Penzija: Radićemo dve godine duže?

Beograd — Još nije stavljena tačka na pomeranje starosnih granica za penzionisanje.

starosna-granica
Penzija: Radićemo dve godine duže?

Ministarstvo finansija je, kako se navodi, predložilo Međunarodnom monetarnom fondu reformu penzijskog sistema po kojoj bi se žene sa tržišta rada povlačile tek nakon 62. rođendana, a muškarci kad napune 67.

Prema važećem zakonu, uslovi za sticanje starosne penzije se podižu postepeno sve do 2023. godine.

Tada će se staviti tačka na sve promene, a žene će u penziju odlaziti sa najmanje 58 godina života i sa 38 godina staža (sada mogu sa 53 godine i 4 meseca i sa 34 godine i 4 meseca staža), a muškarci sa isto godina, ali sa najmanje 40 godina rada iza sebe (sada mogu već sa 53 godine i osam meseci) – kaže Branislav Rašić, pomoćnik direktora Sektora za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja.

“Ako nemaju više od 15 godina staža, muškarci u penziju mogu da idu tek kad napune 65 godina, a žene 60”.

Ipak, u pripremi je novi predlog sa kojim nisu saglasni baš svi resori unutar Vlade. U predlogu je zapisano da bi se nove odredbe primenjivale od 2015. godine. Tada bi se granica podizala za po još dva meseca godišnje, pa bi završni rezultat bio postignut za 12 godina, odnosno 2027. godine.

“O reformi penzijskog sistema se razmišlja neprestano i razni se predlozi sastavljaju jer se penzije u mnogim resorima tretiraju kao neki remetilački faktor privrede, što je apsurdnoO održivosti sistema PIO svakako se mora razmišljati, ali se stanje ne može popravljati novim podizanjem starosnih granica, a naročito ne ženama“, priča Dragi Vidojević, pomoćnik ministra rada, zapošljavanja i socijalne politike.

Vidojević dodaje da se o novim uslovima za starosnu penziju u Srbiji ne može ni razmišljati i da jenedopustivo da se rešenja iz drugih zemalja “preslikavaju“. Pre svega jer se na Zapadu živi drugačije, uslovi rada su bolji i bezbedniji, a životni standard veći.

U Fiskalnom savetu Srbije, međutim, nemaju ništa protiv da se starosne granice dodatno revidiraju, jer su već to učinile i druge evropske zemlje. Ipak, oni smatraju da samo promene starosnih uslova neće doneti uštede ako se uz njih ne primeni i sistem “aktuarske pravičnosti“:

Nikola Altiparmakov iz Fiskalnog saveta računa da bi očekivane uštede – od oko 0,1 odsto BDP u prvim godinama primene – bile povećavane tokom vremena i da bi iznosile blizu 0,4 odsto BDP nakon petnaestak godina, kada bi se dostigli puni dugoročni efekti.

IZVOR: Novosti

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *