PRAVDA ZA DEDU: Digla se Srbija da spase dekicu Miroslava kome preti zatvor JER JE PUCAO U PROVALNIKA!

IZVOR:Telegraf.rs – Deda Miroslav je odveden na psihološku proveru, dok su provalnici pušteni da se brane sa slobode

miroslav-tirnanic
Foto: Novosti – Miroslav Tirnanic

Na Fejsbuku se pojavila grupa “Pravda za dedu – peticija” putem koje se poziva na oslobođenje i promenu zakona povodom slučaja Miroslava Tirnanića (89) iz mesta Krnjevo kod Velike Plane, koji je početkom februara iz lovačke puške pucao na provalnika i tom prilikom ga ranio.

Metak je pogodio izgrednika D.T. (22) u nogu, dok je njegov saučenik S.T. preskočio ogradu Tirnanićevog imanja i pobegao. Obojica su kod sebe imala fantomke, a jedan je bio naoržan pištoljem. Sada dekici zbog samoodbrane i upotrebe oružja, za koji poseduje dozvolu, preti 10 do 15 godina zatvora.

Kako bi stali na put ovoj nepravdi, građani su se organizovali na Fejsbuku i sajtu peticije24.com i u velikom broju dali podršku deda Miroslavu, protiv koga je napisana krivična prijava zbog krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti.

S.T. je uhapšen odmah po pokušaju provale u kuću Tirnanića i tada mu je određeno zadržavanje do 48 sati, dok je D.T. ležao u bolnici koju je čuvala policija. Telegraf saznaje da je deda Miroslav pre nedelju dana odveden na psihološku proveru, dok su lopovi pušteni da se brane sa slobode.

– Pozvan sam da dođem na saslušanje u Javno tužilaštvo, a ako ima Boga, nema šta da mi sude, hteli su da me ubiju na kućnom pragu. Pretrpeo sam strah i bio izložen opasnosti sa svojih devedeset godina. Zahvaljujem svim ljudima koji su me podržali i poručujem im da je pravda na mojoj strani – rekao je on za Telegraf.

 

 

 

Zašto smo se posle 50 godina odselili iz Beograda u Niš

IZVOR: B92 – Bračni par M. Đ (1948) i K. Đ. (1939) posle 50 godina zajedničkog života pakuju svoje stvari i uspomene iz stana u Beogradu na novu adresu – Niš.

zajedno
U vreme kada je naša prestonica postala gotovo jedina stanica na kojoj ljudi žele da izađu u potrazi za boljim životom, ovo je jedan od retkih primera nekoga ko Južnom prugom ide u drugom smeru.

Naći se na raskrsnici života u doba kada želite samo da ubirate plodove svog teškog rada, nije ni malo lako, posebno ako ste u toj avanturi bez oslonca.

Napustiti prestonicu za jednu rođenu Beograđanku i njenog muža znači neki novi početak i nada za mirnu starost.

Nažalost, kao što je svima novac jedna od onih stvari koje teraju daleko od rodnog mesta u Beograd, ili neki veći grad, tako je ovo dvoje penzionera izračunalo da im je skupo da baš tu provedu svoje penzionerske dane.

Oboje kažu, ne plaši ih starost već nemoć. Zbog toga, najveći razlog koji ih je i usmerio ka Nišu bio je – male penzije.

Iako je radila 30 godina u uspešnoj kompaniji u centru grada s pogledom na Narodnu banku Srbije, M. Đ. Nije očekivala da će je jednog dana mala penzija primorati da razmišlja da se odseli. Njen muž bio je nekada rukovodilac u Robnoj kući, a danas, samo su komunalije u Beogradu tek jedva manje od jedne njihove penzije.

Razmišljali smo ovako: Ukoliko jedno od nas ode pre na onaj svet, drugo neće moći samo da živi od jedne penzije u ovom stanu, s ovolikim komunalijama. Rešili smo da onaj koji ostane ima toliko da može pristojno da živi“.

Kažu, u Nišu na primer, komunalije su dvostruko jeftinije nego u Beogradu, a i privukla ih je niža cena nekretnina. M. Đ, koja sa svojih 68 nema problem sa tehnologijom, brzo je našla stan preko interneta i odmah su se uputili da pogledaju svoj novi dom.

Uspeli su, pričaju, da od prodaje stane u Beogradu kupe lep, prostran stan u Nišu, a plus im je ostala određena svota za nedavno rođenog unuka.

Njihov unuk, inače, živi u Madridu sa sinom ovog zanimljivog bračnog para i njihovom snahom. Oni su odlučili da se nikad neće vratiti da žive u Srbiji, što je bio dodatni teg na tasu Niša.

“Kada smo shvatili da se naš sin nikada neće vratiti u Srbiju, počeli smo da razmišljamo o prodaji stana, shvatili smo da nema svrhe da mi sami sedimo ovde, a s druge strane, prednost je i što imamo rodbinu u Nišu“

Njihova ideja o preseljenju tinja još od 1999. godine kada su bili ugovorili prodaju ovog istog stana za tadašnjih 80.000 maraka, međutim, u tome ih je sprečilo bombardovanje pa su od te ideje odustali.

Prošlo je 25 godina otkako im je sin u Španiji, oni su ostarili, kažu, stigla ih je i bolest i ideja se opet probudila.

Još jedan razlog, i još jedan finansijske prirode za Niš je i sam put do njihovog unuka i njegovih roditelja. Shvatili su da im je jeftinije da lete iz Bugarske do njih nego iz Beograda, a nadaju se i da će niški aerodrom uvesti direktne letove do Španije.

“Poslednji put kada smo išli, karta Madrid – Sofija bila je 76 evra (bez taksi), a karta Madrid – Sofija. Beograd koštala je 295 evra. Računica je bila jasna“, kaže M. Đ. Koja je tada išla do Niša iz Sofije pa autobusom do kuće, tom prilikom je sebi obećala da će zaobilaziti Beogradski aerodrom.

Ali kaže, nedostajaće im mnogo toga drugog od Beograda. Na primer, druženje s prijateljima kojih nemaju mnogo ali ih imaju godinama, komšiluk, pogled s prozora, leta na Adi, njihovo drvo na plaži, beogradske kafane u koje i danas odu…

“Beograd je moj, ali ni Beograd nije više ono što je bio. Beograd je nekada imao dušu, volela sam samo da prošetam Knez Mihailovom, danas nemam više tu želju, jer to nije to. Što bi Kapor rekao ’od Beograda nije ostao Beograd’, ali ipak on će uvek biti u mojoj duši“, kaže M. Đ.

Od Niša očekuju sve najbolje, ako ništa kažu da će tamo bar imati nekog. Takođe kažu da je za njih Niš lep grad i da će i tamo posećivati pozorišta, galerije, ali i kafane…

Ovaj par poručuje da treba živeti život onako da ni za čim ne žalite na kraju, kao što su ga i oni proživeli, a veruju i da sudbina umešta uvek prste kada treba jer čudno je kako se poklopilo, sasvim slučajno da su se uselili u ovaj san u Beogradu 4. 12. 1979. godine a odlaze iz njega na isti datum, 4.12. 2015.

VESNA BJELIĆ,B92

Prijepoljac primio 589. penziju

Prijepolje — Miloš Lučić iz Prijepolja primio je 589. penziju, što ga čini rekorderom medju oko 8.000 prijepoljskih penzionera.

Prijepoljac primio 589. penziju
Prijepoljac primio 589. penziju

“Ja sam status penzionera dobio 1. januara 1966. godine, sa punim radnim stažom. Kao policajac imao sam zakonom predvidjene beneficije a nešto radnog staža sam preneo i iz one stare Jugoslavije. Radio sam, naime, godinu i po kao činovnik u nekadašnjoj župskoj opštini čija je administracija bila smeštena u kući moga oca Lazara”, kazao je Lučić.

Kako je objasnio, kao pripadnik prve posleratne generacije policajaca on je vrlo brzo napredovao u službi i najveći deo radnog staža je proveo kao komandir stanice narodne milicije.

“U penziju sam, međutim, otišao kao policijski pozornik. Nije po sredi nikakva greška u službi, već mi je dojadilo stalno seljakanje kao komandira stanice. Imao sam već troje dece i teško je bilo pokretati celu porodicu zarad službe. Molba da pređem u pozornike mi je prihvaćena i do penzije sam radio kao ‘obični’ policajac u
Prijepolju”
, naveo je on.

Prema njegovim rečima, kao dvadesetogodišnjak stupio je u partizansku vojsku NOB, četiri puta je ranjavan, a poslednjih desetak godina je i predsednik lokalnog odbora Saveza udruženja boraca narodnooslobodilačkog rata.

On je do prošle godine bio najstariji aktivni vozač u opštini Prijepolje.

Sa 92 godine “predao se” zato jer je njegov “fića”, kako je rekao, bio toliko izraubovan da se nije mogla uraditi adekvatna popravka zbog nedostatka rezervnih delova.

“Tako sam ja odlučio da zajedno sa ‘fićom’ odem ‘u staro gvožđe‘, kazao je Lučić.

Kako je objasnio, svaku noć pre spavanja odradi seriju sklekova, a već u ranim satima narednog dana, uz jednu čašicu ljute rakije i kašiku domaćeg meda, kreće u redovni pešački “krug” oko Prijepolja.

Srpska penzija i Meksikancu

U PIO fondu krajem godine bilo je oko 10.000 zahteva za ostvarivanje prava na inostrane penzije. Po jedan primalac i na Novom Zelandu, u Rusiji i Brazilu

Srpska penzija i Meksikancu
Srpska penzija i Meksikancu

Krajem 2014. godine u PIO fondu bilo je 10.000 zahteva za ostvarivanje prava primenom međunarodnih ugovora. Odnosno isto toliko osiguranika čeka svoju prvu inostranu penziju.

Najviše budućih penzionera je iz država nastalih na teritoriji bivše SFRJ, a od evropskih zemalja najbrojniji su oni sa stažom u Nemačkoj, Austriji, Francuskoj i Švajcarskoj. Većina njih u proseku za šest meseci dobije svoje čekove, ali u nekim državama procedura traje i duže.

Kako naglašavaju u srpskom fondu, svaki od tih predmeta je u obradi, tačnije pokrenut je postupak potvrđivanja i domaćeg i inostranog staža, ali se još nisu stekli uslovi za donošenje rešenja. Broj zahteva je u poslednjih nekoliko godina gotovo prepolovljen.

“Prema poslednjoj isplati, Fond PIO isplaćuje tačno 41.146 korisnika koji žive u bivšim jugoslovenskim republikama, a imaju ceo ili deo staža ostvarenog u Srbiji, kao i oko 11.700 korisnika koji borave u ostale 23 države u koje šaljemo penzije “,objašnjaveju u PIO. “Najviše ih je u Nemačkoj 8.300, a po jedna ide u Meksiko, Novi Zeland, Rusiju i Brazil. Istovremeno, u Srbiji se isplaćuje oko 150.000 penzija korisnicima koji osim domaćeg imaju i staž ostvaren u inostranstvu”.

Pravo na inopenziju imaju osiguranici koji su deo radnog veka proveli u Srbiji, a deo u drugoj državi, s kojom je Srbija potpisala i primenjuje sporazum o socijalnom osiguranju. Prava se, međutim, ostvaruju po zakonima koji važe u svakoj od tih država. To znači, da korisnik može ostvariti pravo na deo penzije po osnovu staža ostvarenog u Srbiji, po zakonu koji se primenjuje kod nas, ali da ne ispunjava uslov godina života za pravo po stažu ostvarenom u drugoj državi i u takvim situacijama, koje su česte, prima domaću penziju i čeka da ostvari pravo na inostrani deo.

“Među razlozima koji usporavaju proces donošenja rešenja osiguranicima sa stažom u dve ili više država su između ostalih i proces dostavljanja potvrde navršenog staža iz inostranstva, koji traje dodatno duže nego što je slučaj sa dostavom dokumentata iz bivših republika, neophodna dopuna i prevod medicinske dokumentacije kod invalidskih penzija, primena tzv. instituta opcije koji podrazumeva višestruku pisanu korespondenciju između fondova, pribavljanje i prevod potrebnih dokaza o statusu bračnih drugova i dece u slučaju porodične penzije… “, kažu u fondu.

Kako objašnjavaju u PIO, veliki broj građana je iz Srbije otišao u inostranstvo na rad tokom osamdesetih godina, a poseban problem postoji u vezi sa utvrđivanjem staža za period od pre tri decenije, jer tada nisu vodili računa o evidencijama i dokazima o radu, a otežana je i komunikacija sa strankama, s obzirom na to da veliki broj osiguranika živi u inostranstvu.

U fondu ne raspolažu podatkom koliko onih koji čekaju inopenzije živi u Srbiji, jer osiguranik koji ima deo staža ovde, a deo u drugoj ili drugim državama, može pokrenuti postupak i u drugoj državi. Prema njihovom iskustvu svaki drugi zahtev koji prime za utvrđivanje staža podnet je u nekoj drugoj državi, a ne u Srbiji.

Penzioner kupio kola Domu zdravlja

Kuršumlija — Penzioner Stepan Milenković, od penzije, je donirao “Ladu nivu” kuršumlijskom Domu zdravlja.

Penzioner kupio kola Domu zdravlja
Penzioner kupio kola Domu zdravlja

Na to su ga nevele svakodnevne slike zdravstvenih radnika iz Kuršumlije u medijima, koji se dovijaju da zbrinu pacijente iz najudaljenijih planinskih sela, improvizovanim sredstvima, na konjima, zapregama, traktorskim prikolicama, ali i na svojim leđima.

“Lada niva” će svakako olakšati kuršumlijskom Domu zdravlja, ali je nedovoljna da pokrije opštinu Kuršumija, teritorijalno najveću opštinu u Srbiji.

Teške situacije sa kojima se gotovo svakodnevno susreću ekipe Hitne pomoći u opštini Kuršumlija potakle su ovog penzionera da im od svoje penzije kupi terensko vozili “Lada niva”.

Milenković je poreklom iz Kuršumlije te ga je dodatno potresla sudbina medicinskih radnika koji se neretko do pacijenata u zabačenim selima probijaju na različite načine.

Direktorka Doma zdravlja kaže da će im ova donacija mnogo pomoći, pre svega da lekari dođu do pacijenata koji žive u udaljenim selima. Neka od tih sela udaljena su i po 50 kilometara, a mnoga od njih se nalaze na vrlo nepristupačnim mestima.

Zbog toga iz ovog Doma zdravlja poručuju da svaka donacija znači još spasenih života.

Načelnica Hitne službe Nevena Vučković ističe da ova služba nema ni dovoljan broj zaposlenih jer se dešava da stigne poziv pacijenta. a da su sve ekipe daleko i potrebno im je mnogo vremena da se vrate.

Ipak, pored terenskog vozila koje su dobili na poklon, sada im je potrebno još jedno ležeće terensko vozilo koje bi rešilo problem pacijenata koji ne mogu da hodaju i sede.

Penzioneri, klijenti po meri svakog bankara

Penzioneri su bankarima postali omiljeni klijenti, jer najrevnosnije otplaćuju svoje obaveze. To je razlog što sve više banaka specijalizuje svoje usluge upravo za najstarije građane. I dok su se banke ranijih godina otimale o mlađe klijente, zbog njihovog sve većeg kašnjenja u otplati uzetih zajmova, okrenuli su se penzionerima.

Penzioneri, klijenti po meri svakog bankara
Penzioneri, klijenti po meri svakog bankara

Tako se sada najstarijim građanima nude pozajmice i do pola miliona dinara, a ranije je to bilo do 200.000 dinara. Takođe su i rokovi otplate duplirani i kreću se maksimalno do 48 meseci.

Penzioneri PIO fonda, ali i oni koji primaju strane penzije, mogu da koriste gotovinske i potrošačke kredite i bez otvaranja tekućeg računa u banci u kojoj žele da se zaduže. Zainteresovani do kredita stižu veoma lako i brzo, a od dokumenata im je potrebna samo lična karta i tri poslednja mesečna penziona čeka.
Banke nude i poklone, kao na primer, životno osiguranje tokom perioda otplate.

– Ukoliko penzioner, podigne gotovinski kredit od 100.000 dinara sa rokom otplate na 48 meseci, mesečna rata iznosila bi 3.016 dinara – navode za Novosti u NLB banci. – Za jednokratnu naknadu obrade kredita trebalo bi da plati 2.000 dinara a za ostale troškove 346 dinara. Kamata je 23,25 procenata.

Banke najčešće odobravaju zajmove građanima do 70 godine života, ali ima i onih kojima ova granica nije prepreka za odobravanja pozajmice. U zemljama EU građani mogu da otplaćuju kredit iako su stariji od 80 godina.

– Poznato je da su penzioneri najuredniji u otplati svih usluga „Infostana“, električne energije do kredita, kreditnih kartica i dozvoljenog minusa – kaže za Novosti Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.

– Banke su zadovoljne takvim klijentima i rado im odobravaju zajmove. Uz to penzioneri se uvek zadužuju promišljeno, odnosno samo u krajnjoj nuždi i u iznosi za koji znaju da će moći da vrate.

 

KAMATE I GODINE

Banke penzionerima odobravaju gotovinske kredite po kamatama od 18,90 do 23,70 odsto na godišnjem nivou. Takođe, penzioneri mogu da koriste dozvoljeni minus u iznosu od jedne do dve penzije, kao i kreditne kartice. Ranije su banke ograničavale korišćenje usluga najstarijim građanima do 65 godina, a sada je ta granica pomerena na 70 godina.

Omiljeni klijenti banaka: Svaki treći klijent penzioner

Pema udelu populacije od preko 60 godina u ukupnom broju stanovnika, Srbija je sa 24,7 odsto na niovu ostalih zemalja u regionu i EU gde se ove brojke kreću od 20,3 do 26,4 odsto. Međutim, u Srbiji je značajno niži odnos broja zaposlenih u odnosu na udeo penzionera u ukupnoj populaciji.

Omiljeni klijenti banaka: Svaki treći klijent penzioner
Omiljeni klijenti banaka: Svaki treći klijent penzioner

To praktično znači da penzije čine izuzetno značajan deo ukupnih prihoda domaćinstva i konkretno iznose 35,8 odsto, pa i bankarski sektor sve više svoje proizvode i usluge prilagođava upravo starijoj populaciji.

U Srbiji 70 odsto banaka u svojoj ponudi ima proizvode i usluge namenjene penzionerima, a penzioneri čine 34 odsto korisnika bankarskih usluga.

Takođe, preko 50 odsto penzionera pored tekućeg računa koristi i još neku od bankarskih usluga.

Najčešće se odlučuju za dozvoljeni minus koji se upotrebljava u oko 24,4 odsto penzionera na nivou tržišta, dok je u Intezi ovaj procenat 42 odsto, saopšteno je na predstavljanju rezultata istraživanja o socijalno-ekonomskom statusu penzionera u Srbiji i regionu pod nazivom “Novo doba, treće doba”, koje je Inteza banka sprovela u saradnji sa IPSOS Stratedžik marketinga..

Kreditna kartica je na drugom mestu koji u ovoj banci koristi 22 odsto penzionera, dok je ova brojka na nivou tržišta niža i iznosi 11 odsto. Penzioneri se u priličnoj meri odlučuju i za gotovinske kredite koje koristi 64,4 odsto njih, odnosno 18 odsto u Inteza banci.

Dok su sa jedne strane ispitanici pokazali veoma visok stepen informisanosti o bankarskim terminima kao što su razlike između kamatnih stopa, sa druge je zabeležen izuzetno nizak stepen znanja o sopstvenim mogućnostima u banci.

Čak 58 odsto penzionera izjavilo je da ne zna da u našoj zemlji postoje banke koje imaju ponude namenjen baš njima, dok 32 odsto njih nije znalo ni da postoji mogućnost da penzioner uzme keš kredit, a 70 odsto nije poznato da nije potrebno da prenose svoju penziju da bi realizovali kredit u nekoj banci.
Prosečna penzija u Srbiji trenutno iznosi 221,28 evra i nešto je više od proseka većine zemalja u regionu kao što su Bosna i Hercegovina, Bugarska i Rumunija gde je ovaj iznos manji od 200 evra, dok jedino penizioneri u Hrvatskoj imaju nešto bolja primanja koja u proseku iznose 339 evra.

“Kako sam preživela sa 25.000 dinara”

Sa 25.000 dinara može da se preživi, ali ne i da se živi! Ljudi koji od tolike sume plaćaju račune, kupuju hranu, lekove, odeću, obuću, postaju asocijalna bića koja pognutih ramena, puna teskobe, hodaju ulicama, reševajući dilemu da li da kupe sebi ručak ili unuku čokoladu od 80 dinara. Zato, nikad više nemojte svoje bake da pitate zašto su neraspoložene. Jer vam to neće reći, dok vam, umesto onoga što ste očekivali, pružaju čajne kolutiće iskopane iz ko zna koje prodavnice!

Gorica Nešović je mesec dana pokušala da bude jedna od penzionerki, koja živi sama, a od sume za koje je neko u državi procenio da je dovoljna za život
Gorica Nešović je mesec dana pokušala da bude jedna od penzionerki, koja živi sama, a od sume za koje je neko u državi procenio da je dovoljna za život

Do ovakvog zaključka došla je Gorica Nešović, voditeljke radio-emisije “Buđenje” na “Radio Indeksu”, koja je mesec dana pokušala da bude jedna od penzionerki koja živi sama, a od sume za koje je neko u državi procenio da je dovoljna za život.

– Odmah sam shvatila da je važna organizacija! Unapred sam planirala svaki dan. Bilo je bitno da se ništa ne baca, a da se hranim kao i inače. Jedem malo mesa, uglavnom piletinu i ribu, tako da nisam menjala ishranu. I znate šta? Može da se preživi, ali to nije život! Jer ga ne čini samo hrana! Stalno sam se preračunavala. Kupovala sam samo sa spiska, što je neviđeni osećaj, pre svega, teskobe. Kad je došla četvrta nedelja, pomislila sam kako je još malo, pa kraj. Ali za mene. A mnogi ljudi stalno tako žive. Od te teskobe su namršteni i nervozni – priča Gorica za Alo!.

Prepričavajući svoje iskustvo, ona kaže da je u startu odvojila 3.000 dinara za lekove, koliko se procenjuje da je mesečni prosek. Računi tada još nisu bili stigli.

– Redovno sam kupovala voće, povrće, jogurt. Hleb ne jedem. Doručkovala sam ovsene pahuljice sa dve kašike mekinja prelivene jogurtom ili kefirom. U to sam dodavala kašičicu mlevenih oraha, malo suvog grožđa. Nekad malo meda ili kašiku džema. Kasnije sam jela bananu ili neko drugo voće. Za ručak sam, na primer, kuvala grašak sa pola veze zeleni, dva, tri krompira i jednim pilećim belim mesom. To sam jela dva dana, a ostatak zamrzavala i ručala u četvrtoj nedelji. To je važilo i za boraniju, sočivo, sladak kupus. Večerala sam keks i čaj ili rižoto sa povrćem, proju sa jogurtom, pečeni krompir – objašnjava Gorica, i nastavlja:

– Tako sam, što se hrane tiče, pregurala mesec. Suština je da ne bih umrla od gladi, ali život čine mnoge druge stvari! Tokom eksperimenta, potrošila sam malo manje od 10.000 dinara za hranu, za lekove još 3.000. Kad budem platila račune, ostaće mi malo. Nedajbože da mi je crk’o bojler ili slavina! Ne znam kako bih – kaže naša sagovornica, uz tužnu konstataciju da iznošena odeća i obuća, kupovina u jeftinijim samoposlugama i večita teskoba, nisu ono što su ljudi zamišljali da će imati u svojim poznim godinama.

Ko plaća dug preminulih penzionera?

Banke za kredite penzionerima traže životno osiguranje, ali se uključuju i u ostavinsku raspravu sa naslednicima.

Ko plaća dug preminulih penzionera?
Ko plaća dug preminulih penzionera?

Penzioner iz Beograda, koji je posle sedam godina konačno uspeo da otplati dug za doprinose PIO fondu od 883.457,37 dinara, a potom dobio obaveštenje da duguje još 791.358,01 dinara, na ime kamate, ovih dana postavio je pitanje – ko će, ako on ne poživi, vratiti njegove dugove? Od penzije mu se u ovom času odbija trećina po osnovu duga za doprinose.

Isto pitanje postavila je i jedna sugrađanka, koja kaže, da od muževljeve penzije izdržava sina i njegovo dvoje dece, jer sin samo povremeno radi, a ratu za adaptaciju stana mora da plaća još narednih osam godina. Ko će da vrati taj dug ako ona ne poživi toliko, a pri tom je Zakon o nasleđivanju jasan – ko nasleđuje imovinu nasleđuje i dugove do vrednosti nasleđene imovine.

Nije redak slučaj da se posle smrti srodnika naslednicima može dogoditi da im je u “amanet” umesto imovine ostao dug prema banci za kredite, kreditne kartice, dozvoljeni minus…

Da li se sa smrću penzionera, ako nema ko da nasledi njegovu penziju, gase i dugovi prema Fondu ili fond ipak naplaćuje preostali dug iz njegove zaostavštine?

U penzijskom fondu za “Politiku” pojašnjavaju da je Zakonom o PIO propisano da osiguraniku koji sam plaća doprinose, a nije platio sve dospele obaveze, Fond obustavlja isplatu jedne trećine mesečnog iznosa penzije. I to sve dok se na taj ili na neki drugi način ne namire neuplaćeni dospeli doprinosi.

Ukoliko bi se, međutim, dogodilo da penzioner premine, prestaje isplata penzije, a Fond nema ovlašćenja da preostali dug naplati iz zaostavštine korisnika.

Ako bi naslednici ostvarili pravo na porodičnu penziju, Fond nastavlja da i njima odbija jednu trećinu mesečnog iznosa penzije do potpunog namirenja duga.

S obzirom na to da naslednici uz imovinu nasleđuju i dug, ali samo do visine vrednosti imovine, to znači, da ako je vrednost nasleđene imovine mala, odnosno manja od visine duga, onda se u tom slučaju dug ne nasleđuje.

Portal “Kamatica” navodi da u slučaju da je pokojnik za sobom ostavio dugove prema banci, banka kao poverilac ravnopravno učestvuje u ostavinskoj raspravi i ima pravo na nadoknadu sredstava na osnovu imovine koja je ostala iza klijenta.

Primera radi, ako je iza pokojnika ostao automobil, stan, nameštaj, zlato ili umetnine, banka ima pravo da traži naplatu duga iz te imovine. U tom slučaju, naslednik ili naslednici neće moći da raspolažu imovinom koja je ostala iza pokojnika sve dok banka ne naplati sve svoje.

Ukoliko je, međutim, dug veći od zaostavštine, pa iznosi 100.000, a zaostavština 50.000, ostatak duga neće imati ko da plati. U tom slučaju dug se briše.

Pravilo većine banaka prilikom odobravanje hipotekarnog kredita jeste da korisnik ima ugovoreno životno osiguranje. Takvo osiguranje traje koliko i otplata kredita i ono se aktivira u slučaju prirodne ili smrti usled nezgode. Osiguravajuće društvo otplaćuje stambeni kredit banci, odnosno porodica u ovom slučaju ne nasleđuje dug po kreditu.

Pravilo je da banka, nakon saznanja da je korisnik kredita preminuo, stupa u kontakt sa naslednicima radi pravovremenog izmirenja duga, kako bi se sprečilo kašnjenje isplate i pribavilo ostavinsko rešenje, nakon čega se dostavljaju opomene za izmirenje duga svim naslednicima.

Domaće zakonodavstvo omogućava da osoba koja nije naslednik može, ako želi da otplati tuđe dugove, ali to nije zakonska obaveza. Postoje slučajevi kada iza pokojnika ne ostaje imovina. Banka, ali i svaki drugi poverilac pokušaće da se sa naslednikom dogovori o otplati tog duga. Međutim, zakonski naslednici u tom slučaju mogu da se u ostavinskoj raspravi odreknu nasledstva. U tom slučaju, neće biti odgovorni ni za dugove. Jer prema Zakonu o nasledstvu “naslednik koji se odrekao nasleđa ne odgovara za ostavljene dugove”.

 

“Kažnjeni smo, a radili 40 godina”

Beograd — Novim Zakonom o PIO koji stupa na snagu od 2015. godine, prvi put biće uvedeni kazneni penali za penzionisanje samo po jednom ispunjenom uslovu.

"Kažnjeni smo, a radili 40 godina"
“Kažnjeni smo, a radili 40 godina”

Bilo da je reč o godinama staža ili starosti.

Budućim penzionerima dodatni problem pravi i činjenica da su ovi penali trajni, dakle, ostaju na snazi dokle god se penzija prima, umesto da se ukinu sticanjem oba uslova za penziju.

Većina onih koji treba da idu u penziju zato s pravom pita zašto su kažnjeni, ako su po četiri decenije redovno uplaćivali doprinose za PIO a u penziju idu s kojom godinom života manje. Jedan naš čitalac, koji dogodine puni 60 godina života i 40 godina staža nikako ne može da se pomiri s činjenicom da će mu penzija biti 20,4 odsto manja zato što se mlad zaposlio. Nije li to, pita, svojevrsna diskriminacija?

Zoran Milošević, pomoćnik ministra rada za pitanja penzija, u razgovoru za Politiku, kaže, da se trajno smanjenje visine penzije, odnosno penali uvode zato što osiguranik, koji ode u prevremenu penziju, prosečno duže prima penziju (što znači i da će primiti veći broj penzija i ukupno više novca) u odnosu na osiguranike koji odu u starosnu penziju sa oba ispunjena uslova – i godine staža i starost, a pri tom su proveli isti broj godina na poslu, imali istu zaradu i doprinose tokom osiguranja.

“Poredi se, dakle, ukupna dužina primanja penzije korisnika (a time i ukupan broj penzija koje će primiti) koji ode u prevremenu penziju sa dužinom primanja penzije korisnika koji ode kasnije, prema opštim uslovima. Zbog toga je i smanjenje visine penzija trajno”, objašnjava on.

Procenjeno je da će samo na osnovu uvođenja prevremenog penzionisanja, uštede postepeno rasti do 0,4 odsto BDP-a godišnje, tako da će ukupne uštede u narednih deset godina iznositi oko 185 milijardi dinara, što je oko 3,5 procenta BDP-a.

Na konstataciju da je i pored ušteda, reč o vrlo rigidnom članu zakona, naš sagovornik kaže, da se u Srbiji veliki broj njih penzioniše pre navršene opšte starosne granice.

“Samo u prošloj godini, prema podacima PIO fonda, 47 odsto muškaraca ostvarilo je pravo na starosnu penziju sa manje od 65 godina života, dok je 24 procenta žena otišlo u starosnu penziju sa manje od 60 godina života. Na taj način biće u poziciji da penziju primaju duže u odnosu na lica koja odlaze u penziju nakon što ispune oba uslova za penziju. Zbog toga je, u cilju destimulisanja ranijeg odlaska u penziju, uvedeno prevremeno penzionisanje”, objašnjava on.

Pored toga, uvođenjem mogućnosti prevremenog penzionisanja osiguranicima se obezbeđuje izbor između višeg iznosa penzije, s jedne strane i dužeg perioda primanja penzije u zavisnosti od ličnog izbora, kaže Milošević.

Istovremeno upozorava na činjenicu da bi penzijski sistem bio održiv, neophodno je unaprediti odnos broja zaposlenih prema broju penzionera, koji se u Srbiji približava odnosu od 1:1.

“Dugoročna održivost sistema zahteva odnos od tri i više osiguranika prema jednom penzioneru, što nije lako dostići u sadašnjim ekonomskim i demografskim uslovima, ali je potrebno da se ide u tom pravcu”, objašnjava naš sagovornik.

Uvođenje prevremenog penzionisanje je u skladu i sa preporukama Evropske komisije, državama članicama da, između ostalog, izjednače uslove za penzionisanje muškaraca i žena, ograniče i pooštre uslove za prevremeno penzionisanje i usklade starosnu granicu za penzionisanje sa promenama u očekivanoj dužini života.

Upitan da li imajući sve ovo u vidu ima ikakve razlike između toga da neko u penziju ode s 42, 25 i 35 godina staža, ako će mu biti obračunati penali, Milošević kaže, da novi zakon uvodi pravo na prevremenu starosna penziju s navršenih 60 godina života i 40 godina staža. Takvim osiguranicima trajno se smanjuje penzija za 0,34 odsto mesečno za svaki mesec pre navršene opšte starosne granice od 65 godina života.

Predviđen je i prelazni period u kom se praktično nekadašnje pravo penzionisanja prema stažu, prevodi u prevremenu starosnu penziju i uslovi se postepeno pomeraju dok se ne dostigne predviđen starosni uslov od 60 godina i 40 godina staža.

Dužina staža osiguranja neposredno utiče na visinu penzije, pa bi osiguranici koji imaju duži staž osiguranja, po pravilu, trebalo da imaju i veću penziju, zaključuje Milošević.

Krše se prava u domovima za stare

Novi Sad — Pokrajinski zaštitnik građana utvrdio je, posle obilaska domova za stare u Vojvodini, da se ljudska prava starijih osoba u tim ustanovama sistemski krše.

Krše se prava u domovima za stare
Krše se prava u domovima za stare

Za godinu dana, obišao je sve državne i privatne registrovane domove za stare.

Iako mu je rad zabranjen, jedan privatni dom za stare u Bačkom Petrovom Selu i dalje radi. I dok jedna radnica doma tvrdi da u objektu nema korisnika, druga kaže da ih ima, i to 11. Da u objektu ima starih, potvrdile su i komšije.

Dom “Jezus szive” u Bačkom Petrovom Selu je dobio zabranu rada, protiv vlasnice je podneta krivična prijava. Nadležni centar za socijalni rad je obavešten da preduzme sve mere iz svojih nadležnosti o iseljenju korisnika.

Gorica Maksimović iz Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju kaže da će i ovih dana biti obavljene provere u domu.

Pokrajinski zaštitnik građana obišao je domove i u Subotici, Alibunaru, Šidu, Sremskoj Kamenici. Zaključak je da su u pojedinim registrovanim privatnim domovima stari lišeni slobode.

“Ti starački domovi su zaključani, čak i oni koji su očuvanog zdravstvenog stanja, koji nisu dementni i nisu bolesni od Alchajmerove bolesti. Ne mogu da izlaze kad hoće, ne mogu da napuštaju te ustanove u kojima se nalaze”, upozorava zamenik pokrajinskog ombudsmana Stevan Arambašić.

“Imate situaciju u kojoj je moguće da neko bude smešten u privatni dom i mimo svoje volje, zato što to hoće srodnici. Jer ponekad vlasnici privatnih domova više pažnje obraćaju na onoga ko će platiti smeštaj”, kaže Arambašić.

Tokom obilaska, utvrđeno je da u nekim domovima nema dovoljno medicinskog osoblja. Neretko se dešava da jedna osoba obavlja više poslova, pa je, na primer, medicinska sestra i spremačica i kuvarica. Dodatni problem stvaraju i ilegalni domovi. Vlasnici privatnih domova sa dozvolom tu vide srž problema.

“Dok smo poštovali sve propise, sve norme zakonske, sve protivpožarne komisije, inspekcije, to je trajalo dve i po godine. Nedavno je zatvoren jedan takav dom i onda smo imali navalu da se smeste korisnici. Čak sam imala slučaj da je došao čovek i rekao da mu je majka bila u tom domu nepokretna i da dve godine nije izašla na vazduh”, kaže vlasnica privatnog registrovanog doma u Sremskoj Kamenici Slovojka Tešanović.

Bilo da se nalaze u državnom ili privatnom domu, stari ljudi o kojima nema ko da brine žele isto. Potrebna im je hrana, pažnja, održavanje higijene i nega.

Vojvodina ima 15 ustanova za smeštaj starih ljudi čiji je osnivač pokrajinska vlada, i 25 privatnih registrovanih domova. Iako se ne zna tačan broj ilegalnih domova, po broju prijava koje dobija inspekcija, čini se da ih je sve više.

Penzioner uplatio dug za struju, a distribucaja prebacila pare za RTV pretplatu

Hteo sam da platim struju, a ne RTV pretplatu. S kojim pravom mi je uzet novac i zašto mi nije vraćen, nego elektrodistribucija preti da će mi isključiti struju, iako sam račun izmirio?, ogorčen je Janoš Kovač

UKIDANJE STRUJE DUZNICIMA ZA UTROSENU ELEKTRICNU ENERGIJU

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


SIVAC – Penzioner Janoš Kovač iz Sivca uplatio je 9.000 dinara za utrošenu električnu energiju, ali je novac, bez želje i saglasnosti njegovog domaćinstva, preusmeren za RTV pretplatu. Kovač kaže da je bio iznenađen kad se na računu za sledeći mesec ponovo pojavilo zaduženje za struju od 9.000 dinara, pa je uložio reklamaciju, smatrajući da Elektrodistribucija Sombor nije registrovala uplatu. Međutim, od rukovodioca trgovine u EDS dobio je informaciju da je uplata evidentirana, ali da je njome izmirena pretplata za RTS.


– Ne može elektrodistribucija da se ponaša kao sud i da određuje kako će biti upotrebljen novac koji sam namenski uplatio. Hteo sam da platim struju, a ne RTV pretplatu. S kojim pravom mi je uzet novac i zašto mi nije vraćen, nego elektrodistribucija preti da će mi isključiti struju, iako sam račun izmirio? – ogorčen je Kovač.

Ispostavilo se da je njegova supruga u januaru ove godine greškom uplatila 9.000 dinara na stari račun za struju, koji glasi na “Elektrovojvodinu”, a trebalo je da obavezu izmiri preduzeću “EPS Snabdevanje”. Ovo privredno društvo od jula prošle godine, kad je osnovano, šalje račune za struju umesto EPS i “Elektrovojvodine”.

– Dogodila se očigledna greška, koja je u EDS trebalo da bude primećena. Nigde na tom starom računu ne piše da sam uplatio dug za RTV pretplatu, koju inače i ne plaćam, jer već osam godina koristim “Digi TV”, čije usluge redovno izmirujem. Uredno plaćam i račune za struju, a sad strepim da će doći operateri iz EDS da mi iskopčaju kuću iz mreže. Uložio sam i pismenu žalbu povodom toga, ali odgovor ne stiže. Tražim da mi uplaćenih 9.000 dinara bude priznato kao pokriven račun za struju. Nemam novca da dva puta plaćam isti dug, jer kao srčani bolesnik imam velike izdatke za lekove i preglede – kaže Kovač.

Uplaćenih 9.000 dinara Janošu Kovaču može biti vraćeno, ali samo ako RTS dostavi saglasnost i pismeni nalog “Elektrovojvodini” da se novac od RTV pretplate prenese na račun “EPS Snabdevanje”.

Zamenik direktora EDS Janoš Boruš ističe da se računi za struju od jula 2013. godine plaćaju isključivo privrednom društvu “EPS Snabdevanje” i da uplatom na žiro račun ovog preduzeća ili “Elektrovojvodine” kupac električne energije sam odlučuje kome će i za šta plaćati. Drugim rečima, novac uplaćen, makar i greškom, na račun “Elektrovojvodine”, automatski odlazi na izmirivanje RTV pretplate, a od naplaćenih iznosa u “EPS Snabdevanje” prvo se namiruju računi za struju, a preostalim novcem RTV pretplata.

– Elektrodistribucija je postupila potpuno u skladu sa zakonom i nema ovlašćenja da sredstva uplaćena u januaru preusmeri sa računa “Elektrovojvodine” na račun “EPS Snabdevanja” – kategoričan je Boruš.

Oštećeni Janoš Kovač se ne miri s tim i kao dokaz prilaže fotokopiju plaćenog računa “Elektrovojvodini”, na kojem, kako ističe, ne piše da novac daje za RTV pretplatu, nego se podrazumeva da dug izmiruje za utrošenu struju.

Srbijagas tužio penzionera za 417 dinara?!

Bio sam šokiran kada sam dobio odluku od izvršitelja da na ime zatezne kamate od 417 dinara platim 13.200 dinara gde su obračunati troškovi za njihov rad, a na kraju je kao pravna pouka napisano da nemam pravo žalbe, rekao je Mirko Petrović

Srbijagas tužio penzionera za 417 dinara?!
Srbijagas tužio penzionera za 417 dinara?!

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

GORNJI MILANOVAC – Penzioner Mirko Petrović iz Gornjeg Milanovca rekao je da mu je za neplaćenu kamatu od 417 dinara zapotrošnju gasa sudski izvršitelj naplatio 100 puta više. Kako se navodi, u to je uračunata i nagrada za izvršitelje.

“Bio sam šokiran kada sam dobio odluku od izvršitelja da na ime zatezne kamate od 417 dinara platim 13.200 dinara gde su obračunati troškovi za njihov rad, a na kraju je kao pravna pouka napisano da nemam pravo žalbe”, rekao je Petrović.

On je novinarima pokazao overen zaključak koji je dobio 9. avgusta gde su obrazloženi svi troškovi, a u stavci šeste piše: “naplaćuje se 3.600 dinara na ime nagrade za uspešnost sporovođenja izvršenja i nije dozvoljena žalba”.

Potrošnju gasa taj penzioner je plaćao sa nekoliko dana zakašnjenja, ali je u Srbijagasu obračunavana kamata do juna 2013. godine, kada je dostigla 417,47 dinara i kada je reagovao sudski izvršitelj Osnovnog suda u Novom Sadu Mirjana Banić.

“Oni unapred sebi dodeljuju nagradu od moje muke pod izgovorom sudškog rešenja, iako sam sve platio ali sa malim zakašnjenjem i odmah su preko Penzionog fonda počeli da skidaju dug”, revoltiran je Petrović.

On je dodao da ni to nije kraj jer su u Penzionom fondu i posle isplate od 13.200 dinara nastavili sa umanjenjem penzije, sve dok nije intervenisao u filijali u Čačku, gde je utvrđeno da mu je ukupno obustavljeno 38.629 dinara, što je skoro sto puta više od obračunate kamate.

Posle tri meseca ispravljena je greška i uoči Nove godine Petrović je dobio 25.428 dinara koliko je pogrešno obračunato (pokazuje uplatnice), ali on i dalje ne može da shvati da ga je Srbijagas tužio za 417 dinara kamate.

