Preleteće 13,500 km zbog grčkog penzionera

IZVOR: B92

Grčki penzioner Jorgos Čacifotijadis koji se nedavno rasplakao ispred banke jer nije mogao da podigne penziju, dobiće pomoć od biznismena iz Australije.

Preleteće 13,500 km zbog grčkog penzionera
Preleteće 13,500 km zbog grčkog penzionera

 

Jorgos je nakon četvrtog neuspešnog pokušaja da podigne penziju svoje supruge, seo na zemlju i zaplakao jer nije mogao da podnese rasulo koje ga okružuje.

Ovaj čovek koji je postao oličenje grčke krize dobiće svoju penziju ali ne od banke, već od australijskog biznismena grčkog porekla Džejmsa Koufosa.

Koufosa, direktora kompanije za finansijske usluge sa sedištem u Sidneju, potresla je sudbina penzionera koji je prijatelj njegovog pokojnog oca.

“Kada sam video ovo pitao sam mamu – šta možemo da uradimo“, rekao je Koufos za AFP.

“Idem tamo da ga iznenadim, poneću veću svotu novca, a probaću da ubedim još neke kompanije za pomoć“.

Koufos je preko društvenih mreža pozvao ljude da mu pomognu da nađe Jorgosa, uz obećanje da će on i njegova firma donirati penziju Jorgosu dokle god to bude bilo potrebno.

On je dodao da je penzioner Jorgos, bio prijatelj njegovog pokojnog oca i da su njih dvojica išli zajedno u školu.

’’Ovo je neverovatna i retka prilika da zaista pomognem nekom. Moja mama(koja živi u Grčkoj) je bila veoma pogođena ovom pričom i to me je motivisalo da uradim nešto’’, rekao je Koufos za ’’Dejli Mejl’’.

Dodao je da će iskoristiti nasledstvo koje mu je ostavio otac i uz nekoliko hiljada evra koje je prikupio od donacija drugih ljudi koji su uslišili njegove molbe na društvenim mrežama, pomoći će Jorgosu.

’’Cifra od 170 evra nedeljno je mala, mi ćemo mu dati 250 evra! Ne bih dozvolio da vidim kako ponosan, vredan Grk umire od gladi’’, kaže Koufos.

Koufos će preći ’’pola sveta’’ kako bi stigao do Grčke sledeće nedelje i obradovao Jorgosa.

’’Može se reći da živim lagodno ovde u Sidneju, ali kada vidim nekog ko je radio ceo svoj život a ne može da dobije penziju da nahrani svoju prodicu, to me veoma potresa’’, navodi Koufos i dodaje da su fotografije pogodile i mnoge njegove prijatelje.

Atina: Protest penzionera zbog mera štednje

IZVOR: Tanjug

Ljutiti grčki penzioneri izašli su na ulice Atine protestujući zbog mogućnosti da će na njih biti “sručen novi plan mera štednje”.

Atina: Protest penzionera zbog mera štednje
Atina: Protest penzionera zbog mera štednje

Demonstranti kažu, kako je prenela Raša tudej, da ih je grčka vlast izdala predloženim merama koje, prema agenciji AP, predviđaju povećanje doprinosa zaposlenih za isplatu penzija i postepeno ukidanje prava na prevremenu penziju, mada se ne predviđa smanjenje penzija.

Oko 70 autobusa sa penzionerima došlo je danas u Atinu, sa putnicima koji negoduju zbog planiranih mera.

“Osećamo se potpuno izdatim, potpuno smo razočarani. Ono što vidimo su bezbrojni indirektni i direktni porezi koje će ponovo morati da snose obični ljudi”, rekao je za “Gardijan” generalni sekretar federacije grčkih penzionera Manolis Ralakis.

Grčki sud: Smanjenje penzija neustavno

IZVOR: Beta

Vrhovni upravni sud Grčke – Državni savet u sredu je naložio Vladi čija je kasa prazna, da poništi odluku o smanjenju penzija iz 2012. godine jer je neustavna.

Grčki sud: Smanjenje penzija neustavno
Grčki sud: Smanjenje penzija neustavno

Takva odluka je bila deo politike štednje koja je uslov za isplatu međunarodne kreditne pomoći grčkoj državi.

Odluka najvišeg organa upravnog pravosuđa, očekivana mesecima, iskomplikovaće posao vladi Aleksisa Ciprasa koji čeka hitna sredstva od poverilaca, a pred njim su i njihovi novi zahtevi za budžetske uštede.

Odluka Državnog saveta nema retroaktivno dejstvo, ali zahteva da se osnovne i dopunske penzije vrate na nivo iz jeseni 2012. godine, pre no što su novembra te godine zakonom penzije smanjene za pet do 10%.

Mnogi penzioneri i njihova udruženja podneli su žalbu na taj zakon kojem su prethodila druga smanjenja penzija.

Grčki Državni savet je primio mnogobrojne žalbe na mere štednje Vlade, donošene često pod pritiskom i po hitnoj proceduri, od 2010. godine, od kada izbegava bankrot zahvaljujući međunarodnoj finansijskoj pomoći.

Isti sud je 2014. godine poništio smanjenje plata uniformisanih službenika – policajaca, vojnika, vatrogasaca i pomorskog osoblja. Prethodna vlada, koalicija desnice i socijalista je imala nekoliko meseci da sprovede tu presudu, ali je plate samo delimično povećala, navodeći kao razlog budžetska ograničenja.

Po grčkom sajtu za ekonomske informacije Macropolis, presuda o penzijama će koštati državu između 1,2 i 1,5 milijarde evra godišnje.

Reforma penzionog sistema je među spornim tačkama tekućih pregovora Grčke i njenih kreditora za odobravanje isplate 7,2 milijarde evra, poslednje tranše kreditne pomoći iz sadašnjeg plana iz marta 2012. godine.

Kratili penzije, moraju sve vratiti

IZVOR: Tanjug.

Rim — Italijanski Ustavni sud ukinuo je odredbu po kojoj se penzije veće od 1.400 evra nisu uvećavale s rastom inflacije.

Kratili penzije, moraju sve vratiti
Kratili penzije, moraju sve vratiti

To znači da će vlada morati da vrati penzionerima najmanje pet milijardi evra.

U decembru 2011. godine, kada je zemlja bila pod velikim pritiskom zbog svog javnog duga, vlada Marija Montija uvela je drakonske mere štednje, među kojima je bila i reforma penzionog sistema, po kojoj su se penzije obračinavale na osnovu celog radnog staža, a ne samo poslednjih godina, kada je zarada najviša.

Takođe, za penzije veće od 1.400 evra mesečno, ukinuto je povećanje u skladu s rastom inflacije, preneo je AFP.

Ostalo je zapamćeno da je tu meru objavila tadašnja ministarka za socijalna pitanja Elsa Fornero, koja se tom prilikom rasplakala pred novinarima.

Ustavni sud ukinuo je tu meru, zaključivši da je jedno “ustavom zagarantovano pravo bilo žrtvovano na nerazuman način”.

Prema procenama, oko šest miliona penzionera sada ima pravo da traži po oko 250 evra godišnje, što će vladu ukupno koštati najmanje pet milijardi evra.

Kako navode italijanski mediji, penzioneri treba da podnesu sudu zahteve za obeštećenje.

Baka proslavila 100. rođendan skokom iz aviona

Džordžina Harvud iz Kejptauna u Južnoafričkoj republici imala je vrlo uzbudljivu rođendansku nedelju. Pošto je 10. marta napunila 100. godina, Džordžina je rešila da taj jubilej obeleži brojnim avanturama, a jedna od njih je bila skok iz aviona.

[flv]http://www.penzionerskevesti.info/wp-content/uploads/2015/03/518708829_2.mp4[/flv]

Prvo se na dan svog rođendana popela na Stone planine, a u subotu je rešila da skoči padobranom iz aviona. Moto ove super prabake je: “Uradi to odmah! Bilo da ti je prijatno ili ne, dobro ili loše, opuštajuće ili opasno, nemoj da ga odlažeš”

Bilo je predivno, oslobađajuće, posebno…pokušavam da se setim još prideva kojima bih mogla da opišem ovo iskustvo – rekla je Džordžina posle skoka.

Džordžina je skočila u tandemu sa instruktorom Džejsonom Bejkerom, koji joj je ulivao sigurnost i pobrinuo se da se oboje bezbedno dočekaju na zemlji.

Verovali ili ne, ovo nije Džordžinin prvi put da skače avionom. Ona je u 92. i 97. godini skočila, a ovoga puta je rešila i da prikupi novac za Nacionalnu službu za spašavanje morskog sveta.

Ipak, ovo nije sve. Baka Džordžina ima još jednu avanturu kojom će obeležiti 100. rođendan-plivanje sa ajkulama u kavezu. Bravo bako!

Problemi penzionera u zemljama regiona identični

Penzioneri u zemljama regiona imaju slične probleme i sve učestalije je umanjivanje njihovih prava i primanja, te je zato važna saradnja između sindikata penzionera kako bi se skrenula pažnja i rešavali njihovi problemi, rečeno je danas na otvaranju – Međunarodne konferencije “Evropa za penzionere – penzioneri za Evropu” u Beogradu.

Problemi penzionera u zemljama regiona identični
Problemi penzionera u zemljama regiona identični

Predstavnici sindikata penzionera Srbije, ali i zemlja u regionu ukazali su da se pravno-ekonomski i socijalni položaj penzionera i starijih pogoršava i da dolazi do sve većeg siromašenja najstarije populacije.

Takođe, učesnici iz BiH, Hrvatske, Slovenije, Italije takođe su ukazali da je važno da se poštuju prava penzionera, očuva kupovna snaga penzija i poboljša zdravstvena zaštita najstarijih.

Predsednik Udruženja sindikata penzionera Srbije Milorad Vujasinović ukazao je da je u poslednje vreme u Srbiji sve učestalije umanjivanje prava penzionera i da je taj sindikat bio aktivan u odbrani njihovih prava i da su se obratili i Ustavnom sudu.

On je kazao da se sinidikati ne slažu sa smanjivanjem njihovih primanja. Takođe je kazao da se protive i tome što je smanjen broj članova Upravnog odbora Fonda PIO jer, kako je kazao, sada “svaka odluka koja se donese biće u korist vlade”.

Potpredsednica Udruženje sindikata penzonera Srbije Marija Todorović rekla je na konferenciji koju su organizovali Udruženje sindikata penzionera Srbije i Sindikata penzionera UGS Nezavisnost da u Srbiji ima 1,7 miliona penzionera, a da je osamdesetih godina bilo tri zaposlena, a jedan penzioner, a da je sada broj zaposlenih i penzionera praktično isti.

Ona je kazala se “selektivnim” smanjenjem penzija prekršen Ustav i brojni drugi Zakoni i međunarodni standardi i norme.

Zakon kojim se regulisalo smanjenje penzija, kako je kazala, podelio je penzionere na “siromašne”, kojih je oko 60 odsto i koji imaju do 25.000 dinara I “bogate”.

Ona je kazala da je smanjenjem plata i penzija finansijski efekat za državu mali, a da se mnogo više postiže povećanom naplatom doprinosa .

Todorović je navela podatak da je u Bugarskoj 55 odsto penzionera siromasno, kod nas 17 odsto, a u Svedskoj je 1,1 odsto.

Potpredsednik Sindikata penzionera UGS Nezavisnost Mihajlo Đorđević naveo je da nedopustivo to što su uvedeni penali za prevremeni odlazak u penziju ukoliko se ne ispune oba uslova, i da bi teret krize trebalo pojednako da se prebaci na sve slojeve društva.

Ona je naveo podatak da 60 odsto penzionera u Srbiji prima prosečnu penziju koja je oko 180 evra.

Đorđević je ukazao da je važno da se obezbedi vraćanje imovine PIO fondu i da ne bi smelo da još dođe do umanjivanja stečenih prava.

On je kazao da bi sve države u regionu trebalo da omoguće minimalne penzije prema iznosu potrošačke korpe, kao i da se poveća broj staračkih domova, ali i omogući bolji sistem lečenja penzionera.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović ukazao je da bi sindikati u budućnosti više trebalo da nastupaju zajedno i da se bore za prava radnika, ali i penzionera.

On je takođe ukazao da je neprihvatiljivo da se smanjuju zarade zaposlenima i primanja penzionera navodeći da “bogati uzimaju od siromašnih da bi bolje živeli”.

Zamenik predsednika Sindikata UGS Nezavisnost Zlata Zec navela je da su penzioneri zaslužili da žive od svog rada, i onoga što su godinama radili i sticali, a ne da im neko sada “zavlači ruku u džep”.

Ona je kazala da bi trebalo bar malo da se poveća nivo prava penzionera i radnika i da je problematično to što u Srbiji nema pravog socijalnog dijaloga.

Zec je navela da su sindikati uputili Ustavnom sudu 20 inicijativa za preispitivanje pojedinih rešenja, među kojima i onih koja su uticala na smanjenje plata i penzija.

Generalna sekretarka SPI-CGIL Kala Kantone ukazala je da je važno što više ojačati sndikalne organizacije kako bi se suprotstavile i izborile sa problemima .
“Važno je da se više angažujete u rešavanju problema, bitno je prevazići poteškoće i potrebno je da se svi angažujete da bi se one prevazišle”, rekla je ona.

