Poziv za Tribinu u Beogradu 03 septembra 2014

Poziv za Tribinu u Beogradu 03 septembra 2014
Poziv za Tribinu u Beogradu 03 septembra 2014

Poziv za učešće na Tribini:

„Koja je podrška potrebna negovateljima osoba sa demencijom – rezultati Istraživanja u Beogradu i prakse drugih zemalja“

Zadovoljstvo nam je da Vas pozovemo na Tribinu povodom pokretanja inicijative zagovaranja za razvoj dnevnih centara za starije sa demencijom u Beogradu.

Tribina će se održati u sredu, 03. septembra 2014. godine, sa početkom u 17 časova u ulici Kralja Petra 54/2, Beograd, u prostorijama Udruženja penzionera Opštine Stari grad.

 

Program Tribine: 

17:00 – 17:05 Pozdravna reč, dr Snežana – Nena Šantić, Predsednik Udruženja penzionera Opštine Stari grad

17:05 – 17:20 Informisanje o inicijativi i ključnim rezultatima istraživanja potreba porodica koje imaju dementne članove u Beogradu – mr Nadežda Satarić, Amity

17:20 – 17:30 Razvijenost servisa podrške dementnima u Srbiji i u evropskim zemljama – mr Nadežda Satarić, Amity

17:30 – 18:15 Diskusija učesnika o iskustvima sa dementnim osobama i viđenju potreba i načina podrške porodicama koje neguju dementne osobe

Ovo je deo aktivnosti iz Projekta „Ne zaboravimo mi one koji zaboravlјaju“ – Zagovaranje za Dnevni centar za starije sa demencijom u Beogradu, koje Udruženje građana „Snaga prijateljstva“ -Amity realizuje pod pokrovitelјstvom Trag fondacije.

Za dodatne informacije, obratite se na telefon 011/66-90-122

ili na i-mejl: nada@amity-yu.org

Sportom protiv demencije

U Nemačkoj trenutno živi oko 1,4 miliona osoba obolelih od demencije. Do 2050. godine, njihov broj mogao bi da se udvostruči. Može li sport da pomogne obolelima i članovima njihovih porodica?

 

Krista pleše. Odjednom se događaju promene na njenom licu. Ozbiljni, gotovo „zaleđeni“ izraz lica se gubi. Umesto toga, pojavljuje se osmeh. U ritmu muzike Krista skače po dvorani. Društvo joj pravi još 19 žena i muškaraca u starosti između 55 i 80 godina, piše Dojče vele.

Svako sam određuje svoj tempo i smer kretanja. Svejedno, haosa nema. Jedni paze na druge. S mnogo obzira kreću se jedni pored dugih. „Kad se susretne s nekim, dajte toj osobi ruku i pozdravite je“, to su jasne instrukcije Katrin Ditrih koja vodi taj kurs (naslovna fotografija). Već tri meseca ta fizioterapeutkinja vodi novoosnovanu sportsku grupu u jednom okrugu u blizini Hanovera.

Jednom nedeljno u dvoranu osnovne škole u tom kraju navrate osobe obolele od demencije, zajedno sa članovima svojih porodica. Pod „dirigentskom palicom“ Katrin Ditrih oni se bave sportom. Grupa je posebnog profila i Katrin se trudi da udovolji svim učesnicima – i obolelima, ali i njihovim najbližima. „Nikoga ne smemo da ponižavamo, a svakome moramo da pružimo osećaj da dvoranu napušta kao mali junak“, napominje Katrin.
Gehirn Demenz

Ljubav i obaveze

Dobar osećaj prilikom kretanja i srdačni odnosi koji vladaju u grupi, motivišu učesnike kursa. Iako se oni i ne poznaju baš preterano dobro, „povezuju“ ih iste sudbine i brige. „Kad vas pogodi jedna takva bolest, brzo imate osećaj da ste prepušteni sami sebi“, kaže Horst koji u dvoranu dolazi sa svojom obolelom suprugom Marijane.

