IZVOR: Kurir- BEOGRAD – Troje službenika jedne banke uhapšeno je i na predlog Prvog osnovnog tužilaštva određen im je pritvor do 30 dana zbog sumnje da su učestvovali u prevari, kojom je s računa jednog penzionera neovlašćeno podignuto najmanje 400.000 evra.
– Protiv I. R. i D. Đ. postupak je pokrenut zbog nesavesnog rada u službi, dok se A. N., osim za ovo krivično delo, sumnjiči i za prevaru. Oni su uhapšeni 27. januara, posle čega im je određen pritvor – kaže izvor Kurira iz istrage.
Penzioner iz Beograda, koji je ceo slučaj prijavio policiji, primetio je da mu je štedni ulog nestao kad je došao u banku u kojoj je pre četiri godine na štednju stavio 400.000 evra. Umesto uvećanog iznosa, službenik mu je saopštio da na računu uopšte nema novca.
– Policija radi na otkrivanju osobe koja je s falsifikovanom ličnom kartom čoveka na čije ime se vodi račun došla i podigla novac. Taj prevarant je dan pre toga najavio banci da će doći da podigne veći iznos – kaže izvor iz istrage.
Penzioneri su bankarima postali omiljeni klijenti, jer najrevnosnije otplaćuju svoje obaveze. To je razlog što sve više banaka specijalizuje svoje usluge upravo za najstarije građane. I dok su se banke ranijih godina otimale o mlađe klijente, zbog njihovog sve većeg kašnjenja u otplati uzetih zajmova, okrenuli su se penzionerima.
Penzioneri, klijenti po meri svakog bankara
Tako se sada najstarijim građanima nude pozajmice i do pola miliona dinara, a ranije je to bilo do 200.000 dinara. Takođe su i rokovi otplate duplirani i kreću se maksimalno do 48 meseci.
Penzioneri PIO fonda, ali i oni koji primaju strane penzije, mogu da koriste gotovinske i potrošačke kredite i bez otvaranja tekućeg računa u banci u kojoj žele da se zaduže. Zainteresovani do kredita stižu veoma lako i brzo, a od dokumenata im je potrebna samo lična karta i tri poslednja mesečna penziona čeka. Banke nude i poklone, kao na primer, životno osiguranje tokom perioda otplate.
– Ukoliko penzioner, podigne gotovinski kredit od 100.000 dinara sa rokom otplate na 48 meseci, mesečna rata iznosila bi 3.016 dinara – navode za Novosti u NLB banci. – Za jednokratnu naknadu obrade kredita trebalo bi da plati 2.000 dinara a za ostale troškove 346 dinara. Kamata je 23,25 procenata.
Banke najčešće odobravaju zajmove građanima do 70 godine života, ali ima i onih kojima ova granica nije prepreka za odobravanja pozajmice. U zemljama EU građani mogu da otplaćuju kredit iako su stariji od 80 godina.
– Poznato je da su penzioneri najuredniji u otplati svih usluga „Infostana“, električne energije do kredita, kreditnih kartica i dozvoljenog minusa – kaže za Novosti Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.
– Banke su zadovoljne takvim klijentima i rado im odobravaju zajmove. Uz to penzioneri se uvek zadužuju promišljeno, odnosno samo u krajnjoj nuždi i u iznosi za koji znaju da će moći da vrate.
KAMATE I GODINE
Banke penzionerima odobravaju gotovinske kredite po kamatama od 18,90 do 23,70 odsto na godišnjem nivou. Takođe, penzioneri mogu da koriste dozvoljeni minus u iznosu od jedne do dve penzije, kao i kreditne kartice. Ranije su banke ograničavale korišćenje usluga najstarijim građanima do 65 godina, a sada je ta granica pomerena na 70 godina.
Pema udelu populacije od preko 60 godina u ukupnom broju stanovnika, Srbija je sa 24,7 odsto na niovu ostalih zemalja u regionu i EU gde se ove brojke kreću od 20,3 do 26,4 odsto. Međutim, u Srbiji je značajno niži odnos broja zaposlenih u odnosu na udeo penzionera u ukupnoj populaciji.
Omiljeni klijenti banaka: Svaki treći klijent penzioner
To praktično znači da penzije čine izuzetno značajan deo ukupnih prihoda domaćinstva i konkretno iznose 35,8 odsto, pa i bankarski sektor sve više svoje proizvode i usluge prilagođava upravo starijoj populaciji.
U Srbiji 70 odsto banaka u svojoj ponudi ima proizvode i usluge namenjene penzionerima, a penzioneri čine 34 odsto korisnika bankarskih usluga.
Takođe, preko 50 odsto penzionera pored tekućeg računa koristi i još neku od bankarskih usluga.
Najčešće se odlučuju za dozvoljeni minus koji se upotrebljava u oko 24,4 odsto penzionera na nivou tržišta, dok je u Intezi ovaj procenat 42 odsto, saopšteno je na predstavljanju rezultata istraživanja o socijalno-ekonomskom statusu penzionera u Srbiji i regionu pod nazivom “Novo doba, treće doba”, koje je Inteza banka sprovela u saradnji sa IPSOS Stratedžik marketinga..
Kreditna kartica je na drugom mestu koji u ovoj banci koristi 22 odsto penzionera, dok je ova brojka na nivou tržišta niža i iznosi 11 odsto. Penzioneri se u priličnoj meri odlučuju i za gotovinske kredite koje koristi 64,4 odsto njih, odnosno 18 odsto u Inteza banci.
Dok su sa jedne strane ispitanici pokazali veoma visok stepen informisanosti o bankarskim terminima kao što su razlike između kamatnih stopa, sa druge je zabeležen izuzetno nizak stepen znanja o sopstvenim mogućnostima u banci.
Čak 58 odsto penzionera izjavilo je da ne zna da u našoj zemlji postoje banke koje imaju ponude namenjen baš njima, dok 32 odsto njih nije znalo ni da postoji mogućnost da penzioner uzme keš kredit, a 70 odsto nije poznato da nije potrebno da prenose svoju penziju da bi realizovali kredit u nekoj banci. Prosečna penzija u Srbiji trenutno iznosi 221,28 evra i nešto je više od proseka većine zemalja u regionu kao što su Bosna i Hercegovina, Bugarska i Rumunija gde je ovaj iznos manji od 200 evra, dok jedino penizioneri u Hrvatskoj imaju nešto bolja primanja koja u proseku iznose 339 evra.
