesni, zato će i pristati na ovo najavljeno rešenje. Potrebno je da vlada i zvanično kaže da je to način da naplatimo vanredno usklađivanje penzija za 11,06 odsto“, zaključuje Arsenović.

Ivana Lekić, predsednik UO PIO fonda, kaže da iako ima loših iskustava kada je reč o pretvaranju dugova u javni dug, mora da se učini sve kako bi se rasteretio PIO fond, kome je po automatizmu pripala ova obaveza, te da veruje u ažurnost i spremnost Ministarstva finansija da ovaj problem reši

Poslednja godina radnog staža ne ulazi u penziju?

Ombudsman Saša Janković kaže da će takvom odlukom PIO fond rešiti svoj problem, ali će budući penzioneri biti oštećeni

fond-pio
Poslednja godina radnog staža ne ulazi u penziju?

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ukoliko vlada i Skupština Srbije daju zeleno svetlo na predlog da poslednja godina radnog staža i uplaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje za taj period ne ulaze u konačan obračun penzije, većina onih koji su u toj poslednjoj godini imali najveća primanja ili najbolji status u preduzeću, neće moći to sutra i da naplate kroz penziju.

Iako se i u penzijskom fondu slažu da ovo nije najidealniji način da se reši problem privremenih penzija, koja PIO fond izdaje u gotovo 70 odsto slučajeva, kažu, da se o tom načinu rešenja problema razmišlja. Takav predlog je već više puta stizao i do prethodnih ministara rada, ali je odbijan.

Na konačna rešenja, čeka se kako zbog nepotpune dokumentacije, nepovezanog staža, tako i činjenice da statistika s iznosom prosečnih zarada za prethodnu godinu izlazi tek u narednoj godini. Primera radi, ako je neko danas dobio privremeno rešenje mora da sačeka narednu godinu da bi statistika izašla sa podacima o proseku zarada za prethodnu godinu na osnovu kog će Fond doneti konačno rešenje o penziji.

U većini tih slučajeva dobijanjem konačnih rešenja, penzioneri su obavezni da preplaćene penzije vrate, iako su ni krivi ni dužni dobijali više nego što im pripada.

Na osnovu pritužbi građana da dugo čekaju na konačno rešenje i da preplaćene penzije moraju da vrate, ombudsman Saša Janković je svojevremeno zaključio da su u radu Fonda načinjeni propusti na štetu građana, pre svega, zbog toga što Fond ne donoseći rešenja o utvrđivanju preplaćenog iznosa penzija, krši Zakon o PIO.

Kako bi se smanjio broj onih koji će i ubuduće vraćati preplaćeno, zaštitnik građana je predložio Fondu da u svakom konkretnom slučaju, prilikom utvrđivanja potrebe za povraćaj više isplaćenih penzija, donese rešenje o utvrđivanju preplaćenog iznosa penzije, u kom će navesti visinu preplaćenog iznosa.

Postavlja se, međutim, pitanje koliko je principijelno da se poslednja godina radnog staža ne računa u ukupan iznos penzija, kao i zašto bi bilo koji poslodavac uplaćivao doprinose za radnike u toj godini, ako oni ne ulaze u obračun penzije, kao i zašto bi radnik opraštao doprinose za poslednju godinu rada?

Saša Janković, ombudsman, zaštitnik građana Srbije, kaže, za „Politiku” da ovo rešenje nije principijelno i dodaje da baš u ovom času radi na rešenju ovog problema i daje mišljenje na predlog UO PIO fonda.

– Postoji mogućnost da pojedinci baš u toj poslednjoj godini imaju najveća primanja ili najveći menadžerski status u firmi. Zašto bi se taj neko odrekao svih uplaćenih doprinosa i imao manju penziju nego da i ta poslednja godina ulazi u obračun, pita Janković.

Ukoliko, objašnjava Janković, ovaj predlog bude zakonski prihvaćen, bez obzira na to koliko je principijelan ili ne, on će biti deo zakona koji će se primenjivati. S druge strane, ako se zna koliko je neefikasna poreska administracija u delu naplate poreza i doprinosa drugog rešenja praktično i nema, objašnjava Janković.

U zemljama gde je poreski sistem uređen, gde poslodavac ne može da isplati zarade, a da istovremeno nije uplatio doprinose, gde je naplata doprinosa obavezna i redovna, tu penzijski fondovi nemaju problema. U Srbiji gde je još uvek neuređen sistem, donose se i rešenja koja direktno pogađaju poreskog obveznika i sutra penzionera.

Kako stvari stoje ideja da poslednja godina radnog staža ne ulazi u prosek za obračun penzija može biti usvojena samo kao prelazno rešenje dok se ne urede neke druge stvari, pre svega naplata doprinosa, ističe on.

Janković zaključuje da na ovaj način samo PIO fond rešava svoj problem nagomilanih privremenih penzijskih rešenja, ali da problemi budućih penzionera ostaju.

 

Penzija kao milostinja

Među 1,7 miliona penzionera ubedljivo najniža primanja imaju poljoprivrednici. Prosečan ček od 10.151 će biti „podebljan“ za 50 dinara.

penzioner-zemljoradnik
Penzija kao milostinja

MALO bi se koji od 1,7 miliona penzionera – koliko ih je ukupno u Srbiji – pohvalio dobrim primanjima, ali ubedljivo najtanje čekove primaju poljoprivrednici. U ovom času sa nepunih sto evra životari čak 213.524 penzionisanih ratara, a gotovo nikakvog izgleda za veće iznose nemaju ni zemljoradnici koji tek treba da idu u penziju.

I mada u Fondu PIO kažu da je za ovako niske prihode kriv skroman staž jer je svega 1,6 odsto penzionisanih ratara uplaćivalo doprinose celog radnog veka, u selima širom zemlje imaju drugačiju verziju.

– Poljoprivrednici su tek od 1986. godine mogli sami sebi da uplaćuju doprinose, a da bi primili prvi ček bilo je neophodno da imaju najmanje 15 godina plaćenog osiguranja – objašnjava Nada Satarić, iz „Amitija“, najvećeg humanitarnog udruženja za pomoć starima.

– Oni koji su ostvarili taj uslov, odlazili su u penziju, ali je još najmanje 100.000 poljoprivrednika napunilo 65 godina, ali nije uspelo da „dobaci“ do 15 godina staža. Oni su Fondu PIO doprinose plaćali osam, deset, 12 godina, ali to država tretira kao da nisu dali ni dinara.

Ona objašnjava da su ovi stari ljudi „žrtve lošeg zakonodavstva“ i da su praktično opljačkani, jer im Fond PIO ne vraća novac koji su godinama izdvajali.

– Jasno je da oni ne mogu da primaju penziju ako nemaju dovoljno radnog staža, ali to ne znači da im se novac nije mogao isplatiti jednokratno, baš kao što se radi i u drugim zemljama – dodaje Satarićeva.

U Fondu PIO, međutim, objašnjavaju da oni ne pišu zakone već ih sprovode, a sadašnji propisi im ne dozvoljavaju da isplaćuju novac za ove godine jer za to nemaju utemeljenje u propisima. Ipak, o izmenama ovog (nepravednog) zakona se zasad i ne razmišlja.

A poljoprivredni penzioneri u međuvremenu tavore. Prema poslednjim podacima Fonda PIO, tek 83 poljoprivrednika prima penziju veću od prosečne plate dok svi ostali žive sa daleko skromnijim iznosima. Danas je prosečna poljoprivredna penzija svega 10.151 dinar i čini samo 23 odsto republičke neto zarade. A sa oktobarskom povišicom od tričavih 0,5 odsto, ratarima će čekovi biti uvećani za „celih“ 50 dinara.

Nevolje, međutim, neće izbeći ni oni koji još obrađuju zemlju jer tek manjina plaća uredno doprinose. Tako je 2002. godine u Srbiji bilo 212.778 penzionisanih poljoprivrednika, ali je 419.253 zemljoradnika uplaćivalo osiguranje. U prošloj godini je, međutim, penziju primalo 215.530 ratara, a doprinose plaćalo samo 172.509 zemljoradnika.

– Danas se na selu veoma teško živi i malo ko uplaćuje doprinose, a mnogi rade samo tokom sezone i to za jadne nadnice. Zato će, ukoliko država nešto ne preduzme, većina zemljoradnika u starosti postati socijalni slučajevi. A i tada će neko morati da brine o njima – ocenjuje Satarićeva.

DECA ili udovice preminulih zemljoradnika primaju još manje penzije od prosečnih penzionera poljoprivrednika. Porodična penzija u ovoj kategoriji iznosi svega 7.413 dinara i isplaćuje se na 25.003 adrese.