Ko ne ode sad u penziju – dogodine čeka duže

penzija

IZVOR: TANJUG – Beograd — Žene sa navršenom 61 godinom života i najmanje 15 godina staža do 31. decembra mogu da podnesu zahtev za penziju, a ako to ne urade čekaće dodatnih šest meseci.

penzija
Ko ne ode sad u penziju – dogodine čeka duže

Kada je reč o prevremenom penzionisanju, Jelica Timotijević iz Fonda PIO je rekla da je u 2016. uslov za prevremenu penziju za žene 37 godina staža osiguranja i najmanje 55 godina života.

“Mogu da podnesu zahtev do 31. decembra ove godine i da ostvare pravo na prevremenu starosnu penziju”, rekla je Timotijević za RTS.

Ona dodaje da je taj uslov za muškarce 55 godina i osam meseci života i najmanje 40 godina staža osiguranja.

“Od 1. januara se menjaju uslovi i podiže granica za preveremenu starosu penziju i za žene i muškarce, tako da najkasnije 31. decembra treba da podnesu zahtev za penziju odosno da najkasnije 30. decembra prekinu radni odnos”, navela je Timotijević.

Ona je rekla da se 2024. izjednačavaju uslovi za žene i muškarce za prevremenu starosnu penziju.

Kod žena te godine bi se došlo do uslova – 40 godina staža osiguranja i najmanje 60 godina života za prevremenu starosnu penziju, kao i za muškarce.

“Za žene sledeće godine je uslov 55 godina i osam meseci života i 37 godina i šest meseci osiguranja, a za muškarce 56 godina i četiri meseca života i 40 godina staža osiguranja”, rekla je Timotijević.

Ona dodaje da je umanjenje penzije 0,34 odsto po svakom mesecu za koji se ranije ode u penziju, ali to umanjenje može da bude najviše za pet godina, što je ukupan iznos od 20,4 odsto.

Tomotijević je rekla da je umanjenje trajno.

Prema njenim rečima, godišnje u proseku u Fond PIO stigne oko 560.000 zahteva, od čega se oko 93 odsto reši u zakonskom roku od dva meseca.

Sajam za penzionere

sajam za penzionere

IZVOR: Tanjug – rvi Sajam za penzionere u Srbiji, koji zajednički organizuju Novosadski sajam i “Snar grupa” biće otvoren danas u Novom Sadu i trajaće dva dana 25. i 26. novembra.

sajam za penzionere
Sajam za penzionere

 

Ova sajamska manifestacija, koja predstavlja novinu u ponudi Novosadskog sajma, namenjena je najstarijim sugrađanima i održava se pod sloganom “Za bezbrižnu starost”, a ulaz za posetioce je besplatan.

Sajam će okupiti penzionere, pružaoce usluga i proizvoda namenjenih životu u trećem dobu, a u neposrednom kontaktu sa resornim institucijama, udruženjima građana, pojedincima i firmama koje radom doprinose kvalitetnijem životu starijih sugrađana, posetiocima će biti predočene brojne pogodnosti, popusti  i sadržaji dostupni na teritoriji cele Srbije.

Pored predstavljanja kompanija, farmaceutskih kuća, banaka, osiguravajućih društava, privatnih klinika, turističkih organizacija, prehrambene industrije, dijetetskih suplemenata i dodataka ishrani, optičarskih kuća, proizvodjača i distributera sportske opreme, Sajam će obeležiti i kulturno-zabavni i edukativni programi.

Biće organizovane brojne kreativne radionice za posetioci i specijalni programi na bini. Aktivnosti pripremaju i izlagači, te će tako Udruženja penzionera “Novi Sad” organizovati likovne radionice, kao i sportske, zdravsrtvene i sekcije za ručni rad.

Najstariji sugrađani će na sajmu moći besplatno da provere vid, konsultuju oftalmologa, dobiće specijalne pogodnosti za operaciju katarakte, a deliće se i vaučeri sa popustom na usluge i pomagala.

U okviru štanda Republičkog i Pokrajinskog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje penzioneri će moći da dobiju informacije o pravima iz te oblasti i da saznaju sve o izdavanju PIN koda i listinga uz mogućnost uvida u podatke matične evidencije, a biće im prezentovani i elektronski servisi poput e-zahteva, elektronske predaje prijave M-4, kretanja predmeta.

Cilj manifestacije je da penzioneri kvalitetno provedu slobodno vreme, da se zabave i druže, učestvuju u radionicama, koncertima, nagradnim igrama, kao i da na jednom mestu provere svoje zdravstveno stanje, vide i probaju proizvode i usluge namenjene isključivo najstarijoj populaciji.

STARI NAJUGROŽENIJI U SAOBRAĆAJU Svaki drugi stradali pešak stariji od 65 godina

IZVOR – Tanjug: Stare osobe su veoma ugrožene u saobraćaju i statistika pokazuje da je svaki drugi stradali pešak u Srbiji stariji od 65 godina, rečeno je danas Tanjugu u Agenciji za bezbednost saobraćaju.

pesaci

Vršilac dužnosti direktora Agencije za bezbednost saobraćaja Jasmina Milošević je rekla da će podizanje bezbednosti starih osoba zato biti u fokusu aktivnosti Agencije.

“Takođe, svako treće poginulo lice u automobilu je starije od 65 godina, u svojstvu putnika ili vozača”, navela je Milošević.

Kako kaže, Agencija planira niz aktivnosti, pre svega, preventivnih aktivnosti u saradnji sa MUP-om Srbije.

“Posebnu pažnju posvetićemo kategoriji učesnika u saobraćaju sa kojima se do sada malo radilo, a to su osobe od 65 godina i starije. Želimo interaktivnim aktivnostima da im skrenemo pažnju na to koliko je važno njihovo bezbedno ponašanje u saobraćaju”, naglaasila je Milošević.

Ona je najavila da će Agencija u narednom periodu zajedno sa MUP-om više pažnje posvetiti i vezivanju pojasa tokom vožnje, kako na prednjim tako i zadnjim sedištima.

Milošević ističe da je, takođe, nekada od presudnog značaja da li se dete vozi u predviđenom sedištu i da li je propisno vezano pojasom.

“Moramo da objasnimo roditeljima da su oni slika i prilika budućeg ponašanja njihove dece u saobraćaju i da samo promocijom pozitivnog primera i pravilnog ponašanja u saobraćaju možemo dopreti do ljudi da shvate da upravo oni najviše utiču na sopstvenu bezbednost”, naglasila je Milošević.

Čuvajući sebe vodite računa i o drugim učesnicima u saobraćaju, poručila je Milošević.

Policija uhapsila bakicu staru 102. godine, a razlog je više nego čudan

IIZVOR: Bulevar/B92 – Stodvogodišnja Edi Sims iz St. Luisa doživela je da joj policija stavi lisice na ruke nakon što je izrazila želju da je uhapse.

Naime, ona nikada u životu nije imala problem s policijom, pa je hapšenje bilo na njenoj „bucket“ listi jer je želela da vidi kakav je to osećaj.

Policajci su odlučili da joj ispune želju, pa su je „strpali“ na zadnje sedište policijskog automobila. Policajac ju je zatim u lisicama otpratio i do stanice.

“Baš sam uživala, imala sam lisice i sve“, rekla je bakica.

U policiskoj stanici su otkrili da Edi nije prva „zločinka“ iz penzionerskog doma s kojom su se susreli.

Pogledajte kako je izgledalo njeno hapšenje.

Mislite da je normalan pritisak 120/80? E, pa u velikoj ste ZABLUDI

IZVOR: Blic, AUTOR: Sonja Todorović – Uvreženo mišljenje da je normalan krvni pritisak 120 sa 80, i da su sve vrednosti iznad toga poziv za hitan odlazak kod kardiologa – više ne važi.

visok-pritisak
Mislite da je normalan pritisak 120/80? E, pa u velikoj ste ZABLUDI

Evropsko kardiološko udruženje izdalo je nova uputstva, po kojima je normalan pritisak onaj do 140 sistolni (gornji broj u merenju krvnog pritiska) i 90 dijastolni (donji broj).

Prof. dr Branko Beleslin, kardiolog u Kliničkom centru Srbije i predsednik Udruženja kardiologa Srbije, uoči Svetskog dana srca, priča za “Blic” o najnovijim kriterijumima, koje se već primenjuju u našoj zemlji.

– Najveći broj naših građana smatra da je 120 sa 80 normalna vrednost pritiska. Međutim, krvni pritisak do 140 sa 90 je granica do koje se smatra da neko ima normalan pritisak. To, ipak, ne važi za dijabetičare, za koje je granica do 130 sa 80, kao i kod starijeg stanovništva – ističe prof. dr Beleslin.

Ranije se međutim, smatralo da ako neko ima pritisak 139 sa 89 da je već u predhipertenzičnom stanju, da mora da pije lekove kako se ne bi povećao rizik od infarkta ili srčanog udara. Međutim, kako se sve menja, tako su i ove granice pomeraju. U Evropi su kriterijumi za visok pritisak malo fleksibilniji, s tim što treba voditi računa i obratiti pažnju na svakog pacijenta dok se ne pojave komplikacije koje izaziva visok pritisak, objašnjava naš sagovornik.

U Srbiji svaki drugi boluje od visokog pritiska

Od visokog pritiska u svetu boluje svaki peti, a u Srbiji svaki drugi građanin. Ova bolest koja se nekada smatrala bolešću starih, danas je sve prisutnija u drugoj i trećoj deceniji života.

Osoba koja ima visok krvni pritisak najčešće nema simptome, pa je to razlog zbog čega se arterijska hipertenzija naziva i tihim ubicom. Neke osobe imaju nespecifične simptome, pa se žale na glavobolju, svetlucanje pred očima, zujanje u ušima, vrtoglavicu, nestabilnost pri hodu i osećaj pritiska u grudima. To je razlog zašto ova bolest dugo ostaje skrivena ili se otkrije slučajnim merenjem, najčešće posle komplikacija. Hipertenzija oštećuje krvne sudove, a prvo utiče na oštećenje srčanog mišića.

Prof. dr Beleslin ističe da je uoči Svetskog dana srca, Udruženje kardiologa Srbije radilo istraživanje među građanima koliko znaju o hipertenziju, njenom uzroku nastajanja ali i o terapiji koju primaju. Rezultati su šarenoliki, ali ukazuju da država, kao i nevladini sektor moraju zajednički mnogo više da radi na zdravstvenoj prosvećenost građana.

– Trećina pacijenata ne zna uzrok svoje hipertenzije i smatraju da nisu mogli da izbegnu visok pritisak. Isto tako za to krive, u najvećem broju, stres.Ono što je poražavajuće, 30 do 40 odsto njih ne zna koju terapiju pije, kao ni tačnu dozu leka – kaže.

Parola ovogodišnjeg Svetskog dana srca, koji se održava 29. septembra, jeste “Znanje je moć – čuvaj svoje srce”.

(Sonja Todorović)

Ima 26 godina, a već je primio 36 penzija

Izvor: Glas Srpske – Banjaluka — Najmlađi korisnik invalidske penzije u Republici Srpskoj ima 26 godina i već tri godine prima penzijski ček.

republika-srpska-mapa
Ima 26 godina, a već je primio 36 penzija

Kako su objasnili u Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje RS, reč je o korisniku rođenom 1990. godine, koji prima penziju od oktobra 2013. sa ostvarenim stažom osiguranja dve godine i 11 meseci.

“Kada je reč o najmlađim penzionerima, osim njega, invalidsku penziju od 2012. godine prima i još jedan stanovnik RS koji ima 27 godina”, rekli su Fondu PIO, te dodali da je za prvih 8 meseci ove godine u RS ostvareno 936 invalidskih penzija, piše Glas Srpske.

U postupku ocene radne sposobnosti, prema njihovim rečima, trenutno se nalazi još oko 200 podnosilaca zahteva za invalidsku penziju.

“Najčešći razlog odlaska u invalidsku penziju su kardiovaskularne i bolesti koštanog i mišićnog sistema, te karcinomi i psihosomatska oboljenja”, kazali su u Fondu PIO.

Invalidsku penziju lani je, prema njihovim podacima, ostvarilo 1.100 stanovnika RS, dok ih je samo godinu ranije bilo 211 više.

“Za ocenu radne sposobnosti sa ciljem ostvarivanja prava na invalidsku penziju prošle godine podneseno je 5.088 zahteva. Procenat ocene koja je rezultirala gubitkom radne sposobnosti je 21,6 odsto”, istakli su u Fondu.

Napominju da je na adresu Fonda 2014. godine stiglo 128 zahteva manje nego lani, ali da je u 26,4 odsto slučajeva utvrđen gubitak radne sposobnosti.

Što se tiče visine invalidske penzije, prema Zakonu o PIO, obračunava se na isti način kao i starosna penzija. Međutim, ako je reč o povredi na poslu, koja je uzročnik invalidnosti ili smrti osiguranika, naglasili su u Fondu, dobija se puna penzija, odnosno kao da je ostvaren puni penzijski staž od 40 godina.

Prvi čovek penzionera u RS Rade Rakulj istakao je da u pojedinim opštinama Srpske ima više korisnika invalidskih nego starosnih penzija.

“Mladić i od 18 godina u slučaju neke nesreće na poslu postaje penzioner. Međutim, kod nas su mladi ljudi masovno odlazili u penzije posle proteklog rata kupujući medicinsku dokumentaciju. Zbog toga danas u RS ima mnogo mladih koji su u penziji”, rekao je Rakulj.

Dodao je da RS ima najveći procenat penzionera od svih zemalja bivše Jugoslavije. Rakulj je naglasio da su pojedini stanovnici u RS ostvarili penziju, a zatim otišli u inostranstvo da rade, dok ček dolazi u ruke članovima njihove porodice.

“Bez povećanja plata i penzija bar još godinu”

IZVOR: Tanjug, N1 – Beograd — Član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković kaže da računica tog tela pokazuje da bi sa povećanjem plata i penzija trebalo sačekati, bar za godinu dana.

vladimir vuckovi
“Bez povećanja plata i penzija bar još godinu”

U našem zakonu, rekao je on, postoje parametri koji kažu kada treba da rastu penzije i plate.

“Učešće penzija u bruto domaćem proizvodu bi trebalo da bude 11 odsto, a plata sedam odsto. Mi smo još iznad tih brojeva, što je još jedan argument u korist tvrdnje da je prerano povećavati plate i penzije”, rekao je Vučković u intervjuu za TV N1.

Ma koliko se nama činilo da su pojedinačne plate i penzije niske, kaže Vučković, budžet izdvaja puno novca i to je veliki trošak za privatni sektor.

On kaže da plate i penzije verovatno ne bi morale ni da budu smanjivane, da nije bilo gubitaka koje su pravila javna preduzeća, ističući da je dug EPS-a, na primer, narastao na skoro 1,2 milijarde evra.

“Već nekoliko godina ukazujemo na to da je država ogroman novac davala za loše poslovanje javnih preduzeća”.

To je, kako kaže, bio slučaj sa Srbijagasom, gde i dalje država plaća za njegove kredite koje je uzimao sa garancijom. “Gledamo i da se nešto slično ne ponovi i tu vidimo da Elektroprivreda Srbije ima probleme u svom poslovanju, to nije tajna”, rekao je on.

To je prepoznala i Vlada u aranžmanu sa MMF-om i Svetskom bankom, dodao je i za sada država ne daje novac za kredite i obaveze EPS-a, ali tendencije su, primetio je, upozoravajuće u pogledu zaduženosti EPS-a koja raste i dostiže gotovo 1,2 milijarde evra.

“Brzo se povećava ovaj dug. Ne vidimo da dolazi do suštinskih promena, da se kontroliše masa zarada, da se smanjuje broj zaposlenih, tehnički gubici. Svi ti problemi nisu novi”, rekao je Vučković.

To je jedan problem na kome treba da se radi, naveo je, a uz to i reforma Srbijagasa, Resavice, Železnice i čitavog niza drugih preduzeća za koje je predviđena privatizacija, a koja se za sada nije završila, kaže Vučković dodajući da se već kasni u rešavanju ovih pitanja.

“Vlada je sama potpisala da će doći do otpuštanja, i korekcije cena, i da će se svi problemi rešavati. Do kraja godine, treba očekivati konkretne planove. Vreme curi”, kaže on.

75.000 iz javnog sektora – preambiciozno

Govoreći o smanjenju broja zaposlenih u javnom sektoru, Vučković je ponovio da je prvobitan plan da se za tri godine, koliko traje program sa MMF-om, otpusti 75.000 ljudi, bio preambicioza.

“Planiralo se sa MMF da 75.000 ljudi manje radi u javnom sektoru nego što je bilo pre dve godine. Mislili smo da je to suviše oštro, da ne postoji toliki višak zaposlenih u javnom sektoru”, rekao je on.

Pristigli razultati, podvukao je, potvrđuju tu hipotezu.

“Sada se stiže do nekih manjih brojeva, i postoji prostor da se ljudi otpuste. Ono što je važno je da to bude ciljano, da se precizno identifikuju ti viškovi, da otpuštanja budu proizvod opreznog sagledavanja viškova u različitim sektorima države“, rekao je on.

Ima ih, nastavlja, u administraciji, zdravstvu, prosveti, širom države, a potrebno je da se sprovedu analize, da nema stihijski otpuštanja.

Vučković je ocenio da su fiskalna kretanja u Srbiji u prvih sedam meseci izuzetno povoljna, zbog čega bi ukupan deficit u ovoj godini mogao da iznosi oko dva odsto BDP-a, a da održivost tih rezultata zavisi od rešavanja problema javnih i završetka privatizacije državnih preduzeća, sa čime se kasni se i u 2016. godini.

“Ne bi bilo dobro da ovi dobri rezultati koje imamo za ovu godinu budu proglašeni kao konačni, i da na tome gradimo buduću ekonomsku politiku. Deficit će biti manji od planiranog, oko dva odsto BDP ali to je i dalje oko 80 milijardi dinara. To je i dalje relativno visok deficit, i treba da se smanjuje kako bi se konačno oborio procenat javnog duga prema BDP, što je cilj fiskalne konsolidacije”, kaže Vučković.

On kaže da smo mi sa ovim deficitom i dalje na jednom visokom nivou javnog duga.

“Ako uzmemo u obzir da nisu izebegnuti svi rizici u budućnosti da deficit ponovo raste, kao što su rizici prelivanja rezultata javnih preduzeća, onda zaista treba biti oprezan prilikom podizanja bilo kojih rashoda, pa i plata i penzija. Stoga poruka je da se o ovome dobro porazmisli”, poručio je.

Doktor u 95. godini otkrio recept za dug život

lekar

IZVOR: RADIO SARAJEVO – Da li verujete da na svetu postoji osoba koja je u penziju otišla sa 95 godina?

Šta je dobro za zdravlje ispitao je jedan lekar, pa je u skladu sa tim počeo da se hrani, a rezultat svega toga je što i na pragu 11. decenije života živahno ide uz stepenice, sređuje vrt, a ne koristi se čak ni štapom.

lekar
Doktor u 95. godini otkrio recept za dug život

Dokaz da je sve to moguće jeste doktor Elsvort Varhem, proslavljeni kardiohirurg koji je nedavno napunio 100 godina, prenosi Atma.

Simpatični dekica u životu je prošao sve i svašta, uključujući i Drugi svetski rat, u kojem je učestvovao i radio kao lekar, a svoje zanimanje oduvek je voleo.

“Znate ono kada ljudi kažu da imaju životni poziv? Ja osećam da je moj bio lekarski. Nikada to nisam dovodio u pitanje”, rekao je u intervjuu za Foks njuz.

Upravo njegov poziv ga je naterao da realno i izbliza sagleda sve posledice loših životnih navika, jer je kao proslavljeni hirurg mnogo puta video srce, krvne sudove i pluća uništene hranom, pušenjem, nedovoljnom količinom sna i s premalo kretanja.

Još pre više od 60 godina Elsvort je odlučio da promeni ishranu i svom telu podari zdrave namirnice. Kako se meso tada smatralo hranom bogatom važnim namirnicama, on je odlučio da to lično ispita i uveri se. Sproveo je studiju i došao do zaključka da proteini iz životinjske masti iz mesa povećavaju nivo holesterola, pa je njegova odluka bila da pređe na vegetarijansku i vegansku ishranu.