Život tog bračnog para drastično se promenio tokom proteklih meseci. „Jednog jutra se probudite i odjednom vas supruga više ne prepoznaje“, kaže Horst iskreno. On svakodnevno neguje svoju suprugu i nada se da će u sportskoj grupi da upozna nove ljude. Sport mu pomaže. Kaže da se bolje oseća otkako dolazi na kurs, iako priznaje da vežbe nisu baš lake.

Čežnja za zajedništvom

Da učesnici ne bi bili izloženi prevelikim naporima, predsednik društva „Život sa demencijom“ Hartmut Šiling donosi odluku o tome ko može da učestvuje i za koga je bolje da se ne bavi sportskim aktivnostima: „Nije baš svaka osoba obolela od demencije za tu grupu.“ Za pacijente u kasnom stadijumu bolesti, kurs je previše zahtevan.

Često se dogodi da Hartmut Šiling članovima sportske grupe već nakon nekoliko meseci pohađanja kursa mora da saopšti da je bolest u njihovom slučaju toliko uznapredovala da oni više ne mogu da budu deo grupe. U tim slučajevima, obolelima se nude drugi projekti: vožnja biciklom, plivanje, posete kulturnim priredbama. „Ljudi čeznu za zajedništvom i mi im pomažemo da tu čežnju zadovolje“, dodaje Šiling.
Tango im Demenz-Tanzcafé

Društvena izolacija

Društvena izolacija je najveći problem članova porodica osoba obolelih od demencije. Nakon šoka koji prouzrokuje dijagnoza i napretka bolesti, oni se često povlače u sopstvena četiri zida. Obolele osobe se još tešnje „vežu“ uz svoje najbliže i time se ograničavaju u svakodnevnom životu. Nus pojava je manjak kretanja.

Erika je danas prvi put u sportskoj grupi. Došla je sa dementnim mužem Zigfridom. „Iznenađena sam time što moj muž sve može. Kod kuće više ništa ne radi, samo leži i spava.“ Tokom jednosatnog kursa, Erika se sve više i više povlači, prestaje da daje „instrukcije“ Zigfridu. Više ga ne koriguje. Erika je u svom svetu, Zigfrid takođe. I svejedno su aktivni – u zajednici.

Pevanje i učenje jezika smanjuju demenciju

Pevanje hitova iz poznatih mjuzikla poput “Moje pesme, moji snovi” ili “Čarobnjak iz Oza” pomaže dementnim osobama, pokazalo je američko istraživanje.

Pevanje i učenje jezika smanjuju demenciju
Pevanje i učenje jezika smanjuju demenciju

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Prema istraživanju koje prenosi britanski list “Gardijan”, duševno stanje pacijenata koji borave u domu za stara lica, a koji su redovno učestvovali u časovima pevanja poboljšalo se bitnije u odnosu na osobe koje su samo slušale njihovo pevanje.

Najupečatljivije rezultate na mentalnim testovima pokazale su osobe s umerenom do teškom demencijom, prenosi portal Moj doktor.

Ti ispitanici su takođe ostvarivali bolje rezultate na kognitivnim testovima, testovima crtanja i na upitnicima o zadovoljstvu životom na kraju istraživanja.

Neurolog Džejn Flin s Džordž Mejson univerziteta u Virdžiniji kazala je da bi domovi koji ne održavaju časove pevanja trebalo o tome da razmisle jer su jeftini, zabavni i korisni za osobe koje pate od demencije.

U sklopu istraživanja tokom četiri meseca deo ispitanika je tri puta nedeljno po 50 minuta pevao, dok je druga polovina ispitanika samo slušala.

S druge strane, istraživanje indijskih naučnika sugeriše da osobe koje govore dva ili više jezika imaju manji rizik za demenciju. Uz to, demencija se kod dvojezičnih osoba javljala prosečno 4,5 godine kasnije nego kod osoba koje govore samo jedan jezik.

Naučnici veruju da je ovakve nalaze moguće objasniti stimulacijom mozga zbog mentalne složenosti govorenja jezika koji nisu maternji.

U novoj studiji je utvrđeno i da dvojezičnost ima takav efekt kod ljudi koji ne znaju da čitaju, što potvrđuje da stepen obrazovanja nije jedini faktor koji je povezan s rizikom za demenciju.