“Sud je papreno naplatio svoje i još nagradu za izvršitelja a meni nisu dali mogućnost da se žalim, a i da sam to mogao ne bih imao od cega da platim žalbu i tuzbu”, rekao je penzioner Mirko Petrović.

Gde je u Srbiji najveća penzija?

Beograd — Penzije u Srbiji razlikuju se od grada do grada, prema statistici, najbolje je biti penzioner na Dedinju, gde penzioneri primaju i po 39.016 dinara.

Gde je u Srbiji najveća penzija?
Gde je u Srbiji najveća penzija?

Najbolje je biti penzioner u Niškoj Banji, ali ne zato što ih ima svega 43, nego što im su im junske penzije oko 37.389 dinara.One su veće od tamošnje prosečne plate od oko 35.283 dinara.

S druge strane, najteže je biti penzioner u Malom Crniću i Žabarima, gde je prosečna penzija ispod najniže u Srbiji i iznosi svega 11.393 dinara, pokazuju najnoviji statistički podaci Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje,prenosi Politika.

Ukoliko se uzme u obzir prosečno učešće penzija u prosečnoj zaradi za celu Srbiju od 44.394 dinara prosek za 1,7 miliona penzionera je 24.029 dinara. Prosečna penzija u prosečnoj zaradi učestvuje u Srbiji sa 54,13 procenata. Po zakonu ne bi smela da bude ispod 60 odsto.

Upoređujući podatke o primanjima i penzijama u najvećim gradovima u Srbiji – Beogradu, Novom Sadu, Nišu, statistika pokazuje da je učešće penzija u zaradama najveće u prestonici oko 69,82 odsto gde penziju prima oko 300.000 penzionera.

Gledajući po gradovima najviši prosek penzija prema zaradi, posle Niške Banje gde je to učešće 84,22 procenta, ima grad Bor sa oko 52,45 odsto i penzijom od oko 23.286 dinara, Kraljevo s prosečnim učešćem penzija u platama od 48,90 i penzijom od 21.711 dinara u proseku, Jagodina 48,74 odsto i prosečnom penzijom od 21.628, Kragujevac 48.122, odnosno 21.362 i Čačak s učešćem od 47,26 procenata ili 20.980 dinara.

Penzioneri Savskog venca, gledajući po opštinama, stoje najbolje, jer njihove penzije u plati učestvuju s čak 87,89 odsto i prosek im je 39.016 dinara, što je više od prosečne penzije njihovih ispisnika iz Niške Banje, ali s tom razlikom što penzije u centralnoj prestoničkoj opštini još uvek nisu premašile zarade od 51.380 dinara.Slede ih najstariji sa Starog grada s prosečnim učešćem penzija u zaradama od oko 83,5 odsto i penzijom od oko 37.071 dinar. Dobar prosek statistika beleži i na Novom Beogradu gde je prosečno učešće junske penzije u zaradi bilo 81,97 odsto i prosečnom penzijom od 36.391 dinar.

U poređenju s prosečnim učešćem penzija u prestonici, prinadležnosti u većini gradova u unutrašnjosti u prosečnoj zaradi učestvuju s manje od 50 odsto, što je ispod zakonom dozvoljenog proseka. Tako se među penzionerima s jačim učešćem čeka u plati nalaze najstariji u Majdanpeku čije je učešće u zaradama s 55,39 odsto, Bosilegradu 50,9 procenata i Požarevcu s 52,6 odsto.

Najnižu penziju u Srbiji od 11.393 dinara, prima oko 20.000 penzionera u Malom Crniću i Žabarima i njihova penzija u prosečnoj junskoj zaradi učestvuje sa svega 25,66 odsto.

Ništa bolje nije ni penzionerima u Osečini i Ražnju, Rekovcu gde je prosek na čeku oko 13.000 dinara, dok po 14.000 dinara primaju penzioneri u Tutinu, Rači, Varvarinu…

Najmlađi penzioner ima godinu dana

Beograd — Najmlađi penzioner u Srbiji trenutno je jednogodišnja devojčica, budući da je njena majka odlučila da je već sad osigura za starost.

Najmlađi penzioner ima godinu dana
Najmlađi penzioner ima godinu dana

Mala dama će za 57 godina, kad može da podiže svoje uplate, ako uporno svakog meseca do tada bude odvajala 2.000 dinara, dobijati mesečno oko 197.000 privatne penzije, i to u trajanju od 20 godina.

“Za tu devojčicu doprinose uplaćuje majka, koja je takođe naš član. Ona će po zakonu akumuliranim novcem moći da raspolaže za 57 godina. To nije usamljen slučaj. I deke i bake uplaćuju za svoje unuke”, kaže za “24 sata” Nataša Marjanović, direktorka dobrovoljnog penzijskog fonda Delta đenerali.

Donja starosna granica za uplate ne postoji, ali poželjno je da to počne što ranije, jer privatna penzija zavisi od sume i perioda uplata, investicija fonda i izabranog načina primanja penzije.

“Idealno bi bilo da već od prve plate mladi počnu da štede u fondu. Tako mogu da očekuju višestruko veću penziju od državne”, kažu za “24 sata” u dobrovoljnom penzijskom fondu Dunav.

“Viner štediše” na primer nemaju dobrovoljni penzijski fond, ali imaju rentno životno osiguranje, koje je slično. Ličnu rentu mogu da uplaćuju osobe od 14 do 65 godina života, a važno je da po isteku perioda plaćanja premije ne mogu imati više od 75 godina.

“Minimalna godišnja premija je 300 evra, ako se plaća na rate, mesečno, kvartalno, polugodišnje, odnosno 200 evra ako se plaća odjednom. Minimalan rok uplate je 10 godina, maksimalan 45 godina, a nakon toga osiguranik počinje da prima doživotnu mesečnu rentu sa garantovanim, unapred utvrđenim iznosom. Taj iznos može biti uvećan za odgovarajuću dobit, koja zavisi od poslovnih rezultata kompanije”, kažu u kompaniji “Viner štediše”.

Prosečna uplata privatne penzije u Srbiji iznosi oko 4.000 dinara, dok je minimalna u većini fondova 1.000 dinara. Sada u dobrovoljnim penzionim fondovima štedi ukupno oko 180.700 ljudi.