Penzija kao milostinja

Među 1,7 miliona penzionera ubedljivo najniža primanja imaju poljoprivrednici. Prosečan ček od 10.151 će biti „podebljan“ za 50 dinara.

penzioner-zemljoradnik
Penzija kao milostinja

MALO bi se koji od 1,7 miliona penzionera – koliko ih je ukupno u Srbiji – pohvalio dobrim primanjima, ali ubedljivo najtanje čekove primaju poljoprivrednici. U ovom času sa nepunih sto evra životari čak 213.524 penzionisanih ratara, a gotovo nikakvog izgleda za veće iznose nemaju ni zemljoradnici koji tek treba da idu u penziju.

I mada u Fondu PIO kažu da je za ovako niske prihode kriv skroman staž jer je svega 1,6 odsto penzionisanih ratara uplaćivalo doprinose celog radnog veka, u selima širom zemlje imaju drugačiju verziju.

– Poljoprivrednici su tek od 1986. godine mogli sami sebi da uplaćuju doprinose, a da bi primili prvi ček bilo je neophodno da imaju najmanje 15 godina plaćenog osiguranja – objašnjava Nada Satarić, iz „Amitija“, najvećeg humanitarnog udruženja za pomoć starima.

– Oni koji su ostvarili taj uslov, odlazili su u penziju, ali je još najmanje 100.000 poljoprivrednika napunilo 65 godina, ali nije uspelo da „dobaci“ do 15 godina staža. Oni su Fondu PIO doprinose plaćali osam, deset, 12 godina, ali to država tretira kao da nisu dali ni dinara.

Ona objašnjava da su ovi stari ljudi „žrtve lošeg zakonodavstva“ i da su praktično opljačkani, jer im Fond PIO ne vraća novac koji su godinama izdvajali.

– Jasno je da oni ne mogu da primaju penziju ako nemaju dovoljno radnog staža, ali to ne znači da im se novac nije mogao isplatiti jednokratno, baš kao što se radi i u drugim zemljama – dodaje Satarićeva.

U Fondu PIO, međutim, objašnjavaju da oni ne pišu zakone već ih sprovode, a sadašnji propisi im ne dozvoljavaju da isplaćuju novac za ove godine jer za to nemaju utemeljenje u propisima. Ipak, o izmenama ovog (nepravednog) zakona se zasad i ne razmišlja.

A poljoprivredni penzioneri u međuvremenu tavore. Prema poslednjim podacima Fonda PIO, tek 83 poljoprivrednika prima penziju veću od prosečne plate dok svi ostali žive sa daleko skromnijim iznosima. Danas je prosečna poljoprivredna penzija svega 10.151 dinar i čini samo 23 odsto republičke neto zarade. A sa oktobarskom povišicom od tričavih 0,5 odsto, ratarima će čekovi biti uvećani za „celih“ 50 dinara.

Nevolje, međutim, neće izbeći ni oni koji još obrađuju zemlju jer tek manjina plaća uredno doprinose. Tako je 2002. godine u Srbiji bilo 212.778 penzionisanih poljoprivrednika, ali je 419.253 zemljoradnika uplaćivalo osiguranje. U prošloj godini je, međutim, penziju primalo 215.530 ratara, a doprinose plaćalo samo 172.509 zemljoradnika.

– Danas se na selu veoma teško živi i malo ko uplaćuje doprinose, a mnogi rade samo tokom sezone i to za jadne nadnice. Zato će, ukoliko država nešto ne preduzme, većina zemljoradnika u starosti postati socijalni slučajevi. A i tada će neko morati da brine o njima – ocenjuje Satarićeva.

DECA ili udovice preminulih zemljoradnika primaju još manje penzije od prosečnih penzionera poljoprivrednika. Porodična penzija u ovoj kategoriji iznosi svega 7.413 dinara i isplaćuje se na 25.003 adrese.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *