Od jeseni prvi dom za obolele od Alchajmera

Prvi specijalizovani dom za osobe obolele od Alchajmerove bolesti u Srbiji biće početkom jeseni otvoren u Novom Sadu, u blizini sportskog aerodroma na Čeneju, a osnivač tog doma je Anđelka Vrzić koja ima desetogodišnje iskustvo u radu sa obolelima od te bolesti.

Od jeseni prvi dom za obolele od Alchajmera
Od jeseni prvi dom za obolele od Alchajmera

Vrzićeva kaže da prema informacijama kojima ona raspolaže u Srbiji ima oko 180.000 starih lica kojima je dijagnostikovana Alchajmerova bolest, a da uprkos tako velikom broju obolelih, koji, kako je kazala, svakodnevno raste, ne postoji ni jedan specijalizovani dom za njihov smeštaj. 

“Dom u osnivanju za obolele od Alchajmerove bolesti nalazi se na Čeneju i radi se o objektu koji je izgraden iskljucivo za tu namenu, što znaci da zadovoljava tehničke uslove po pravilniku o minimalnim uslovima, a s obzirom na to da se radi o specijalizovanoj ustanovi akcenat će biti stavljen na bezbedonosne aspekte boravka u takvoj ustanovi”, rekla je Vrzićeva koja je u inostranstvu bila rukovodilac jedne takve ustanove. 

Da je broj obolelih od dementinih bolesti, a samim tim i od Alchajmerove bolesti i kod nas, ali i u celom svetu svakim danom sve veći potvrdila je Tanjugu i doktor Marija Semnić specijalista neurolog, docent na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu i osnivač Centra za demenciju i poremećaj pamćenja koji je počeo sa radom 2010. godine u okviru Klinike za neurologiju Klinickog centra Vojvodine. 

“Zvanični izveštaji govore da je 44 miliona ljudi u svetu obolelo od demencije, a predviđa se da će tokom vremna taj broj značajno porasti i da će do 2050. godine biti oko 135 miliona obolelih”, rekla je Semnić, dodajući da u svetu svake godine ima oko sedam miliona novoobolelih, odnosno da na svake četiri sekunde jedan čovek oboli od demencije. 

Ona je naglasila da je potrebno daleko veće angažovanje celog društva da bi se problemi dementnih osoba lečili i tretirali onako kako treba, a kao pozitivan primer je istakla rad novosadskog Udruženja za Alchajmerovu bolest, koje je, kako je rekla, dokazalo da adekvatan rad sa takvim pacijentima ima veliki značaj na planu stabilizacije bolesti. 

“Na žalost danas postoji samo simptomatska terapija jer ne možemo lečiti uzročnika Alchajmerove bolesti, ali pravilnim postupanjem kako farmakoterapijskim delovanjem, tako i nefarmakološkim metodama mogu se postići značajni rezultati na stabilizaciji bolesti”, rekla je Semnićova, istakavši da je ovoj regiji potrebna bolje i adekvatnije zbrinjavanje obolelih i veće ulaganje u smeštajne i druge kapacitete da bismo, kako je naglasila, “imali bolje i stabilnije bolesnike”. 

Jedna od najbitnijih stvari vezanih za obolele od Alchajmerove bolesti po mišljenju doktorke Semnić, jeste negovatelj, bilo da se radi o rodbini ili nekom drugom negovatelju, a izuzetno je važno da taj negovatelj bude miran, jer kako je istakla, postoji izreka “miran negovatelj – miran pacijent”. 

Pomenuti Dom za smeštaj lica obolelih od Alchajmerove bolesti biće kapaciteta 30 osoba, a kako je istakla njegov osnivač Anđelka Vrzić u Domu će u potpunosti biti ispoštovani svi standardi koje propisuje zakon, a koji kažu da u domu obavezno mora biti zaposlen jedan socijalni radnik, minimalno šest negovatelja, koji mogu biti ili negovateljice ili medicinske sestre, jedan administrator, servirka i spremacica. 

“Propisani broj zaposlenih dopunićemo sa određenom strukturom radnika koji će zadovoljiti neke više standarde, a to znači da ćemo zaposliti još dva negovatelja, te radno – okupacionog terapeuta i fizioterapeuta, jer pored farmakološke terapije veliku pomoć u pravilnom tretmanu bolesti pruža radna i fizio terapija”, rekla je Vrzićeva dodajući da na sajtu Doma (www.alchajmer.rs) zainteresovani mogu saznati više detalja o tom Domu u osnivanju. 

O domovima za smeštaj starih lica i uslovima u njima nedavno je govorio i Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin koji je rekao da postoji značajan broj gerontoloških centara koji su u privatnom vlasništvu a koji nemaju odgovarajuće licence i dozvole za rad. 

“Računajte da vrlo brzo neće biti ni jednog doma za stare koji će raditi bez odgovarajućih dozvola”, rekao je Vulin dodajući da je u Srbiji registrovano oko 9.000 ležajeva u staravckim domovima, a da se smatra da u privatnom sektoru ima oko 4.000 ležajeva 

“To su živi ljudi, to su nečiji roditelji i ne mogu se nečiji roditelji ostavljati bilo kome bez odgovarajuće zaštite”, naglasio je Vulin ponovivši da ćee vrlo brzo biti zatvoreni svi objekti koji nemaju licencu i sve zakonom propisane dozvole.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *