Penzionerske žurke u Pančevu

PANČEVO, 17. jul 2013. (TV Pančevo) – U Mesnoj zajednici „Tesla“ već dvadeset godina svakog utorka od 18 do 21 čas organizuju se druženja penzionera. Ovog utorka u poseti im je bila ekipa Televizije Pančevo.

 


U Velikoj sali Mesne zajednice „Nikola Tesla“ naši najstariji sugrađani plešu uz pesmu Zvonka Bogdana. Na ovom mestu, svakog utorka, od 18 do 21 čas, pančevački seniori se okupljaju već dvadeset godina. Mileni Turan je 82. godina. Ona posećuje ovo mesto otkada je Mesna zajednica izgrađena.
– Stanujem na Kotežu I, ali ovo mi je blizu i zadovoljna sam ovde. Žao bi nam bilo da izgubimo ovu salu jer stvarno je komotna i tu nam je najlepše. Živim sama. Imam decu, ali nisu sa mnom i onda mi je zadovoljstvo da na dva-tri sata dođem ovde. Tu je društvo, malo popričamo, razonodimo se, igramo koliko možemo, rekla je Milena Turan.

Uz kafu, čaj i sok ovi ljudi razgovaraju i plešu. Ovde dolaze bračni drugovi, ali i oni koji žive sami. Tu nalaze nove prijatelje, a neki i novu ljubav ili bračnog druga.
– Evo, na primer, ovi ljudi su se našli ovde. Njoj je umro muž, njemu je umrla žena. Združili su se i žive zajedno, dodala je Milena Turan.

Borislav Krčadinac ima 78 godina, stanuje u Ulici Svetozara Miletića, a ovde dolazi čitavu deceniju.
– Ja sam iz srednje varoši, iz Svetozara Miletića, a dolazim ovde na igranku. Imam prijateljicu, družimo se. Lepo je i meni i njoj, rekao je Borislav Krčadinac.
Borisavljeva prijateljica Draginja Petrović sa Tesle kaže da su joj dolasci ovamo jedina razonoda i jedino mesto gde ima priliku da se druži i zabavi.

– Znači nam puno. Naša „Tesla“ je velika Mesna zajednica da bi nam se to sad zatvorilo radi nekih drugih. Mi tu odavno imamo druženje, lepo nam je svima. Najbitnije nam je da dođemo da se družimo, da zaboravimo ono što imamo kod kuće, rekla je Draginja Petrović.
Ulaz na ovu žurku seniora naplaćuje se 130 dinara, tek da bi se isplatili muzičari. Leti je odziv nešto slabiji zbog godišnjih odmora, a zimi se u Mesnoj zajednici okupi i po 50 – 60 penzionera koji tu nalaze sebe i prijatelje sa kojima dele i dobro i zlo, navodi Slobodanka Krnjajić, predsednica Odbora penzionera Mesne zajednice „Tesla“.

– Kada igraju, srce im je puno – od kola, preko plesa, do tanga. Ovo dopunjuje svoje živote, ono što im nedostaje u samoći, rekla je Slobodanka Krnjajić.

 

IZVOR: RTV Pančevo

Jagodinski penzioneri u akciji davanja krvi

Društvo doborovoljnih davalaca krvi Udruženja penzionera Jagodine danas je u prostorijama službe za transfuziju jagodinske Opšte bolnice organizovalo još jednu akciju dobrovoljnog davanja krvi. Prikupljena krv namenjena je za lečenje pacijenata u jagodinskim zdravstvenim ustanovama.

Jagodinski penzioneri u akciji davanja krvi
Jagodinski penzioneri u akciji davanja krvi

Društvo dobrovoljnih davalaca krvi Udruženje penzionera grada Jagodine je od osnivanja početkom prošle godine organizovalo 5 akcija dobrovoljnog davanja krvi. Najnovija je realizovana u saradnji sa službom za transfuziju jagodinske Opšte bolnice u Jagodini, a kao i u prethodnim slučajevima krv je namenjena za lečenje pacijenata u jagodinskim zdravstvenim ustanovama.

– Danas smo ponudili 51 jedinicu krvi. Sledeća akcija je 17. maja, kada ćemo podržati jagodinsku Pivaru, a 27. jula ćemo podržati Novo Lanište – rekao je Radoslav Slavković, predsednik ADO Udruženja penzionera Jagodine.

Pri Udruženju penzionera Jagodine osnovan je i aktiv donatora organa, čiji je predsednik Radoslav Slavković, inače, vlasnik prve donatorske kartice u ovom udruženju. Sada je Slavković predsednik aktiva donatora organa i zagovornik ovog projekta.

Udruženje penzionera grada Jagodine posvećuje veliku pažnju humanitarnim aktivnostima, o čemu svedoče akcije Društva dobrovoljnih davalaca krvi i Aktiva donatora organa.Penzioneri, se za sve informacije mogu obratiti Udruženju.

 

Penzioneri Jagodine u 2012. godini ostvarili i više od planiranog

Gradsko Udruženje penzionera Jagodine je u 2012. realizovalo niz akcija čiji je cilj unapređenje standarda njegovih članova, posebno najugroženijih. Po rečima predsednika Udruženja Slobodana Nikolića, sve što je planirano- ostvareno je, a i više od toga.

penzioneri-jagodine
Penzioneri Jagodine

Velika pažnja je posvećena omasovljenju Udruženja, a uspostavljena je i odlična saradnja sa Crvenim krstom u Jagodini.
– Ta saradnja je plodonosna na obostrano zadovoljstvo. Više od 40 naših članova koristi kuhinju Crvenog krsta Jagodine, tu imaju obezbedjen topli obrok- rekao je Slobodan Nikolić, predsednik Udruženja penzionera Jagodine.

S obzirom na to da su penzioneri do 65 godina često i dobrovoljni davaoci krvi, ili su to bar nekada bili, ovo udruženje je formiralo Aktiv dobrovoljnih davalaca krvi.
– Imali smo tri masovne akcije, skupili smo 115 jedinica krvi za naše penzionere koji se operišu van Jagodine. Takodje, i sa Opštom bolnicom smo uspostavili jako dobre odnose, pa krv obezbedjujemo i za penzionere koji se ovde leče- priča predsednik Udruženja.

Glavni zadatak krajem godine je bio da se penzioneri obezbede ogrevom, tako da su svi penzioneri na vreme snabdeveni ugljem i drvima, koje kasnije plaćaju na osam ili deset mesečnih rata.

U 2012. godini realizovane su i dve akcije u okviru kojih je preko 200 penzionera dobilo pakete prehrambenih proizvoda.

Udruženje penzionera grada Jagodine ima 3.300 članova. Organizovani su u 40 mesnih odbora, a u toku je formiranje još 16 mesnih organizacija.

Spisak dobitnika nacionalnih penzija

SPISAK DOBITNIKA NACIONALNIH PENZIJA KAO PRIZNANJA ZA VRHUNSKI DOPRINOS NACIONALNOJ KULTURI OD POČETKA 2012 GODINE PROŠIREN JE ZA 43 IMENA

 nacionalna-penzija

U Republici Srbiji, za uspešno bavljenje svojim poslom, nacionalne penzije dobijaju sportisti i umetnici. Obe ove oblasti regulišu Uredbe nadležnih ministarstava. Zaslužni umetnici mesečno dobijaju 50.000 dinara, a doprinosi za sportiste mogu biti od jedne do tri prosečne plate, s tim što sportisti, osvajači važnijih medalja dobijaju i jednokratne nagrade od 10.000 do 30.000 evra. Spisak dobitnika nacionalnih penzija kao priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi od početka ove godine proširen je za 43 imena, čime se ukupan broj nagrađenih popeo na 464, od čega je pedeset četvoro zaslužnih umetnika u međuvremenu umrlo. Nacionalne penzije kao nagradu za razvoj i afirmaciju sporta prima 538 sportista. Samo za umetnike država svake godine mora da izdvoji 2,28 miliona evra.

Nacionalnu umetničku penziju može dobiti svako ko ima status penzionera, ali da se tokom prethodnih 20 godina bavio umetničkom delatnošću i da nije preduzetnik (vlasnik ili suvlasnik nekog privrednog društva). Kriterijumi za izbor pominju kontinuitet u bavljenju umetničkim radom, umetnički doprinos kulturi Republike Srbije, nagrade, priznanja, stručne kritike i prikaze objavljene u relevantnim medijima. Podnosioci predloge za ovo priznanje mogu biti umetnička i strukovna udruženja, ustanove kulture, nacionalni saveti nacionalnih manjina, druga pravna i fizička lica. Komisija koju imenuje Vlada Srbije razmatra prispele predloge, pravi izbor najzaslužnijih umetnika i dostavlja ga Vladi Srbije koja ga potvrđuje. Broj lica koja će se konkretne godine nagraditi određuje Ministarstvo kulture, odnosno Vlada.

