Neodrživ ovakav penzioni sistem

Beograd – Stručnjaci za penzioni sistem upozoravaju da je aktuelan sistem neodrživ na duži rok te da će se iz postojećeg fonda isplaćivati sve manje i manje penzije

Neodrživ ovakav penzioni sistem
Neodrživ ovakav penzioni sistem

 
Zbog toga su uvereni da je s jedne strane neophodna potpuna unuitrašnja reforma fonda, kao i profesionalno upravljanje, ali ukazuju i na već uspešne modele koji postoje u mnogim zemljama.

Konsultant Mreže za poslovnu podršsku Dragoljub Rajić, koji je tri godine bio član UO Fonda PIO, među onima je koji veruju da su Fondu PIO potrebni profesionalno upravljanje, potpuna unutrašnja rekonstrukcija i dubinska reforma, kao i temeljna istraga o načinu upravljanja imovinom Fonda i razlaz sa dosadašnjim načinom upravljanja.

“Posledice odlaganje rešavanja ovog problema već trpi preko 1,7 miliona penzionera čije se penzije smanjuju i čija će realna vrednost u narednim godinama još više padati”, kazao je Rajić Tanjugu.

On upozorava da penzioni sistem u Srbiji odavno nije održiv i da počinje da se svodi na ono što su pojedini ekonomski analiticari i predviđali, a to je fond iz koga će se isplaćivati u budućnosti sve manje i manje penzije.

Osim što je pooštren uslov za odlazak u penziju, nastavilo se politikom “guranja pod tepih” suštinske reforme penzionog sistema koja podrazumeva ne samo da se postupa prema onome što je naveo MMF, već da se stvori održiv sistem, kategoričan je Rajić.

Rajić smatra da bi u ovom trenutku “politicka hrabrost bila omogućiti novim generacijama trenutno zaposlenih rasterećenje njihovih zarada, što bi pomoglo i privredi da poveća zaposlenost i dugorocno uticalo na povećanje priliva u penzionom fondu iz realnih izvora”.

“Za takav korak bi bilo potrebno napraviti presek od nekog godišta i starijim generacijama garantovati prava stečena po aktuelnom sistemu, a za mlađe generacije, koje sada rade ili će u budućnosti raditi kreirati novi sistem oslonjen na minimalnu garantovanu državnu penziju sa istovrememenim širenjem svesti kod mladih i srednjih generacija da svi koji su u prilici i imaju nešto veće zarade na vreme štede i odvajaju za starost”, kazao je Rajić.

Ovakav sistem postoji i u drugim zemljama koje su istovremeno podstakle niz drugih dobrovoljnih penzionih fondova (državnih i privatnih), štednju u bankama i druge oblike odvajanja za starost, navodi Rajić.

“Svake godine u Srbiji bude za približno 70. 000 penzionera manje i ukoliko bi se napravio ovaj presek, polako, iz godine u godinu, prirodno bi se smanjivao broj onih koji primaju penzije po starom sistemu, a novi, mladi penzioneri, imali bi minimalnu garantovanu penziju za osnovne životne potrebe”, kaže Rajić.

On takođe smatra da za sada u Srbiji nema dovoljno spremnosti za ovakve promene.

Dok konsultanti za tu oblast i predstavnici sindikata ukazuju da bi jedno od rešenja moglo da bude štednja za starost i dobrovoljni penzioni fondovi, kao i takozvani “australijski i „švajcarski model”, predstavnici Fonda PIO navode da je Radna grupa zadužena za reformu tek počela sa radom i da će se pretežno u narednom periodu „ići“ u pravcu izmena Zakona o PIO, kao i rešavanje pitanja imovine kojom fond raspolaže.

“Sve što se tiče nekih promena koje se odnose na granicu odlaska u penziju, to smo imali poslednjom izmenom zakona i sada se u narednom periodu očekuju rezultati te reforme”,rekla je nedavno Tanjugu direktorka Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje Dragana Kalinović.

Budući da se predstavnici Udruženja poslodavaca Srbije u Upravnom odboru te institucije zalažu da se reši pitanje imovine fonda, Kalinović je kazala da je pre mesec dana na sednici tog tela doneta odluka o formiranju organizacione jedinice- sektora koji će se baviti imovinsko-pravnim poslovima fonda.

“Prosto je to bilo nužno, s obzirom na obim imovine, i jedan od prioriteta našeg rada je i upravljanje imovinom fonda u smislu smanjenje rashoda fonda, u dogovoru sa državom i vladom, pogotovu kad se radi o upravljanju rehabilitacionim centrima”, kazala je ona.

Da se imovina čija je izgradnja obavljena sredstvima Fonda PIO mora vratiti na upravljanje fondu, misle predstavnici sindikata, a Rajić smatra da je potrebna i temeljna istraga o nacinu upravljanja imovinom Fonda i razlaz sa dosadašnjim načinom upravljanja.

Rajić podseća da je Radnu grupu za restrukturiranje Fonda PIO izabrao Upravni odbor još pre izmena Zakona o PIO u julu prošle godine.

Promenom zakona i sastava UO, u kome nakon izmena zakona umesto 21 člana, sada ima njih sedam, prestala je da postoji i Radna grupa za restrukturiranje, kazao je Rajić koji pre izmena zakona bio član UO iz redova Unije poslodavaca.

“Budući da od tada više i nisam clan Upravnog odbora nemam saznanja šta je novi sedmočlani odbor uradio po pitanju restrukturiranja Fonda koje je neophodno”, kazao je on.

Kako je naveo, i tokom rada Radne grupe za restruktuiranje bilo je mnogo poteškoća i “kočenja” u radu.

Kada su u pitanju modeli po kojima bi mogla da se sprovede reforma penzionog sistema, IT konsultant za penzijsko osiguranje Zoran Zečević, u nedavnom autorskom tekstu u listu Danas takođe je upozorio da Srbija za razliku od zemalja u okruženju kasni sa reformom penzijskog sistema najmanje desetak godina.

Da bi sistem funkcionisao, optimalno bi bilo da na jednog penzionera „dolaze“ cetiri zaposlene osobe, a u Srbiji je taj odnos trenutno 1:1.

To znači da manje od milion zaposlenih van javnog sektora mora obezbediti novac za postojeće penzionere kao i plate zaposlenih u javnom sektoru i njihove doprinose za penzijsko osiguranje.

“Kako je to nemoguće, država se stalno zadužuje. Ovakav sistem je neodrživ, a u Srbiji se penzije još uvek isplaćuju samo zato što država uzima kredite iz inostranstva”, kaže Zečević.

On upozorava da novac koji su godinama sadašnji penzioneri uplaćivali u PIO fond više ne postoji.

Kako će država da se zadužuje, kaže Zečević, moralo bi da postoji rezervna varijanta za isplatu penzija, koja bi podrazumevala da se u slucaju bankrota, svima isplaćuju približno iste socijalne-takozvane državne penzije, finansirane iz budžeta.

Zečević kaže da bi idealno bi bilo sprovesti reformu PIO fonda po uzoru na, kako kaže, najbolji svetski model – australijski ‘superannuation’.

Po tom modelu svaki poslodavac je obavezan da placa penzijski doprinos za sve zaposlene.

U Australiji je to trenutno 9,25 odsto bruto neoporezovane zarade, u Singapuru 16 odsto, a u Hrvatskoj pet odsto.

Buduće penzije po tom modelu zavise, pre svega, od visine ovog penzijskog doprinosa koji se uplaćuju tokom radnog veka.

Novac se ne može podići pre odlaska u penziju, ali zato svako pojedinačno odlučuje gde će se u međuvremenu investirati, u akcije poslodavaca, uspešnih kompanija u zemlji ili inostranstvu, ili u državne obveznice, od čega svi imaju višestruke koristi, navodi Zečević.

Ukoliko zaposleni umre pre odlaska u penziju, onda se njegovim naslednicima isplaćuje celokupna suma ušteđevine.

“Kada pojedinac potroši novac iz svog privatnog fonda, onda prelazi na državnu penziju koja je ista za sve”, kaže Zečević i dodaje da je takav model osim zemalja u okruženju prihvatilo i oko 40 zemalja u svetu.

Žečević ukazuje da je ovakva reforma potrebna jer, kako navodi, “PIO fond je već odavno bankrotirao i postao protocan bojler u kome para jednostavno više nema”.

Predstavnik Sindikata penzionera Srbije Nezavisnost Miloš Grabundžija rekao je Tanjugu da je viđenje sindikata da se mora unaprediti postojeći sistem PIO i to pre svega na prihodovnoj strani, povećavanjem finansijske discipline u naplati doprinosa za PIO, kao i iznalaženjem novih, realnih izvora finansiranja prava po osnovu PIO.

Kako kaže, sindikati su vladi dostavili svoje viđenje kako bi trebalo reformisati sistem PIO i predloženo je da to bude po tzv. “švajcarskom sistemu” na osnovu koga bi se usklađivanje penzija obavilo na osnovu usklađivanja sa zaradama, kao i troškovima života.

“Penzioni sistem u Srbiji treba usavršiti tako da može funkcionisati dugoročno i sa ciljem da bude zaštićena i najstarija grupacija”, kaže Grabundžija.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.