Penzije veće za 169, a plate za 287 dinara

Svi zaposleni u javnom sektoru iduće godine mogli bi da očekuju dva povećanja primanja, i to u aprilu 0,5 odsto i u oktobru od jedan odsto. Ovu minimalnu povišicu, međutim, osetiće jedino oni čije su zarade do 60.000 dinara jer se na njih neće primenjivati solidarni porez.

plate-i-penzije
Plate i penzije

To znači, primera radi, da učitelji i nastavnici čije se plate kreću u rasponu od 39.000 do 47.000 dinara mogu da očekuju prvu aprilsku povišicu od 195 do 235 dinara. Ukoliko se usvoji Predlog zakona o budžetu za 2014. godinu, od oktobra će uslediti novo povećanje od jedan odsto, a što znači veće zarade za 390 do 472 dinara mesečno.

 

Računica pokazuje da će oni iduće godine ukupno dobiti 2.583 dinara, Ili, ako se ova suma podeli sa devet meseci, od aprila, kada počinje primena, do kraja godine to je u proseku 287 dinara. Isplata jubilarnih nagrada zaposlenima i dalje ostaje, međutim takozvani „netransparentni bonusi“ biće ukinuti. Time će najverovatnije biti dovedena u pitanje dosadašnja praksa da se policajcima isplaćuje bonus od 10.000 dinara mesečno uz platu.
I penzioneri mogu da se nadaju povećanju prihoda, i to od 0,5 odsto u aprilu i jedan odsto u oktobru. Ukupno to je 1.518 dinara na prosečnu penziju godišnje, odnosno 169 dinara mesečno prosečno, od aprila.

Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže za “Blic” da će u 2014. doći do realnog pada penzija ako uzmemo u obzir inflaciju.
– Budžetski prihodi u idućoj godini mogli bi da podbace u odnosu na plan zato što postoje određeni rizici da rast i inflacija budu niži – upozorava Arsić.

Ekonomista Vladimir Gligorov kaže za “Blic” da je projekcija budžeta za sledeću godinu realna, ali tvrdi da je već sada jasno da nas očekuje pad životnog standarda, kao i još veća otpuštanja i mali obim javnih investicija.
– Ovo jeste realniji budžet od mnogih prethodnih, ali nije podsticajan. Ne podstiče privrednu aktivnost, imaćemo samo nova otpuštanja – kategoričan je Gligorov.

Cilj Vlade, prema oceni našeg sagovornika, i nije da sledeća godina bude bolja, već da se uspostavi makroekonomska stabilnost.

Milojko Arsić navodi da je budžetom predviđeno smanjivanje subvencija, ali ne koliko je najavljivano jer su povećani izdaci za rešavanje sudbine preduzeća u restrukturiranju.
– To je opravdano ako se definitivno reši status ovih firmi – navodi Arsić, i tvrdi da su rashodi u ove svrhe ključni razlog zbog koga će sledeće godine budžetski deficit biti gotovo isti kao i ove.

IZVOR: Blic
Autori: K. Marković/D. Nišavić

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.