Svake godine se spiskovi nacionalno nagrađenih umetnika proširuju i svaki od tih izbora izaziva lavinu komentara onih koji se protive nacionalnim penzijama per se, ali i onih koji nisu izabrani i drugih koji smatraju da je napravljen pogrešan izbor. Neki od umetnika koji nisu izabrani ljutili su se na komisiju i državu pa odlučili da više ne konkurišu, neki su na početku odbili da se nađu u konkurenciji za ovo priznanje, a neki su bili strpljivi pa su konkurisali nekoliko puta i na kraju dobili. Za razliku od umetničkih, sportska nacionalna penzija je jednostavnija za dodelu: dobija je onaj ko osvoji medalju na Olimpijadi i drugim međunarodnim prvenstvima.

SPORT: Sportske penzije za srpske sportiste ustanovljene su Uredbom Vlade u julu 2006. godine. Ta Uredba je dopunjena u januaru 2007, a poslednji put promenjena aprila 2009.

Osvajači medalja na najvažnijim sportskim takmičenjima stiču pravo na doživotno primanje penzije i jednokratnu nagradu koja zavisi od medalje i takmičenja. Ranije su novčanu nadoknadu dobijali ne samo sportisti nego i treneri. To javnost nije prihvatila blagonaklono pa su, kroz to nezadovoljstvo, na površinu isplivale i neke, navodno, ilegalne radnje u kojima su sportske penzije dobili i oni koji uopšte nisu radili to za šta su nagrađeni. Zaštitnik građana Saša Janković 2009. je čak zahtevao da se poništi odluka o nagrađivanju sportista nacionalnim priznanjima.

Pre toga, iste godine, Vlada je Uredbu o nacionalnima priznanjima i nagradama za poseban doprinos razvoju i afirmaciji sporta promenila. Bitne razlike su to da se doživotna primanja dodeljuju samo sportistima, a ne trenerima kojima sleduje samo nagrada. Nagrađuju se osvajači medalja u pojedinačnim i ekipnim sportovima, u olimpijskim disciplinama na Olimpijskim igrama, svetskim i evropskim prvenstvima, Paraolimpijadi i Šahovskoj olimpijadi, Dejvis i Fed kupu. Priznanje dobijaju i osvajači svetskih rekorda u olimpijskim i paraolimpijskim sportskim disciplinama.

Pravo na sportsku penziju se stiče posle 40. godine života, umesto posle 35. godine, kako je bilo ranije. Svaka medalja, osvojena u individualnim ili kolektivnim sportovima, donosi isti novčani iznos. Mesečno doživotno primanje u visini tri prosečne neto plate u Srbiji dobijaju osvajači zlatnih medalja na Olimpijskim, Paraolimpijskim igrama i Šahovskoj olimpijadi. To je najveće mesečno primanje koje neki od sportista može da dobije. Najmanje jednu prosečnu neto zaradu dobija osvajač bronzane medalje na evropskom prvenstvu u olimpijskim ili paraolimpijskim sportskim disciplinama.

Jednokratna nagrada za osvajanje zlatne medalje na olimpijadama je 35.000 evra. Najmanja nagrada je 10.000 za bronzu na evropskim prvenstvima, takođe samo za olimpijske sportske discipline. Individualni treneri, odnosno prvi treneri timova, dobijaju nagrade u istoj visini. Pored novca, svi dobijaju i diplomu.

Uredba o nacionalnim priznanjima i nagradama za poseban doprinos razvoju i afirmaciji sporta predviđa i ukidanje nacionalnog priznanja, i to ako je nosilac istog “svojim ponašanjem ili učešćem u aktivnostima koje nisu u skladu sa zakonom, sportskim pravilima ili drugim opštim aktima organizacija u oblasti sporta, šteti ugledu sporta i na taj način šteti ugledu Republike Srbije”.

UMETNOST: Priznanja umetnicima, odnosno stručnjacima u kulturi za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, odnosno kulturi nacionalnih manjina, prvi put su dodeljena pre pet godina. Tadašnji ministar kulture Vojislav Brajović krajem oktobra 2007. godine pozvao je sva zainteresovana umetnička i kulturna udruženja i ustanove da predlože umetnike za dodelu tog priznanja. Stiglo je oko 900 predloga. Devetočlana komisija je izabrala 265 imena. Iz ministarske administracije im je rečeno da novca ima samo za toliko ljudi. Međutim, konačan spisak, objavljen u “Službenom glasniku”, proširen je za dva imena, a predsednik komisije Mihajlo Pantić podneo je neopozivu ostavku. Godine 2008. za predsednicu komisije je imenovana Drinka Gojković, i tada je izabrano 50 umetnika, 2009. – 52, koliko i naredne. Na poslednjem konkursu koji je raspisalo Ministarstvo kulture, sedmočlana komisija (Petar Volk, predsednik, Rajko Maksimović, Božidar Zečević, Andraš Urban, Marko Popović, Zoran Bulajić i Bratislav R. Milanović) birala je između nešto manje od 400 prijavljenih. Posle dugih rasprava članovi komisije izdvojili su 49 kandidata, iako im je na početku rečeno da sredstava ima samo za 40. Poslednjeg dana, na sastanku sa ministrom kulture Predragom Markovićem, sa spiska je otpalo devetoro umetnika, ali je, po pisanju “Politike”, neposredno pred sednicu Vlade, 29. decembra, koja predlog komisije odobrava, spisak dopunjen sa još tri imena (Lepa Lukić, Bisera Veletanlić i Lazar Čurčić), koja se nisu nalazila među devetoro “prekobrojnih”, a o čemu članovi komisije nisu bili obavešteni.

Među 43 najnovija imena nalazi se, pored ostalih, i televizijski reditelj Timoti Džon Bajford, zbog čijeg se izostajanja sa ranijih spiskova nagrađenih javnost prilično pobunila. “Konačno znam da ću pristojno živeti i kada ne budem mogao da radim. Nacionalna penzija jeste društveno priznanje, ali u mom slučaju ona predstavlja izlaz iz strepnje od sutrašnjeg dana”, rekao je nedavno Bajford za “Blic”.

Protiv Bajfordovog konačnog nagrađivanja nema negativnih komentara u javnosti, ali za neka druga imena – ima. Lepa Lukić se, na primer, najčešće koristi za ilustraciju “besmisla” nacionalnih penzija. Veliku pažnju javnosti je svojevremeno izazvao i slučaj glumice Eve Ras, koja nije izabrana kada je njeno ime bilo među predloženima. Tim povodom ona je rekla: “Ne pratim više to! Mene je Srbija uvredila i to je razlog zašto me to više ne interesuje! Kada vas uvrede, onda ste uvređeni do kraja. Ne zanima me više nacionalna penzija, živim i bez toga.” Pre toga su u fokusu komentarisanja bili, na primer, Slađana Milošević i to uz najčešći komentar: “Radomir Mihajlović Točak nije dobio, a Slađana Milošević jeste!” Uvrštavanje pevača Miroslava Ilića među nacionalne penzionere na internetu su kometarisali pitanjem: “Zar je iko očekivao da on neće dobiti?”

Ko su nacionalno zaslužni umetnici? Ko za to treba do kraja života da dobija oko 500 evra svakog meseca, a ko ne i zašto? U zakonskom aktu, Uredbi koja reguliše ova pitanja, piše da “ispunjenost uslova i kriterijuma utvrđuje komisija koju obrazuje i čije članove imenuje Vlada”. Sve drugo, na ovu temu, igre su stranačkih pritisaka, sujete i strpljenja.

IZVOR: Vreme
Autor: Mirko Rudic

 

Spisak umetnika sa nacionalnom penzijom

Književnicipiscipesniciprevodiociesejistiistoričariteoretičari:

2011

Aleksandar Baljak
Dimitrije Pekić,
Dragan Mraović
Ksenija Maricki-Gađanski
Lazar Čurčić
Milisav Savić
Radomir Smiljanić
Ratko Adamović
Ratko Božović
Ratko Božović
2010

Bratislav Milanović
David Albahari
Dragan Dragojlović
Drinka Gojković
Gojko Đogo
Marija Šimoković
Radovan – Beli Marković
Slavko Gordić
Slobodan Zubanović
Zlata Kocić
2009

Biserka Rajčić
Bora Ćosić
Ferenc Deak
Ivan Gađanski
Jerko Denegri
Jovan Radulović
Jovica Aćin
Katalin Ladik
Milan Komnenić
Milan T. Đorđević
Milosav Buca Mirković
Miloš Petrović
Pero Zubac
Radivoj Šajtinac
Radomir Putnik
Radoslav Zlatanović
Risto Vasilevski
Slavko Almažan
Tanja Kragujević
Vidosav Stevanović
2008

Alek Vukadinović
Boško Ivkov
Gligorije Ernjaković
Jelena Jelić
Jelena Stakić
Laslo Vegel
Mira Vuković
Miroslav Josić Višnjić
Miroslav Maksimović
Oto Tolnai
Radmila Lazić
2007

Adam Puslojić
Borislav Radović
Branimir Šćepanović
Branislav Prelević
Dana Milošević
Danilo Nikolić
Dobrica Erić
Dobrilo Nenadić
Dragan Kolundžija
Dragoslav Mihailović
Đura Papharhaji
Erih Koš
Filip David
Florika Štefan
Goran Babić
Grozdana Olujić
Ibrahim Hadžić
Ivan Čolović
Ivanka Pavlović
Janjoš Banjai
Jovan Janićijević
Jugana Stojanović
Lidija Subotin
Ljiljana Crepajac
Ljubiša Đidić
Ljubivoje Ršumović
Milan Nenadić
Milica Mićić-Dimovska
Milica Nikolić
Milorad Pavić
Milovan Danojlić
Milutin Petrović
Miodrag Sibinović
Mira Alečković
Mirijana Vukmirović
Miroljub Todorović
Miroslav Lalić
Miroslav Savićević
Mladen Markov
Momčilo Kapor
Muharem Pervić
Nikola Bertolino
Olga Kostrešević
Petar Cvetković
Petar Pajić
Petar Sarić
Radivoje Konstatinović
Radomir Andrić
Radomir Konstatinović
Radoslav Bratić
Rajko Petrov Nogo
Raša Popov Radivoj
Sava Babić
Slobodan Rakitić
Srboljub Ignjatović
Tomislav Miović
Veselin Kostić
Vojislav Čolanović
Vujica Rešin Tucić
Vuk Krnjević
Živojin Živojnović

Glumci:
2011

Gojko Šantić
Ljiljana Đurić
Mirjana Vukojčić
Sonja Jauković
Tamara Miletić
2010

Dragan Nikolić
Jelena Žigon
Josif Tatić
Tomo Kuruzović
Vera Čukić-Mihić
2009

Dušica Žegarac
Neda Arnerić
Radojka Đuričin
2008

Đurđija Cvetić
Radmila Andrić
Snežana Nikšić
Vojislav Mirić
2007

Borivoje Todorović
Branka Petrić-Fehmiu
Branka Veselinović
David Tasić Daf
Dobrila Šokica
Dušan Janićijević
Dušan Jovanović Duka
Đorđe Jelisić
Jelica Vojinović
Jelisaveta Sablić Seka
Ksenija Jovanović
Ljubiša Samardžić
Ljubomir Ubavkić Pendula
Marija Crnobori
Mihajlo Janketić
Milena Dravić
Miodrag Radovanović
Mira Banjac
Mira Stupica
Miroslav Janković Mima
Nikola Simić
Olivera Marković
Petar Božović
Petar Kralj
Predrag Tasovac
Radomir Marković
Renata Ulmanski
Ružica Sokić
Stevan Gardinovački
Svetlana Bojković
Tanasije Uzunović
Vasilije Pantelić
Velimir Živojinović
Velimir Životić
Vlastimir Stojiljković Đuza
Vlastimir Velisavljević
Vojnović Olga

Likovni umetniciteoretičarikritičari:
2011

Dušan Petričić
Hilmija Ćatović
Lidija Mišić
Marija Dragojlović
2010

Aleksandar Rafajlović
Leposava Milošević-Sibinović
Ljubinka Jovanović-Mihajlović
Milan Marinković Cile
Slavoljub Radojčić Caja
Slobodan Milivojević Era
Sreto Bošnjak
2009

Biljana Vilimon
Božidar Miloradović
Milena Jeftić Ničeva Kostić
Radoslav Trkulja
Stjepan Fileki
2008

Bogdanka Poznanović
Bosiljka Kićevac
Josipa Pašćan
Milija Nešić
Nedeljko Paripović
Olivera Grbić
2007

Aleksandar Luković
Alkesandar Joksimović
Ana Bešlić Mesarović
Bojan Bem
Bora Iljovski
Boško Karanović
Božidar Džmerković
Branko Miljuš
Damjan Dajmanović Radomir
Dragoljub Todosijević Raša
Dragomir Lubarda Dragan
Dušan Otašević
Jan Husarik
Kosara Bokšan Omčikus
Kosta Bogdanović
Ljuba Popović
Ljubica Sokić Cuca
Ljubodrag Janković Jale
Milan Besarabić
Milan Stanojev
Milica Stevanović
Milorad Mihailović Bata
Miodrag B. Protić
Mirko Lovrić
Mladen Srbinović
Momčilo Antonović
Nikola Milunović Kolja
Olga Jančić Frol
Olga Jevrić
Olja Ivanjicki
Petar Omčikus
Predrag Nešković
Radovan Kragulj
Todor Stevanović
Tomislav Peternek
Venija Vučinić Turinski
Vladimir Veličković
Živko Đak

Muzički umetnicikompozitoridirigentipevačisolistiinstrumentalistimuzički pedagozietnomuzikolozi:
2011

Bisera Veletanlić
Branko Đurković
Imre Toplak
Janoš Vrabel
Lepa Lukić
Nikola Karović
Radoslav Graić
Stanko Šepić
Stjepko Gut
Usnija Redžepova
Vlado Mikić
2010

Ivana Stefanović
Ljubiša Lazarević
Milan Mihajlović
Olgica Đokić
Radivoje Radivojević
Slobodan Marković
Snežana Nikolajević
2009

Aleksandar Ilić
Božidar Milošević
Dragoslav Dević
Jovan Adamov
Kornelije Kovač
Predrag Ivanović
Svetlana Stević Vukosavljević
Zvonko Bogdan
2008

Aleksandar Đokić
Alemko Beloti
Bora Dugić
Dušan Gojković
Tripo Simonuti
Zlata Sesardić
2007

Aleksandar Pavlović
Andrej Prener
Biserka Cvejić
Breda Kalef Simonović
Darinka Matić Marović
Dragiša Savić
Dragoslav Aksentijević
Dušan Miladinović
Dušan Radić
Dušan Trbojević
Đorđe Marjanović
Irina Arsikin
Ivan Jeftić
Jovan Jovičić
Jovan Maljoković
Konstantin Babić
Lola Novaković
Marinka Pec Galer
Mihailo Blam
Milenko Stefanović
Milica Barić
Milica Manojlović
Milica Miladinović
Milivoje Marković
Milka Stojanović
Miodrag Janoski
Mirko Bulovan
Mirko Šouc
Mladen Jaguš
Nada Knežević
Nikola Mikić
Olga Milošević
Oskar Danon
Petar Ivanović
Predrag Gojković Cune
Radmila Bakočević
Radmila Smiljanić
Rajko Maksimović
Rastislav Kambasković
Staniša Stošić
Veronika Kovač Vitkaji
Vladan Radovanović
Vojislav Kuculović
Vojislav Simić
Zlatan Vauda
Zoran Hristić
Zvonimir Krnetić
Zvonimir Skerl
Žarko Petrović
Živan Saramandić

Filmski rediteljiscenaristidirektori fotografijemontažerikostimografiarhivisti,teoretičari i istoričari filma:
2011

Andrija Zafranović
Leposava Jakovljević-Kuljača
Milan Spasić
Predrag Popović
Stevan Jovičić
Vladimir Petrić
Zoran Čalić

2010

Dimitrije Jovanović
Goran Paskaljević
Mića Milošević
Srđan Karanović
Vlasta Radovanović
Žika Bogdanović
2009

Dejan Kosanović
Marko Babac
Milan Vlajčić
Olga Petrović
Petar Volk
Vera Vlajić
Živorad Kukić
2008

Aleksandar Ilić
Božidar Nikolić
Darko Tatić
Dragoslav Džadžević
Đorđe Kadijević
Jovan Marković
Milenko Jeremić
Nikola Stojanović
Želimir Žilnik
2007

Anđelka Slijepčević Štrbac
Arsenije Jovanović
Biljana Dragović
Bora Drašković
Božana Jovanović
Branko Vučićević
Dejan Mijač
Dimitrije Đurković
Dušan Makavejev
Gordan Mihić
Karon Viček
Krsto Škanata
Ljiljana Dragović
Mileta Leskovac
Milorad Jakšić Fanđo
Miloš Radivojević
Miomir Stamenković Miki
Mira Ostojić
Miroslav Dedić Minja
Mladomir Đorđević Puriša
Nikola Majdak
Petar Lalović
Petar Latinović
Slobodanka Aleksić Caca
Stanislav Jatić Stana
Veljko Despotović
Vera Belogrlić
Vladimir Marenić
Vladimir Stamenković
Vladislav Lalicki
Vladislav Lašić
Vlastimir Gavrik
Vlatko Gilić
Vojislav Kostić Voki
Zdravko Šotra
Zoran Simjanović

 

Arhitekte:
2011

Milka Čanak Medić
Relja Kostić
2010

Aleksandar Stjepanović
Predrag Cagić
Vladislav Ivković
2009

Mihajlo Mitrović
Milan Lojanica
2008

Božidar Petrović
Dejan Nastić
Milan Pališaški
2007

Pozorišni rediteljidramaturziteatralozikoreografiorganizatorikritičaribalerine i baletski igrači:
2011

Donka Špiček
Miladin Ševarlić
Timoti Džon Bajford
2010

Katarina Obradović
Milenko Misailović
Petar Marjanović
2009

Dejan Penčić Poljanski
Feliks Pašić
Milica Bijelić
Mira Šiljegović
Radoslav Dorić
2008

Borivoje Mladenović
Desanka Đorđević
Irena Kiš-Ocokoljić
Milorad Mišković
2007

Borislav Popović
Dušan Simić
Dušanka Sifnios
Đerđo Feješ
Eržebet Marjaš Brzić
Ivanka Lukateli
Jovan Ćirilov
Jovanka Bjegović
Lidija Pilipenko
Mila Stanojević Bajford
Milica Kljajić Radaković
Milica Zajcev
Radomir Vučić
Sonja Lapatanov
Sonja Vukićević
Vera Kostić
Višnja Đorđević
Vladimir Logunov

Grafičarivajaridizajneridizajneri tekstilatapiseristi:
2011

Radomir Vuković
Vanja Žižić
2010

Borislav Šajtinac
2009

Halil Tikveša
2008

Božidar Babić
Dobrila Smiljanić
Laslo Kapitanj
Slobodan Mašić
Zagorka Stojanović
2007

Bogdan Kršić
Branislav Stajević
Dobrilo N. Nikolić
Dragomir Mileusnić
Jovan Oto Logo
Ljubomir Denković
Ljubomir Pavićević Fes
Milija Glišić
Miodrag Živković
Momčilo Krković
Ratko Vulanović
Vladimir Komad

AkademicinovinarikarikaturistifotografiTV autori i voditeljimultimedijalni umetnici:
2011


2010

Dragan Babić
Milan Špiček,
Predrag Koraksić
2009

Branislav Conić
2008

Miloje Orlović
Predrag Ristić
2007

Borivoje Mirosavljević
Ivo Eterović
Svetomir Arsić Basara
*54 je preminulo od 2007. godine do danas

Penzionerske dnevne klubove posećuje 7.500 starih

BEOGRAD – Penzionerka Milenija Bojović, Beograđanka u poodmaklim godinama, već 15 godina svakodnevno posećuje dnevni klub „Stari grad” u Solunskoj ulici, gde uz šolju toplog čaja dolazi na „partiju” druženja sa svojim vršnjacima.

Penzionerske dnevne klubove posećuje 7.500 starih
Penzionerske dnevne klubove posećuje 7.500 starih

BEOGRAD – Penzionerka Milenija Bojović, Beograđanka u poodmaklim godinama, već 15 godina svakodnevno posećuje dnevni klub „Stari grad” u Solunskoj ulici, gde uz šolju toplog čaja dolazi na „partiju” druženja sa svojim vršnjacima. Na ovom mestu više od 50 penzionera dnevno provodi svoje slobodno vreme u razgovoru, igranju šaha, karata, pikada i društvenih igara.

Kako bi se poboljšao društveni život najstarijih sugrađana, grad će u narednom periodu finansirati kompletnu obnovu i adaptaciju ovog i još 12 dnevnih klubova i centara. U glavnom gradu trenutno postoji 20 klubova koje posećuje oko 7.500 penzionera, a koji zadovoljavaju njihove najrazličitije potrebe, od uspostavljanja prijateljskih kontakata i predupređivanja usamljenosti do potvrđivanja sopstvene ličnosti kroz različite humanitarne i kreativne aktivnosti.

– Radi obezbeđivanja što boljih uslova za boravak penzionera u klubovima, Sekretarijat za socijalnu zaštitu je inicirao i preduzeo mere da se u svim objektima, koji posluju u okviru Poslovne jedinice „Dnevni centri i klubovi”, izvedu neophodni građevinsko-zanatski radovi i da se nakon toga opreme novim nameštajem. Tokom prošle godine izvedeni su radovi na šest klubova, a u narednom periodu je planirano uređenje 13 klubova, ukupne procenjene vrednosti radova su 26,5 miliona dinara – izjavio je za Beoinfo Vladan Đukić, gradski sekretar za socijalnu zaštitu.

U većini objekata biće zamenjene dotrajale elektroinstalacije, a iz gradske kase biće finansirani stolarski, bravarski, keramički, podopolagački i molersko- farbarski radovi, i to u sledećim klubovima: „Stari grad I”, „Savski venac II” , „Rakovica I”, „Dr Mihailo Stupar I”, „Dr Mihailo Stupar III”, „Dr Mihailo Stupar IV”, „Zemun – Bežanijska kosa”, „Čukarica I”, „Obrenovac”, „Mladenovac I”, „Drapšin”, Mladenovac i klub „Lazarevac”.

– Svakog petka ovde organizujemo igranke uz živu muziku. Svi smo ovde uključeni u različite aktivnosti, ali nama to nije obaveza, već zadovoljstvo – priča za Beoinfo Milenija Bojović, koja je u klubu, između ostalog, zadužena za hekleraj ali i za pevanje.

Prema rečima Vere Vitezović, socijalne radnice koja već deceniju brine o najstarijim Beograđanima, osim dnevnog boravka i služenja toplih napitaka po zaštitnim cenama, klub u Solunskoj nudi mogućnost toplog obroka po ceni od 75 dinara, kao i pranje, peglanje i sušenje veša. Klub takođe ima i biblioteku, kao i dnevnu štampu.

– Svoju organizaciju rada klub zasniva na njihovim željama i potrebama, a sve aktivnosti su podređene samoorganizovanju korisnika kao pojedinca, preko komisija, sekcija i grupa. U svim klubovima se organizuju književne večeri, proslave rođendana i praznika, igranke, izrada i izložba ručnih radova i veoma je važno da se ističe taj zajednički duh, ali da jedni druge ne remete – ističe Vera Vitezović.

Inače, poslovna jedinica „Dnevni centri i klubovi” takođe pruža pomoć u kući za oko 2.000 penzionera, koja traje dva sata dnevno radnim danima. Pravo na pomoć u kući imaju stari i bolesni, kojima srodnici ne mogu da pruže adekvatnu zaštitu u stanu.

Penzioneri se žalili sudu na loš život

Nekoliko puta smo razmatrali taj problem na Izvršnom odboru SPV i konačno smo doneli odluku da se obratimo USS, jer su cene u međuvremenu maksimalno porasle, a usklađivanje penzija to nije pratilo.

Penzioneri se žalili sudu na loš život
Penzioneri se žalili sudu na loš život

Predsednik Saveza penzionera Vojvodine (SPV) Milan Nenadić izjavio je da se taj savez obratio Ustavnom sudu Srbije (USS) zbog sve nepovoljnijeg položaja korisnika penzija u Srbiji.

– Nekoliko puta smo razmatrali taj problem na Izvršnom odboru SPV i konačno smo doneli odluku da se obratimo USS, jer su cene u međuvremenu maksimalno porasle, a usklađivanje penzija to nije pratilo – rekao je Nenadić agenciji Beta.

SPV je inicirao pokretanje postupka za ocenu ustavnosti člana 80 Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju i člana 21 Zakona o budžetskom sistemu jer se, umesto usklađivanja s kretanjem potrošačkih cena, dopunom Zakona o PIO penzije od oktobra ove do aprila 2013. godine usklađuju po dva odsto.

U inicijativi se navodi da je odlukom o povećanju penzija manjem od onog koje im je zakonom pripadalo narušen Ustav Srbije u delu u kojem se navodi da se “Republika Srbija stara o ekonomskoj sigurnosti penzionera”.

Nenadić je podsetio da su penzije trebale da se 1. oktobra povećaju za rast potrošačkih cena iz prethodnih šest meseci od 7,1 odsto, ali da to sada nije učinjeno što će, ionako loš socijalni položaj penzionera, učiniti još gorim.

– Kao pravno lice mi smo podneli ovu inicijativu i zamolili UŠ da je prihvati. Mnogi i ne znaju kako danas žive penzioneri u Srbiji, a posledice izmenjenih propisa su dodatan pad standarda”, rekao je Nenadić.Prema njegovim rečima, država je imala dovoljno vremena da sanira stanje u PIO fondu, “ali se opredelila na ovakvo zakonsko rešenje i dovela nas u situaciju da se Fond uskoro pretvori u socijalnu kategoriju”.”Nije reč samo o penzionerima u Vojvodini, nego i celoj Srbiji. Zato očekujem da svi pozdrave našu odluku i inicijativu koju smo podneli Ustavnom sudu – rekao je Nenadić.

Savez penzionera Vojvodine okuplja 47 opštinskih saveza penzionera i ima 417 mesnih organizacija. Ukupno u Vojvodini ima oko 165.000 članova.

Zaposleni penzioneri

Službene statistike pokazuju da je u 2010. godini, putem raznih agencija, oko 8.000 žena iz Hrvatske potražilo posao u Italiji. Ujedno, oko 12.000 žena prošle godine je u Italiji radilo “na crno”. Procjenjuje se da godišnje iz Hrvatske u Italiju odlazi raditi i više od 20.000 žena.

[flv]http://www.penzionerskevesti.info/wp-content/uploads/2012/01/Zaposleni-penzioneri-SD.mp4[/flv]