Predstavnica Sindikata penzinera iz BiH Masija Sejmenović navela je da su problemi penzionera slični u svim zemljama regiona i da je problematično to što se broj penzionera praktično izjednačio ili povećao u odnosu na broj radnika.

Ovo su najbolje zemlje na svetu za penzionere

Penzioneri su u velikom broju zemalja na margini društva. Posebno u našoj zemlji ova populacija loše živi i jedva sastavlja kraj s krajem. Međutim, ovo je lista zemalja u kojima se najbolje penzionisati.

Ovo su najbolje zemlje na svijetu za penzionere
Ovo su najbolje zemlje na svetu za penzionere

 

International Living navodi da se najbolje penzionisati u Ekvadoru. Između ostalog navodi se kako se inače najbolje penzionisati u južnoameričkim zemljama.

Ovo je spisak 25 najboljih zemalja za penzionere, a uzeti su u obzir faktori kao što su troškovi života, zdravstvena zaštita, klima i slično.

Dakle, na prvom mestu je Ekvador, a potom slijede Panama, Meksiko, Malezija, Kostarika, Španija, Malta, Kolumbija, Portugal, Tajland, Italija, Urugvaj, Belize, Nikaragva, Novi Zeland, Brazil, Francuska, Irska, Honduras, Čile, Dominikanska Republika, Gvatemala, Filipini, Kambodža i Vijetnam.

Makedoncima veće penzije

Skoplje — Prosečna penzija isplaćena penzionerima u Makedoniji u januaru 2015. godine iznosi 12.487 denara (204,8 evra)

makedonijaMakedoncima veće penzije
Makedoncima veće penzije

Poslednji put penzije su u Makedoniji povećane u martu prošle godine, a kako najavljuje vlada u Skoplju, ove godine će primanja za oko 290.000 penzioneri biti uvećana za pet odsto, prenosi portal Sitel.mk.

Primanja makedonskih penzionera kontinuirano rastu već osam godina zaredom. Od 2006. do kraja 2014. godine najveći rast zabeležen je kod najnižih penzija, i to za 76 procenata, dok su prosečne povećane za 62 odsto a najviše penzije za 30 odsto.

Ove godine, kako navodi isti izvor, makedonska vlada će omogućiti besplatan turistički vikend za oko 3.000 korisnika penzija.

Makedonski penzioneri su prošle godine dobili besplatan gradski i železnički prevoz, 27.000 njih je iskoristilo usluge banjsko-klimatske rekreacije, a oni s primanjima nižim od prosečne visine penzije imaju besplatno bolničko lečenje.

Protest u Bugarskoj zbog podizanja granice za odlazak penziju

Railroadwiki-Protests-in-Sofia-17-February-2013 Više hiljada ljudi protestovalo je danas u bugarskoj prestonici Sofiji, zbog planova vlade da podigne granicu za odlazak u penziju u narednoj godini.

Više od 6.000 ljudi okupilo se u organizaciji Konfederacije nezavisnih sindikata, nakon što je bugarska vlada najavila planove da podigne starosnu granicu za odlazak u penziju za četiri meseca.

Protest je održan pod sloganom “Nećemo da plaćamo zbog tuđih grešaka”. Novi propisi bi stupili na snagu od 1. januara 2015. godine.

Srbija 78. po brizi o starima

Na listi zemalja koje se najviše brinu o ekonomskoj sigurnosti i zdravlju starijih od 60 godina, Srbija se nalazi na 78. mestu među 96 rangiranih država sa svih kontinenata.

Srbija 78. po brizi o starima
Srbija 78. po brizi o starima

Na čelu rang liste, koju je danas objavila neprofitna organizacija Helpejdž internešenel, sa sedištem u Londonu, nalazi se Norveška, a prate je Švedska, Švajcarska, Kanada i Nemačka.

Najlošije rangirana država je Avganistan, a nešto bolje su Mozambik, Pojas Gaze, Malavi i Tanzanija.

Prilikom sastavljanja liste, praćeno je 13 parametara, a rangirano je samo 96 država sveta, jer ostale nemaju podatke za svaki od kriterijuma.

Prema podacima organizacije Helpejdž, u svetu trenutno ima 868 miliona ljudi starijih od 60 godina, što je skoro 12 odsto celokupne populacije.

Očekuje se da će broj starih stalno rasti, pa se predviđa da će ih 2050. godine na svetu biti 21 odsto, a u nekim državama, pre svega istočne Evrope, više od 30 odsto.

Od država sa prostora bivše Jugoslavije, najbolje je rangirana Slovenija, na 29. mestu, a slede Hrvatska (67), Crna Gora (68) i Srbija (78). Bosna i Hercegovina i Makedonija nisu na listi.

Mađarska je 46, Kina 48, Albanija se nalazi na 53. poziciji, Rusija je 65, a Grčka 73.

Najbolji i najlošiji

  • 20 najboljih: Norveška, Švedska, Švajcarska, Kanada, Nemačka, Holandija, Island, SAD, Japan, Novi Zeland, Velika Britanija, Danska, Australija, Austrija, Finska, Francuska, Irska, Izrael, Luksemburg, Estonija.
  • 20 nalošijih: Avganistan, Mozambik, Pojas Gaze, Malavi, Tanzanija, Pakistan, Jordan, Uganda, Zambija, Irak, Ruanda, Nigerija, Laos, Maroko, Ukrajina, Gana, Južna Afrika, Kambodža, Srbija, Turska.

Ima 101 godinu i ne želi u penziju

Amerikanac Herman “Haj” Goldman je napunio 101. godinu ove nedelje, ali i dalje ne razmišlja o penziji.

Hy Goldman

Vremešni Amerikanac je proveo 73 godine na istom radnom mestu u Nju Džerziju, gde i danas radi četiri dana sedmično. 

Njegove kolege u kompaniji “Kapitol Lajting” u Ist Hanoveru proslavili su u ponedeljak zajedno s njim njegov rođendan.

60751892853f397b121d0d614025178_v4_big

 

Osim kraćeg odsustva tokom Drugog svetskog rata dok je služio otadžbini, Haj se u ovoj kompaniji, koja se bavi rasvetom, zaposlio 1941. Najpre je radio kao prodavac i čistio izloge.

 

190797268153f397b2dd32d414277265_v4_big

Njegova koleginica Sendi Ronko rekla je za AP da se Haj u međuvremenu specijalizovao za popravku oštećenih i neispravnih proizvoda. 

Krah penzijskog fonda Hrvatske

Zagreb — Zagrebački Jutarnji list tvrdi da je hrvatski penzioni fond krahirao i da je prvi put broj radnika i penzionera pao ispod odnosa 1:1 i sada iznosi 0,88:1. 

hrvatska

To znači da manje od jednog zaposlenog izdržava jednog penzionera.

Ministar rada i penzionog sistema Mirando Mrsić je ocenio da je Hrvatskoj potrebno čak 2,5 miliona radnika da bi se efikasno isplaćivala postojeća masa penzija, a pomenuo je i već odavno neodrživi odnos broja radnika i penzionera od gotovo 1:1.

Mrsić barata podatkom da je odnos 1,2:1 u korist radnika, a poslednje statistike Zavoda za penzijsko osiguranje pokazuju da je taj odnos u ovom trenutku 1,15:1.

List, međutim, navodi da je tu sliku potrebno, iz objektivnih razloga, poružniti i da je trenutno odnos broja radnika i penzionera pao ispod 1:1 I iznosi 0,88:1.

Hrvatska, dakle, prvi put ima više penzionera nego zaposlenih.

U statističkim izveštajima koje objavljuje HZMO nije moguće precizno razložiti osiguranike na budžetske i vanbudžetske. Da bi državni službenik došao u poziciju da plati svoj penzijski doprinos, budžet, iz čega mu se isplaćuje plata, mora pre toga da ostvari prihod u jednakom iznosu.

Kada u državnom budžetu ne bi bilo novca, taj državni službenik, osim što ne bi primio platu, ne bi mogao da plati svoj penzijski doprinos. Svoje obaveze prema državnom budžetu pre navedenog moraju podmiriti zaposleni u privatnom sektoru koji čine skup realnih poreskih obveznika.

Početak krize i neprilagodljivost politike novonastaloj situaciji govori da je pogoršanje odnosa, osim pada broja zaposlenih (osiguranika) dodatno potpomognuto i neprekinutim rastom broja penzionera iz godine u godinu. Starenje populacije postaje očiti problem sistema, a neodrživost penzionog sistema mogla se naslutiti i znatno ranije.

Za to je potrebno proširiti vremensku seriju podataka koji su u ovom slučaju dostupni unazad do 1950. godine kada je za penziju jednog penzionera radilo skoro devet radnika. Već 1960. godine taj broj je gotovo prepolovljen, da bi uz malu stagnaciju tokom sedamdesetih nastavljao sigurno da klizi do donašnjeg odnosa od 0,88:1.

Sportom protiv demencije

U Nemačkoj trenutno živi oko 1,4 miliona osoba obolelih od demencije. Do 2050. godine, njihov broj mogao bi da se udvostruči. Može li sport da pomogne obolelima i članovima njihovih porodica?

 

Krista pleše. Odjednom se događaju promene na njenom licu. Ozbiljni, gotovo „zaleđeni“ izraz lica se gubi. Umesto toga, pojavljuje se osmeh. U ritmu muzike Krista skače po dvorani. Društvo joj pravi još 19 žena i muškaraca u starosti između 55 i 80 godina, piše Dojče vele.

Svako sam određuje svoj tempo i smer kretanja. Svejedno, haosa nema. Jedni paze na druge. S mnogo obzira kreću se jedni pored dugih. „Kad se susretne s nekim, dajte toj osobi ruku i pozdravite je“, to su jasne instrukcije Katrin Ditrih koja vodi taj kurs (naslovna fotografija). Već tri meseca ta fizioterapeutkinja vodi novoosnovanu sportsku grupu u jednom okrugu u blizini Hanovera.

Jednom nedeljno u dvoranu osnovne škole u tom kraju navrate osobe obolele od demencije, zajedno sa članovima svojih porodica. Pod „dirigentskom palicom“ Katrin Ditrih oni se bave sportom. Grupa je posebnog profila i Katrin se trudi da udovolji svim učesnicima – i obolelima, ali i njihovim najbližima. „Nikoga ne smemo da ponižavamo, a svakome moramo da pružimo osećaj da dvoranu napušta kao mali junak“, napominje Katrin.
Gehirn Demenz

Ljubav i obaveze

Dobar osećaj prilikom kretanja i srdačni odnosi koji vladaju u grupi, motivišu učesnike kursa. Iako se oni i ne poznaju baš preterano dobro, „povezuju“ ih iste sudbine i brige. „Kad vas pogodi jedna takva bolest, brzo imate osećaj da ste prepušteni sami sebi“, kaže Horst koji u dvoranu dolazi sa svojom obolelom suprugom Marijane.

Život tog bračnog para drastično se promenio tokom proteklih meseci. „Jednog jutra se probudite i odjednom vas supruga više ne prepoznaje“, kaže Horst iskreno. On svakodnevno neguje svoju suprugu i nada se da će u sportskoj grupi da upozna nove ljude. Sport mu pomaže. Kaže da se bolje oseća otkako dolazi na kurs, iako priznaje da vežbe nisu baš lake.

Čežnja za zajedništvom

Da učesnici ne bi bili izloženi prevelikim naporima, predsednik društva „Život sa demencijom“ Hartmut Šiling donosi odluku o tome ko može da učestvuje i za koga je bolje da se ne bavi sportskim aktivnostima: „Nije baš svaka osoba obolela od demencije za tu grupu.“ Za pacijente u kasnom stadijumu bolesti, kurs je previše zahtevan.

Često se dogodi da Hartmut Šiling članovima sportske grupe već nakon nekoliko meseci pohađanja kursa mora da saopšti da je bolest u njihovom slučaju toliko uznapredovala da oni više ne mogu da budu deo grupe. U tim slučajevima, obolelima se nude drugi projekti: vožnja biciklom, plivanje, posete kulturnim priredbama. „Ljudi čeznu za zajedništvom i mi im pomažemo da tu čežnju zadovolje“, dodaje Šiling.
Tango im Demenz-Tanzcafé

Društvena izolacija

Društvena izolacija je najveći problem članova porodica osoba obolelih od demencije. Nakon šoka koji prouzrokuje dijagnoza i napretka bolesti, oni se često povlače u sopstvena četiri zida. Obolele osobe se još tešnje „vežu“ uz svoje najbliže i time se ograničavaju u svakodnevnom životu. Nus pojava je manjak kretanja.

Erika je danas prvi put u sportskoj grupi. Došla je sa dementnim mužem Zigfridom. „Iznenađena sam time što moj muž sve može. Kod kuće više ništa ne radi, samo leži i spava.“ Tokom jednosatnog kursa, Erika se sve više i više povlači, prestaje da daje „instrukcije“ Zigfridu. Više ga ne koriguje. Erika je u svom svetu, Zigfrid takođe. I svejedno su aktivni – u zajednici.

Svetska banka: Penzijski sistemi ne mogu svima obezbediti penzije

Penzijski sistemi ne mogu više da obećaju da će obezbediti sve veće penzije sve većem broju penzionera, jer povećanje prosečne dužine života, oštar pad fertiliteta i povećanje emigracija dovode u pitanje održivost mnogih penzijskih sistema, istakla je potpredsednica Svetske banke Ana Revenga.

globalne-penzije
Svetska banka: Penzijski sistemi ne mogu svima obezbediti penzije

Revenga je, na predstavljanju izveštaja “Obrnuta piramida: penzijski sistemi suočeni sa demografskim izazovima u Evropi i centralnoj Aziji”, ocenila da se u izveštaju razmatra niz rešenja i zaključuje da će penzijski sistem morati da prioritizuje obezbeđivanje bazičnih penzija, zajedno sa merama da se podstakne duži radni vek i individualna štednja.

Ukoliko se ne sprovedu odlučne reforme, današnja omladina i starija siromašna populacija biće ti koji će najviše trpeti zbog nesposobnosti sistema državnih penzija da obezbedi bazičnu zaštitu primanja u danima starosti.

Prema izveštaju, ukoliko se nešto ne učini danas, to postavlja pitanje jednakosti za buduće generacije, s obzirom na to da bi verovatno rezultiralo smanjenjem
penzija u budućnosti, a što bi više pogodilo siromašne nego bogate.

– Nove ekonomije u Evropi i centralnoj Aziji su među najaktivnijim reformatorima u svetu, usvojili su određen broj novih dizajna penzija – navela je potpredsednica
Svetske banke za Evropu i centralnu Aziju Lora Tak.

Prema njenim rečima, to su bodovni sistemi u Srbiji i Hrvatskoj, sistemi obračunski definisanih doprinosa u Letoniji i Poljskoj, univerzalne penzije u Gruziji, Kazahstanu i Kosovu, individualni štedni računi u Estoniji, Rumuniji, Makedoniji i u Rusiji.

– Međutim, mnoge od ovih reformi nisu dovoljne da bi se u penzijskim sistemima održao adekvatan nivo davanja s obzirom na duboke demografske promene. Štaviše, neke od ovih reformi su poništene usled kratkoročnih fiskalnih pritisaka – istakla je Tak.

Podizanje starosne granice za penzionisanje i podsticanje i podrška pojedincima da duže rade dosta bi doprinelo u pravcu toga da se osigura da penzijski sistemi obezbede bazične prihode u staroj dobi i da budu finansijski održiviji – navodi se u izveštaju koji je predstavljen u Briselu.

Španski penzioneri stvorili Utopiju

Madrid — Grupa španskih penzionera je stvorila sopstvenu Utopiju. Udružili su svoje ušteđevine i stvorili zadrugu koja ispunjava sve njihove potrebe, fizičke i duhovne.

Španski penzioneri stvorili Utopiju
Španski penzioneri stvorili Utopiju

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Radio Dojče vele napravio je reportažu o penzionerskoj zadruzi Trabensol, smeštenoj u planinama severno od Madrida. U njenom velikom parku, uz ugodan jutarnji povetarac, manja grupa starijih osoba izvodi kigong, kinesku meditativnu gimnastiku, i pažljivo ponavlja pokrete učitelja.

Svi su oni članovi udruženja koja okuplja pedesetak penzionera i koji veruju da su pronašli novi način života u starosti, uz fizički i psihički sklad i da su uspeli da pobegnu ekonomskim nevoljama koje potresaju Španiju.

Zadruga i dom koji je izgrađen nastali su tako što su penzioneri na gomilu stavili sve svoje ušteđevine. Tako je nastao kompleks koji je izgrađen tačno za njihove potrebe nedaleko od mirnog mestašca Toremoča de Harma.

Zajedništvo je glavna parola Trabensola. Niko od članova ne poseduje stan u kojem živi, niti je vlasnik trpezarije ili neke druge prostorije u domu. Ali je svako od njih, u proteklih deset godina, u ovaj projekat uložio 150 hiljada evra, tako da sada za 800 evra mesečno dobija sve što treba, od stana i obroka pa do društvenih aktivnosti uz pratnju stručnih osoba. To zvuči mnogo, ali zapravo je jeftino.

Tih 150 hiljada evra, često od prodaje kuće ili stana u kojem su do tada živeli, zapravo nije ulog, nego zalog. Dakle, ako neko poželi da ode iz Trabansola dobiće i svoju ušteđevinu nazad. Utoliko ostaje samo mesečna naknada i to onda zaista nije mnogo.

“Mi ne možemo otići u neki od privatnih staračkih domova jer su oni preskupi“, kaže Paloma Rodrigez.

“A ne možemo otići ni u neki od državnih staračkih domova jer tamo nema mesta, a ima i mnogo ljudi kojima je takva nega potrebnija nego nama. Zato smo shvatili da sami moramo nešto da preduzmemo“, objašnjava 70-godišnja živahna udovica koja je predsednica Zadruge.

Ona se u ovaj dom uselila prošlog proleća, nedugo nakon što je završena gradnja. Smeška se kada objašnjava čitav projekat koji joj je dao novi smisao u životu i okončao brigu da će pasti na teret sopstvenoj deci.

Španija je zemlja u kojoj uglavnom još uvek postoje bliske porodične veze. Ali i takve generacijske spone imaju svoje granice. Prema studiji Ujedinjenih nacija, već 2050. godine će gotovo 40 odsto stanovnika Španije imati 60 godina ili biti još stariji.

“Svi mi smo imali prilično teška iskustva s našim roditeljima kad su postali stari i nemoćni. Zato ne želimo da i mi budemo našoj deci teret i da prolaze ono što smo mi prošli“, objašnjava Paloma Rodrigez.

Ovako, penzioneri se bave sami sobom i organizuju mnoštvo aktivnosti. Osim gimnastike, odlaze na planinarenje u obližnje planine, organizuju meditaciju, društvene igre, uče astronomiju, tu je i radionica gde mogu sami nešto da rade, vrt gde mogu da sade cveće…

“Aktivnosti nisu spiritualne u religioznom smislu“, objašnjava Tereza Sagasola. Njoj je 77 godina i osim kigonga, često prisustvuje tečajevima plesa, a redovno odlazi i na planinarenje. Te aktivnosti, tvrdi penzionerka, jačaju njenu energiju i “ostavljaju prijatan osećaj“.

I sama zgrada podstiče ovaj unutrašnji sklad. Svi apartmani, odreda prilično prostrani i ukusno namešteni, okrenuti su prema jugu s pogledom na vrt Zadruge. Prozori su postavljeni tako da zagrevaju prostor tokom zime, ali su dovoljno visoko kako ne bi bilo sparno tokom leta.

S obzirom da je kompleks izgrađen tek početkom 2013, ovo su još uvek prvi dani života ove Utopije za španske penzionere. Do sada su svi još odličnog zdravlja i još niko nije poželeo da ode, ali je jasno da će se to jednom dogoditi. Jer, ovaj dom nije izgrađen da bi stanovnicima omogućio i celodnevnu lekarsku negu, što će pre ili kasnije zatrebati nekom od njegovih stanovnika.

Baš kao što su zdravi njegovi stanovnici, odličnog su zdravlja i finansije ove zadruge. Zalog je bio dovoljan da bi se dobio povoljan kredit za gradnju, tako da je još uvek na računu Zadruge ostao dobar deo od tri miliona evra kredita koji su dobili.

Ipak, makar izgledalo da su daleko od nevolja koje muče ostale stanovnike Španije, ovi penzioneri odlično znaju da njihova domovina prolazi kroz teška vremena. Stopa nezaposlenosti je gotovo 26 odsto, a režu se svi izdaci pa tako i penzije. Neki se boje da jednog dana više neće imati ni 800 evra da plaćaju mesečnu članarinu, ali problem je i sa prinovama.

Mnogi stanovnici Trabensola kažu za Dojče vele kako imaju prijatelje koji bi se rado doselili, ali nisu mogli da sakupe novac da plate zalog. Jer to je načelo ove zadruge: ako neko i ode i uzme svoju ušteđevinu, neki drugi penzioner može da dođe na njegovo mesto uz iste uslove. A da bi se sakupio novac, treba naći kupca za stan ili kuću što je, zbog ekonomske krize, gotovo nemoguće.

Nekretnine u Madridu koje su pre 2008. vredele na stotine hiljada evra jedva pronalaze kupca i za delić nekadašnje cene. Upravo je kriza na tržištu nekretnina i u Španiji izazvala opštu krizu, kad je bilo sve manje građana koji su mogli da plaćaju kredite, a gradilo se sve više i više.

U nevoljama su se našle i banke i čitava država, a 73-godišnja Marija Luiza Ljorena tvrdi da se opet pokazalo da su pohlepa i sebičnost osnova svih nevolja. Toga u ovoj Zadruzi nema, tvrdi ova penzionerka, i upravo zbog tog je došla ovde.

“To je duh koji nas i pokreće. Ljudi koji ovde dolaze da žive su shvatili da je najvažnije živeti zajedno, biti solidaran i pomagati drugima“, kaže Marija Luiza Ljorena.