Takođe, on svakoga dana spava 8 do 9 sati, a budi se u pet ujutro. Elsvort veruje da je za njega najbolje da jede dva puta dnevno, a za doručak su obavezne žitarice s bademovim mlekom.

Ostatak dana ovaj poštovani doktor provodi vreme s porodicom i vežba tako što sređuje svoj vrt, kosi travu i obrezuje ruže i dekorativne grmove.

Zahvaljujući ovakvom stilu života, Elsvort je prestao da izvodi operacije tek u 74. godini, čak dve godine kasnije nego što zakon nalaže, a do svoje 95. je predavao na univerzitetu i bio mentor mlađim lekarima tokom velikih operacija, a kada zatreba, priskakao je u pomoć.

I dan-danas mu ni za šta nije potrebna tuđa pomoć, sve radi sam bez problema, vrt uređuje i do 10 sati dnevno, penje se uz stepenice bez poteškoća, lift izbegava, čak se ne oslanja ni na štap.

Penzionerske dane provodi u društvu 14 godina mlađe supruge Barbare, koju je upoznao davne 1948. godine u bolnici u kojoj je radio kao šef hirurgije, a ona je bila na praksi za medicinsku sestru.

“Kada sam jednom izašla s njim, mlađi muškarci me više nisu privlačili”, priznaje Barbara, koja je imala 21 godinu kada je upoznala Elsvorta. Iz braka dugog 60 godina imaju petoro dece – četiri sina i jednu kćer, kao i osam unučića.

Doktor veruje da je tajna dugovečnosti u pravilnoj ishrani i aktivnom životu.

“Ako imate holesterol blizu donje granice, male su šanse da doživite srčani udar. Ja se uopšte ne bih ni uznemirio kada bih osetio bol u grudima, znao bih da nije ništa”, kaže Elsvort.

Radiće i sa 69 a penzije će svakako pasti

Nemacka penzija

IZVOR: BETA – Berlin — Nemačka centralna banka saopštila je da bi podizanje zakonske granice za odlazak u penziju na 69 godina do 2060. olakšao pritisak na penzioni sistem.

Nemacka penzija
Nemački penzioneri

Zbog starenja populacija sadašnje reforme neće sprečiti pad penzija posle 2015. godine, navela je Bundesbanka u redovnom mesečnom izveštaju, dodajući da bi se građani koji se ne opredele za privatno osiguranje i ranije mogli suočiti s manjim penzijama, preneo je Blumberg.

Starosna granica za odlazak u penziju u Nemačkoj je sada 65 godina i tri meseca, a vlada planira da se ta granica do 2030. podigne na 67 godina.

Bundesbanka navodi da bi veći doprinosi mogli obezbediti stabilnu isplatu penzija, ali bi to otežalo ljudima koji plaćaju te doprinose što moćče imati negativne posledice na ekonomski razvoj.

U izveštaju se navodi da povećanje očekivane dužine života znači da će penzioni fondovi duže isplaćivati penzije pojedincima, a očekuje se i veći broj penzionera kako se bude penzionisala generacija “bejbi bumera”.

Osnovice za uplatu doprinosa za penzije veće 6,6%

IZVOR: BETA – Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje podsetio je građane koji sami plaćaju doprinos za penzije da od uplate za avgust važe nove osnovice.

Osnovice za uplatu doprinosa za penzije veće 6,6%
Osnovice za uplatu doprinosa za penzije veće 6,6%

Nove osnovice osiguranja su naime, uvećane za 6,6 odsto zbog usklađivanja sa kretanjem zarada u prethodnom kvartalu.

Građani mogu da se opredele za jednu od 13 osnovica osiguranja, nezavisno od stručne spreme koju imaju.

Po Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, najniža osnovica iznosi 35 odsto prosečne republičke zarade iz prethodnog tromesečja, što je 22.400 dinara, a najviša pet prosečnih plata, odnosno 320.005 dinara.

Doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje je 26 odsto, što znači da će mesečni izdatak biti od 5.824 do 83.201 dinara.

Novi iznosi primenjivaće se za uplate doprinosa za avgust, septembar i oktobar 2016. godine.

Svakom trećem u Srbiji kradu penziju

IZVOR: Vecernje Novosti : Beograd — Sindikati procenjuju da bar 450.000 ljudi svakog dana odlazi na posao, a poslodavci ih nisu prijavili ili im doprinose i poreze uplaćuju na iznos minimalca.

Svakom trećem u Srbiji kradu penziju
Svakom trećem u Srbiji kradu penziju

Najviše ih je u privatnom sektoru, ali slučaj službenice italijanske ambasade u Beogradu, o kojem su “Novosti” pisale u izdanju od utorka, otkriva da od sive ekonomnije ne prezaju ni države, pa ni one zapadnoevropske.

Ekonomisti objašnjavaju da je rad na crno najčešći oblik sive ekonomije. Najveći gubitnici su sami zaposleni, koje čeka minimalna ili nikakva penzija. Gubi i država, na kojoj je odgovornost da se sa utajama izbori. Pred samim radnicima nema mnogo izbora dokle god je bez posla zvanično najmanje 700.000 građana Srbije, koji jedva čekaju na zaposlenje, pišu Večernje novosti.

„Borba protiv rada na sivo i crno je borba protiv drugih poreskih utaja, pre svega utaje poreza na dodatu vrednost“, objašnjava Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta.

„Ako se smanje utaje poreza na usluge, poslodavci neće imati keša kojim će moći da plaćaju zaposlene. Međutim, ta borba je neizvesna dokle god je stopa nezaposlenosti visoka, i poslodavci to znaju. Radnici nemaju mnogo izbora. Bez obzira na iznos doprinosa i poreza, građani imaju isti nivo zdravstvene zaštite i mogućnost korišćenja škola, vrtića, puteva. Jedina razlika je budući iznos penzija, a retko ko posmatra stvari unapred“, kaže on.

Profesor radnog prava Darko Marinković, sa Megatrend univerziteta, upozorava na to da i sami zaposleni treba da se bore za svoja prava. Od države se, međutim, očekuje nedvosmislena poruka: da ko to radi – neće proći nekažnjeno.

„Ljudi treba da znaju šta potpisuju, kao i da znaju da brane svoja prava. Treba da se obrate Inspektoratu rada, PIO fondu i Poreskoj upravi“, kaže Marinković.

„Druga linija su sindikati, koji nisu dovoljno jaki u Srbiji. I, naravno, tu je i država, koja je najodgovornija, kao neko ko ima na svojoj strani zakone i institucije zadužene za njihovo sprovođenje. Država se upravo tu ponašala na jedan diskriminatorski način. Povezivala je staž u državnim preduzećima u nekoliko navrata. Tako je slala poruku da zaposleni ne treba da brinu – platiće država. Ali i poruku da budu ponizni građani, pa će i njima biti plaćeno“, kaže on.

Sindikati priznaju da među članstvom nemaju zaposlene u diplomatskim i konzularnim predstavništvima. Ali znaju za izbegavanje obaveza među drugim poslodavcima.

„Mi procenjujemo da je svaki treći radnik u takvoj situaciji. Sindikati dugo apeluju na državu da smanji poreze i doprinose, i verujemo da bi ih tako više poslodavaca plaćalo“, kaže Ranka Savić, predsednik Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata.

„Istina je da često ima dobrovljnosti, jer radnici jedino tako mogu da dobiju posao. Na državi je da to sankcioniše, ali nadležne institucije često to ne rade. One znaju da se to dešava. Smatraju da je bolje da naplate bilo šta nego da ta firma ode u stečaj. To je poniženje srpskih radnika“, navodi ona.

Najmanje penzije u EU

IZVOR: DW – Kako u Evropskoj uniji živeti sa 165 evra? Tolika je prosečna penzija u Bugarskoj. Bugarske penzionerke se uprkos siromaštvu ne daju obeshrabriti. Skromnost, sport, zimnica, …i nije strašno.

bugarska0

“Ma, baš nas briga! S pesmom i smehom idemo kroz život, jer želimo dugo da živimo!” Dvanaest penzionerki peva ove stihove na takozvanoj “Fiskulturi za bake” u Domu kulture u bugarskom Asenovgradu. Svakog dana se ovde 90 minuta šire ruke, istežu noge, jačaju leđni mišići. “Sport održava zdravlje. I što je još važnije, pritom zaboravimo na brige zbog nemaštine”, kaže instruktorka Marija Ivanova.

Gipka penzionerka je pre dva dana napunila 80 godina. Za proslavu svog rođendana je mesecima štedela. “Valjušci od mesa, torta, vino, rakija: za sve sam se sama pobrinula”, kaže ona ponosno. Za to je otišlo pola penzije. “Ali, nema veze, jednom se živi”, kaže ona brzo kao da želi da prikrije koliko je to teško bilo ostvariti.

S onu stranu “normalnog” života

Marija ima 110 evra penzije nakon što je 35 godina radila u tekstilnoj industriji. Zbog dve operacije raka uz to ova udovica još dobija 35 evra kao invalidski dodatak. To je ukupno 145 evra. Zapravo u Bugarskoj je “za normalan život” potrebno dvostruko više, pišeu jednom izveštaju Udruženja nezavisnih sindikata Bugarske (KNSB).

bugarska1Marija Ivanova

Ali, većina bugarskih penzionera o tome može samo da sanja. 60 posto njih dobija manje od 150 evra mesečno i živi ispod granice siromaštva – kao i Marija. Četvrtina penzionera dobija samo minimalnu penziju od 80 evra, što je najniža minimalna penzija u Evropskoj uniji. I s obzirom na prosečnu penziju od 165 evra Bugarska je na dnu EU. U susednoj Rumuniji to je ipak 198 evra, u Poljskoj 469 evra, u krizom uzdrmanoj Grčkoj 663 evra.

Mleko je luksuz

Kako se s tako malo novca živi u Bugarskoj u kojoj su neki prehrambeni proizvodi skuplji nego u Nemačkoj? “Mi smo svetski prvaci u odricanju”, kaže Marija. Posle vežbe ona kod kuće pripremi jeftin ručak – najčešće pasulj, sočivo ili krompir. Riba ili meso retko su na jelovniku. I mleko retko pije, jer litra košta najmanje jedan evro. “Čula sam da je mleko u Nemačkoj upola jeftinije, je li to tačno?”, pita ona.

bugarska2Sport za seniore

Ali Marija ne želi da razgovara samo o novcu pa iz fijoke vadi svežanj medalja. Četiri zlatne i tri srebrne medalje osvojila je poslednjih godina na takmičenjima seniora. “U trci na sto metara na plaži sam nepobediva”, kaže ova 80-godišnjakinja. “Sport me usrećuje. Ne želim da, kao mnogi penzioneri, od jutra do mraka kukam o teškoj svakodnevici u našoj zemlji.” I zato traži samo “pozitivne prijateljice”, kao što je Stanka Atanasova koja takođerspada među najbolje sportistkinje među seniorkama u Asenovgradu. “Stanka je bogata”, kaže Marija na putu prema svojoj prijateljici.

Pomoć unucima

Ova 66-godišnja “bogatašica” je 30 godina radila kao medicinska sestra i ima 160 evra mesečno. Ali, ona povremeno obilazi bolesnike po kućama kao samostalna negovateljica i tako zarađuje još oko 100 evra mesečno. Zajedno sa suprugovom penzijom – to je 460 evra, što odgovara prosečnoj bugarskoj plati. A tu su još i dve sobe u potkrovlju koje iznajmljuju mladima, priča ova penzionerki uz kafu i kolače.

Stanka i njezin muž izgradili su kuću još za vreme komunističke diktature u Bugarskoj. Danas je to za njih spas. Prema podacima Eurostata, 84 posto Bugara živi u vlastita četiri zida. U Nemačkoj stan ili kuću ima samo polovina stanovništva.

Stanka većinu svojih primanja daje drugima – ćerkama i unucima. Ona smatra da se po tome razlikuje od zapadnih Evropljana. Bivša medicinska sestra se godinama brinula o svojim unucima, iz dana u dan. Danas za njih svakodnevno kuva i plaća im privatne časove engleskog i muzičku školu. “U Bugarskoj mladi ljudi imaju malo šansi, zato im treba pomoći. Inače će kao i mnogi drugi pobeći u inostranstvo.”

bugarska5Neli Agirova

Treća u društvu aktivnih baka je 70-godišnja Neli Argirova. Ona je na sastanak sa Marijom i Stankom došla s flašom soka od breskve koji je sama napravila. “Imamo voćnjak i povrtnjak”, priča ona. A na balkonu gaji pradajz.

Štede za mrtvački sanduk

I Neli je radila kao medicinska sestra, ali ima samo 80 evra penzije – upola manje nego Stanka. Nekoliko godina nakon što je Neli otišla u penziju, one su znatno povećane. Ali, ne za njeno godište. “Nisam imala sreće kao Stanka”, kaže ona bez imalo gorčine.

bugarska3Bez zimnice se ne može

“Ipak imamo krov nad glavom, ali radije ne pitajte kad smo kuću zadnji put renovirali ili nabavili novi nameštaj”, kaže Neli. Za mašinu za veš Neli je štedela više godina. Njen nameštaj je izrađen još u bugarskim socijalističkim fabrikama. Za novu odeću ili ulaznice za bioskop ili pozorište penzija nije dovoljna. “Tri evra za ulaznicu nemam”, kaže ona i ovaj put ne može sakriti svoju tugu.

Neli i Marija pričaju da su i one pre više godina poslednji put kupile neku odeću: lepe, crne kostime. U njima bi mogle biti i sahranjene, kažu one. “Zapravo mi treba novi šporet sa rernom, ali onda bi deci nedostajao novac za moj mrtvački sanduk – to im ne mogu učiniti”, kaže Neli i donosi iz kuhinje flašu domaće rakije.

“Dosta je priče o nestašici novca i sahranama”, kaže ona i nazdravlja s prijateljicama. “Mi nismo siromašne jer naše duše su bogate”, teše se međusobno ove tri penzionerke. “I sve smo još uvijek uspešne sportistkinje, zar ne?Živele!”

Rusija u minusu, ali povišica penzionerima

IZVOR: Tanjug – Moskva — Rusko Ministarstvo finansija planira da poveća penzije u narednoj godini u procentu koji je jednak prognozi ovogodišnje inflacije od 5,9 odsto.

Rusija u minusu, ali povišica penzionerima
Rusija u minusu, ali povišica penzionerima

To je izjavio ministar finansija Anton Siluanov u gornjem domu ruskog parlamenta.

Budžetski deficit Rusije je, kako navodi, u prvoj polovini 2016. godine iznosio 4,3 odsto BDP-a, javlja agencija Rojters.

Siluanov je, takođe, rekao da će budžetski deficit u ovoj godini verovatno biti za 420 milijardi rubalja (6,5 milijardi dolara) veći od predviđenog u budžetu, koji se bazirao na prognozi cene nafte tipa “ural” od 50 dolara za barel.

“Primećujemo da je cena nafte sada dosta drugačije i da se od početka godine kreće oko nivoa od 37 do 38 dolara za barel. Očekujemo da će do kraja 2016. godine cena iznositi 40 dolara za barel”, kazao je Siluanov, prenela je agencija TAS S.

Povišica od 1,25% “skratila” 14.000 penzija

Izvor : Danas – Za 14.064 penzionera poslednje januarsko povećanje penzija od 1,25 značilo je ujedno i dodatni namet.

Povišica od 1,25% "skratila" 14.000 penzija
Povišica od 1,25% “skratila” 14.000 penzija

Sa tom minimalnom povišicom njihovo primanje je prešlo granicu od 25.000 dinara, čime su automatski potpali pod odredbe Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija.

Na taj način ušli su u grupu onih kojima se penzija za iznos preko 25.000 oporezuje po stopi od 22 odsto.

Prema podacima Fonda za penzijsko invalidsko osiguranje umanjenu penziju pre januarske povišice primalo je 693.682 penzionera, dok je posle povećanja taj broj porastao na 707.746 korisnika.

Za kompletnu isplatu penzija mesečno je, pre povišice, Fond PIO morao da obezbedi 44,9 milijardi dinara, dok je posle povišice ta brojka narasla na 45,4 milijarde. Računica pokazuje da je uvećanje fonda za mesečnu isplatu penzija, zahvaljujući novooprezovanim penzionerima, nešto manje od proklamovanih 1,25 odsto.

Posmatrano kroz prosečnu penziju, odnosno njeno povećanje, takođe se dolazi do sličnih podataka. Prosečna penzija u 2015. godini (novembar mesec) iznosila je 23.212 dinara, a sada posle povišice iznosi 23.461 dinar.

Rast prosečne penzije nije 1,25 odsto, koliko je zvanično povećanje već 1,08 procenata. To znači da su i sami penzioneri “finansirali” deo povišice od 1,25 odsto. Kada su u pitanju iznosi koji se mere milijardama tih 0,17 odsto zakidanja od prosečne penzije nisu mala.

Interesantno je da je istovremeno deo koji se iz Fonda PIO uplaćuje za zdravstveno osiguranje penzionera porastao sa 4,17 milijardi na 4,24 ili približno za 1,25 odsto. Taj deo ne potpada pod odredbe Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija i tu se povećanje gotovo poklapa sa utvrđenih 1,25 odsto.

U Srbiji trenutno ima 1.738.884 penzionera, a njih 1.026.138 prima penziju bez umanjenja, odnosno manji iznos od 25.000 dinara mesečno.

“Srbija nema snage ni za ove penzije i plate”

IZVOR: Tanjug – Beograd — Plate u javom sektoru trebalo bi da budu zamrznute i u 2017, a penzije i u 2018. godini kako bi se ostvarile neophodne uštede za ozdravljenje javnih finansija.

pavle-petrovic
“Srbija nema snage ni za ove penzije i plate”

To je preporučio predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović, koji je na konferenciji za novinare u Narodnoj banci Srbije istakao da je nivo plata i penzija veći od ekonomske snage Srbije izražene u BDP-u.

Cilj je, podsetio je, da udeo penzija bude 11 odsto u BDP-u, a plata oko osam odsto, a obe su preko tog nivoa.

“I tih 11 odsto za penzije su na gornjoj ivici održivosti”, rekao je Petrović istakavši da za ta dva cilja, da udeo plata i penzija u BDP-u bude 8osam odnosno 11 odsto, proističe zaključak da bi trebalo zamrznuti plate u 2017, a penzije i u 2018. godini.

On je objasnio da je za ozdravljenje javnih finansija neophodno da učešće deficita budžeta padne na 0,5 odsto BDP-a, a javnog duga na ispod 60 odsto, a da bi se to dogodilo, potrebne su uštede.

“Polovina neophodnih ušteda mogla bi da dođe od reformi Poreske uprave i po tom osnovu većih trajnih prihoda, kao i od reforme javnih preduzeća i privatizacije, dok druga polovina mora doći od ušteda u budžetu, a to su mahom plate i penzije”, rekao je Petrović.

Da bi došlo do ovog cilja, neophodno je, kako je ukazao, držati zamrznute plate u 2017. a penzije i u 2017. i 2018. godini, jer su to, prema njegovim rečima, jedine mere koje mogu da daju budžetske uštede.

“Racionalizacija broja zaposlenih to ne može da pruži”, smatra on objasnivši da je broj viška zaposlenih ipak manji od planiranih 75.000 za tri godine, i da iznosi 20.000 do 30.000.

Do sada je, kazao je, posao u opštoj državi napustilo 15.000 ljudi, ali tu je najveći broj onih koji su otišli u penziju i nisu zamenjeni, dok je minimalan broj ostao bez posla.

“Realno je da se smanji broj zaposlenih za još 10.000-15.000, a jedino vidimo višak od oko 6.000 zaposlenih na lokalu. Ostalo bi moralo da se temelji na ozbiljnim planovima reformi, kako u zdravstvu, tako i u školstvu, i da se ne ide u racionalizaciju na silu”, rekao je on.

Efekat penzionisanja je skoro iscrpljen, rekao je Petrović i dodao da do dodatne racionalizacije, osim na lokalu, neće ni doći.

“A pitanje je i da li to treba da se radi uopšte, ako bi se radilo ad hok”, rekao je on.

Izloživši ovo, Petrović je ukazao da je jedina ušteda na platama i penzijama, jer su izdaci po tom osnovu veći od ekonomske snage Srbije izražene u BDP-u.