Penzioner – korisne informacije

penzioner

Penzioner i biti jedan od njih je nešto sto označava veoma ozbiljan deo života. Svakako, kao i svako bitno razdoblje, i ove godine otvaraju nova pitanja, želje i potrebe. Bilo da ste žena ili muškarac, neke stvari su univerzalne. Jedna od njih je i potreba za svežim i bitnim informacijama vezanim za život penzionera. 

penzioner

Kao što znate, internet sajt Penzionerske Vesti se trudi da obezbedi samo relevantne informacije kako bi penzionerima olakšali svakodnevicu kroz postojanje medija koji je namenjen isključivo njima. Ali osim što nam je ovo cilj i zadatak koji smo preuzeli još pre nekoliko godina, u isto vreme pokušavamo da pronadjemo sve ono što bi dodatno pomoglo informisanju čitaoca ovog sajta. Znamo da je ponekada jako teško ostvariti sva prava koje penzioneri imaju zagarantovana. Iz tog razloga želimo da podelimo još jedan koristan izvor informacija za koji smatramo da je prava pomoć za sve sadašnje ali i buduće penzionere.

Penzioner – korisne inormacije za penzionere

Na sajtu koji smo do sada gledali samo kao mesto gde se možete informisati o popustima za penzionere, primetili smo i neke sjajne tekstove koji su direktno vezani za život penzionerki i penzionera. Predlažemo da ih od sada postavite u listu vaših omiljenih stranica (ako već to niste uradili) i redovno pratite, baš kao sto ćemo i mi to raditi od ovog trenutka.

U medjuvremenu, pogledajte precizan raspored isplate penzija u Srbiji jer je to nešto što nas uvek sve zanima, zar ne? Ali to naravno nije sve od korisnih stvari koje možete pronaći tamo. Mnogi osiguranici će voleti da saznaju kako da dobiju penziju unapred i da na ovaj način makar malo olakšaju svakodnevne finansijske probleme koje nažalost svi imamo. Tu su i neke omražene teme kao što je umanjenje penzija ali su one naša realnost pa ih ne treba ignorisati. 

U slučaju da još niste postali penzioner, ali se spremate da to i budete, mi vam svakako želimo sve najlepše uz preporuku teksta koji govori o uslovima za dobijanje penzije i koji će Vam pomoći da bolje razumete materiju.

Penzionerski pozdrav!

Vatrogasci ugasili požar na imanju baka Dare (66), a onda pronašli nešto zbog čega je ZAVRŠILA IZA REŠETAKA

IZOR -KURIR : Vatrogasci iz Negotina, kojima je bio prijavljen požar na jednom imanju u selu Urovica, bili su zaprepašćeni kada su, nakon što su ugasili vatru, shvatili da su zapravo ugasili požar u laboratoriji za proizvodnju marihuane.

U spaljenoj laboratoriji otkriveno je 200 saksija “trave” i zaplenjeno više od tri kilograma marihuane, a vlasnica imanja Dara T. (66) je, uz prijavu zbog neovlašćenog držanja i stavljanja u promet opojnih droga, zaradila i prijavu zbog nuđenja mita, jer je pokušala da podmiti vatrogasce da je ne odaju.

– Vatrogascima u Negotinu je javljeno da je izbio požar na pomoćnoj kući u jednom domaćinstvu u selu Urovica – kaže izvor iz istrage.

– Međutim, kada su vatrogasci obuzdali požar, u kući u kojoj su gasili vatru zatekli su 200 saksija marihuana, sistem za ventilaciju, lampe, klima uređaje, kalorifere… Sve u svemu, sasvim slučajno smo otkrili kompletnu laboratoriju za uzgoj marihuana u veštačkim uslovima.

Videvši da je uhvaćena na delu, Dara T. je vatrogascima ponudila novac da odu sa imanja i ne prijave je policiji.

– Međutim, vatrogasci su odmah obavestili kolege iz opšteg kriminaliteta, koji su ubrzo stigli na lice mesta – kaže naš sagovornik.

– Jedan vatrogasac, koji je učestvovao u gašenju požara, nam je doslovno kazao: “Aman, pa mi smo gasili vatru u laboratoriji za proizvodnju marihuane”.

Dari T. su podnete prijave zbog stavljanja u promet opojnih droga i nuđenja mita, nakon čega joj je određeno zadržavanje do 48 sati.

Pokojnici više neće moći da primaju penziju

penzija umrli

IZVOR: TANJUG S punom primenom Zakona o opštem upravnom postupku od 1. juna upisivanje u matičnu knjigu umrlih automatski će se prosleđivati sudovima i PIO fondu.

penzija umrli
penzija umrli

Tako da država odmah prestaje isplatu penzija, izjavila je ministarka državne uprave i lokalne samouprave Ana Brnabić.

“Tako da ni građani više nemaju problem da ne znaju da treba i PIO fond posebno da obaveste o nečijoj smrti, pa nastavljaju da primaju penzije, pa moraju da ih vraćaju sa kamatom, a država ima gubitke“, rekla je Brnabićeva novinarima.

Uz to, napominje, to će se automatski povezivati i sa biračkim spiskom, tako da će svaka promena u matičnim knjigama biti odmah “odslikana” u jedinstvenom biračkom spisku.

“Ja verujem da je to jedna ozbiljna revolucija u državnoj upravi, a najveći efekat tog zakona je što on kaže da je država servis građana i da građani više nisu kuriri za državu, te, ukoliko neki dokument postoji kod bilo kog organa državne uprave ili lokalne samouprave, građani ne treba da ga donose”, naglasila je Brnabićeva.

Procena je da će novi zakon, kako objašnjava, godišnje uštedeti čak 6,7 miliona papira.

“Kada povežemo dokumente Matičnih knjiga, MUP-a, Poreske uprave, PIO fonda, NSZ, Centralnog registra obveznika socijalnog osiguranja, od 1. juna, vi dođete na šalter, treba vam neki vaš izvod, šalterski službenik će da se uloguje na portal eUprave, kada ukuca vaše ime i prezime, automatski će da povlači sva ta dokumente iz baza podataka i praktično će odmah moći građanima da se daje izvod po koji su došli”, rekla je Brnabićeva.

Prema njenim rečima, poslednjih nekoliko meseci radilo se na povezivanju šest osnovnih baza podataka koje imaju 80 odsto podataka građana, te na procesu prenosa matičnih knjiga u elektronski oblik, kako bi sve moglo da se poveže.

Puna primena tog zakona, naglašava Brnabićeva, počeće 1. juna, a ona očekuje i pune efekte primene od tog datuma.

MAGISTRIRAO U 80. GODINI Penzioner iz Čonoplje ima četiri indeksa i tri fakultetske diplome

IZVOR: BLIC (Sofija Paulić Špero , M. R. ,) – Dušan Pejin (80) iz Čonoplje, nadomak Sombora, može da se pohvali sa čak četiri indeksa i tri diplome Poljoprivrednog fakulteta: osnovnih studija, postdiplomskih, master i magistarskih studija.

Dušan Pejin (80) iz Čonoplje, nadomak Sombora, može da se pohvali sa čak četiri indeksa i tri diplome Poljoprivrednog fakulteta: osnovnih studija, postdiplomskih, master i magistarskih studija.

Ovu poslednju u nizu diplomu dodao je na policu pre nepunu godinu dana kada je na novosadskom Poljoprivrednom fakultetu odbranio rad na temu “Ishrana krava muzara povećanim nivoima suvih rezanaca šećerne repe”.

On je rad odbranio pred komisijom u kojoj je bio i njegov mentor inače rođen 11 godina nakon upisa Pejina na fakultet.

Pejin je prvu diplomu stekao još 1963. na Poljoprivrednom fakultetu, a nauci se revnosno posvetio posle penzionisanja – 1993.

Vitalni Čonopljanin prelomio je povratak nauci kad je osnovao privatnu firmu za projektovanje poljoprivrednih objekata i njihovu sanitarnu zaštitu. Tada su mu rekli da treba da zaposli inženjera zaštite bilja.

Njemu to nije predstavljao problem, već izazov.

Tako je upisao master studije iz ove oblasti, a master rad na temu “Štetni insekti i glodari na krmnim kulturama Bačke” odbranio je 2012. godine, sa desetkom.

– Na njemu sam radio 500 dana, i za to vreme svaki dan sam jeo po jednu čokoladu sa lešnicima. Ukupno sam za to vreme pojeo 50 kilograma moje omiljene čokolade. Zatim sam odlučio da uradim magistarski rad i da dokažem da rezanci repe mogu da zamene kukuruz u ishrani krava muzara, kada je njegova cena visoka – pojašnjava Pejin.

Na master radu radio je 500 dana i svaki dan jeo je po čokoladu. Kaže da je za to vreme pojeo čak 50 kilograma!

I njegov sin Dušan takođe je završio master studije na temu zaštite bilja.

Ne samo da Pejin nikada nije odustao od usavršavanja i obrazovanja, već je i vlasnik više prestižnih priznanja i nagrada za inovacije.

Najznačajnija mu je nagrada za “Ekološku kutiju za uništavanje pacova koji održavaju vrstu”. Za ovaj patent Savez pronalazača Srbije dodelio mu je Srebrnu medalju. Na izložbi pronalazaka na Međunarodnom sajmu preduzetništva “Biznis baza 2007” u Beogradu dobio je nagradu “Mihajlo Pupin”, a na Međunarodnom sajmu pčelarstva u Somboru 2005. godine osvojio je prvo mesto.

Stariji od najstarijeg studenta

Najstariji redovni studenti u Srbiji imaju od 56 do 62 godine. Jedna od njih, Svetlana Vnučec, ima 62 godine i na četvrtoj je godini Fakulteta muzičkih umetnosti u Beogradu. Svetlana je i jedan od najupornijih studenata. Na FMU, gde je prvi put kročila sedamdesetih, ovo joj je treći indeks i uskoro će diplomirati.

Zbog majke učiteljice zavoleo knjigu

Za svoju ljubav prema knjizi, nauci, inovativnom radu, kaže, zaslužna je njegova majka Anica, koja je bila učiteljica.

– Kad sam bio dete, u bioskop sam mogao da idem samo pod uslovom da joj prepričam svaki film koji sam gledao. A kada je trebalo da naučim pesmicu napamet, morao sam da je napišem, a ne da je recitujem. Možda mi zato nije teško učenje, memorisanje, razmišljanje. To je bio njen način vaspitanja – priča Pejin.

Banje za Penzionere sa Velikim Popustom

banje za penzionere
banje za penzionere
Banje sa popustom

Svi članovi udruženja Penzionerski Servis od sada mogu ići u banje pod najpovoljnijim uslovima. Osim niže cene koju je omogućilo udruženje, omogućeno je plaćanje na rate putem penzionog čeka kao i dodatna usteda putem vaučera. Bitna informacija je da celokupnu proceduru oko izdavanja vaučera obavlja udruženje i to besplatno.

Više informacija možete dobiti na brojeve telefona : 011/285-00-05 i 011/40-80-166 u toku radnog vremena od 09-15h.

Spisak banja, i visine usteda pogledajte klikom ovde.

 

AKO ZORANOV PLAN USPE, ZARADIĆE 680.000 DINARA: Otišao u penziju, pa smislio genijalnu stvar!

IZVOR -KURIR: Zoran Novaković je kao vojno lice otišao u penziju, ali umesto odmaranja, odlučio je da se upusti u novi posao.

Užičanin Zoran je počeo da se bavi proizvodnjom lešnika.

– Prepreka je jedino što se dugo čeka na povraćaj sredstava, ali ko može da sačeka priča je lepa, s obzirom da mala proizvodnja u Srbiji ne zadovoljava potrebe, pa se lešnik uvozi iz Turske. Kod mene je potražnja mnogo veća od ponude. Zovu me ljudi iz cele Sribje i mogao bih da prodam mnogo više. Međutim, za mene i egzistenciju moje porodice, ovo je sasvim zadovoljavajuća proizvodnja i prihod – ističe Zoran.Lešnik može da čeka dobru cenu
On je svoje lešnike zasadio 2006. godine i tek je prošle godine po prvi put ubrao plodove svog rada. Naime, lešnik rađa tek osme, devete, pa čak i desete godine kada je njegov rod u punom kapacitetu.

Novaković je posadio 500 sadnica na jednom hektaru i dobio rod prošle godine od oko dve tone neočišćenih lešnika, odnosno oko 850 kilograma očišćenih lešnika. Trenutna cena lešnika, prema njegovim rečima je 800 dinara na veliko, tako da se prostom računicom dolazi do toga da kada bi ih odjednom prodao po toj ceni – zaradio bi 680.000 dinara.

– Ne prodajem odmah, čekam pravu cenu. On nije kvarljiva roda, može da se čeka povoljna cena, ne mora istog meseca da se proda. Nisam prodao sve, jer imam stare kupce kojima mesečno isporučujem određenu količinu. Cena nikada nije pala ispod pet evra po kilogramu na veliko, za ovih 10 ili 11 godina koliko se time bavim – kaže Zoran, prenosi “agroklub.rs“.

Uvezao sadnice iz Italije

Nakon istraživanja o lešniku i razgovora sa kolegama, svoje sadnice uvezao je 2006. godine iz Italije.
– Cena sadnica zavisi od toga da li su stablašice ili su žbunastog oblika. Stablašice su kalemljene sadnice, one su od pet do šest evra po stablu, a žbunaste sadnice su 2,5 do tri evra. Sve zavisi ko šta preferira i voli. Ja sam zasadio žbunaste sadnice i zadovoljan sam njima – kaže Zoran.

Prema njegovim rečima, njegove sadnice su kvalitnije od onih koje mogu da se nađu u Srbiji, jer imaju posebnu aromu, koja daje poseban miris kolačima, te su njegovi lešnici jako pogodni za poslastičare i konditorsku industriju.

Investicija od 5.000 evra

Cela investicija oko lešnika, od kupovine sadnica, obrađivanja placa, analize zemljišta do kupovine mašina i priključaka za traktor, realizovana je iz sosptvenih sredstva. Nije učestvovao na konkursima. Kada je podvukao crtu, cela investicija ga je koštala oko 5.000 evra.

Zoran je neke kupce tražio sam, a neki su mu sami došli. Svoj sajt ima već desetak godina, te su mnogi preko interneta saznali za njegovu proizvodnju lešnika. Kupci njegovih lešnika su uglavnom poslatičarnice i prodavnice zdrave hrane u užičkom kraju.

– Smatram da nismo pogrešili. Da ima posla oko njih – ima, ali sasvim pristojna zarada može da bude. Ovo nije naš maksimum, možemo da proširimo, ali za nas je sasvim dovoljno ovo što imamo. Pokrije se nešto sa penzijom, malo sa lešnicima i može pristojno da se živi – kaže Zoran.

Penzionere u Srbiji od 2021. neće imati ko da IZDRŽAVA

srbija penzija

IZVOR: Tanjug – U Srbiji od 2021. zaposleni više neće moći da izdržavaju penzionere, čiji će broj drastićno porasti jer na red za penzionisanje dolazi “bejbi bum” generacija.

penzija

U bejbi bum generaciju, poznatu kao generaciju u kojoj je rođen do tada nezapamćen broj dece, spadaju svi rođeni neposredno posle Drugog svetskog rata, između 1947. i 1957. godine, i oni su 2008. počeli da ulaze u kontigent stanovništva iznad 65 godina, kaže Gordana Bjelobrk, šef odseka za demografiju Republičkog zavoda za statistiku.

Do 2021. će, objašnjava, cela ta generacija imati više od 65 godina.

Za četiri godine, kaže ona, država će morati da preduzme konkretne mere da bi se omogućio ekonomski balans između ekonomski aktivnog i ekonomski neaktivnog stanovništva.

S druge strane, kaže, sve je manje mladih ljudi koji bi starije stanovništvo svojim radom izdržavali.

“Smanjivaće se radni kontigent jer sve više mladih ljudi koji spada u taj radni kontigent odlazi iz zemlje, a i rađa se sve manje ljudi. Sve će to uticati na smanjenje radnog potencijala u Srbiji”, rekla je Bjelobrk.

Ona je upozorila da će takvu situaciju biti teško ekonomski izdržati, te da će morati da se nađu neka konkretna rešenja.

– Ekonomski će biti jako teško to izdržavati, smanjuje nam se radni kontigent, sve su manje ulazne generacije i tad će morati da budu primenjene konkretne mere kako bi se omogućio ekonomski balans izmedju ekonomski aktivnog i ekonomski neaktivnog stanovništva – ocenila je ona.

Pad broja penzionera, ali na kratak rok

U Srbiji se, prema podacima PIO fonda, smanjio broj penzionera otkako je na snagu pre dve godine stupio novi Zakon o PIO .

Tako odnos između broja penzionera i zaposlenih koji redovno plaćaju poreze i doprinose, sada iznosi 1,44 i povoljniji je u odnosu na pojedine zemlje u regionu, poput Hrvatske u kojoj je 1,17.

Odnos broja zaposlenih koji izdvajaju u PIO i penzionera pre dve godine iznosio je 1:2. , a novi Zakon o Pio fondu smanjio je broj onih koji odlaze u penziju

Kako navode u PIO, 2014. je podneto 161,324 zahteva za starosnu penziju, dok je ta brojka 2015. iznosila 143.859, a 2016. 135, 343 zahteva.

Očekuje se da će se ovaj trend nastaviti i u 2017. godini, te da će i izdavajanja iz budžeta za penzije biti manja.

Razlog za to nije samo smanjenje broja onih koji odlaze u penziju.

Naime, uplata doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje 2016. je, kažu, bila bolja u odnosu na plan te je tako fond PIO prošle godine iz budžeta povukao manje sredstava za 13, 26 milijardi dinara.

Bolji rezultat u 2016. je bio osnov, navode, za planiranje prihoda u 2017. godini.

Srbija peta najstarija zemlja u Evropi

Iako Srbija zauzima visoko peto mesto na listi “najstarijih” zemalja u Evropi, ona ga deli sa ekonomski razvijenijim zemljama, Nemačkom, Italijom, Austrijom i Bugarskom.

Iako na prvi pogled može izgledati da najveća zemlja Balkana deli neku dobru osobinu sa jednako “starim” ali bogatijim zemljama, razlozi iz kojih je rame uz rame s njima, potpuno su različiti.

Te zemlje su “stare”, kaže Bjelobrk, zato što im je očekivani starosni vek duži. Imaju razvijenu medicinu i bolji životni standard pa zato duže i žive.

U Srbiji, s druge strane, sve se manje dece rađa, i sve više mladih ljudi odlazi, pa su jedini koji ostaju – stariji.

– Oni će svoj balans izmedju ekonomski aktivnog i neaktivnog stanovništva nadomestiti baš tim stanovništvom koje odlazi, izmedju ostalih i iz naše zemlje. Oni imaju staro stanovništv zbog svog svog uspeha, a mi zbog poremećene starosne strukture koja je najveći demografski problem – zaključila je Bjelobrk.

“DAJ PARE!” Maskirani razbojnici presreli kombi sa penzijama u Beogradu

pljacka

IZVOR:Alo.rs, Tanjug – Filmska pljačka novca namenjenog za isplatu penzija dogodila se rano jutros na okretnici autobusa u Padinskoj Skeli.

pljacka

Kako MUP navodi u saopštenju, dve nepoznate osobe su tokom ispostave novca, jutros oko sedam sati, ukrale neutvrđenu sumu novca i pobegli u nepoznatom pravcu.

Kako navodi Alo.rs, maskirani razbojnici sačekali su rano jutros oko 7 sati na okretnici autobusa da krene kombi za prevoz novca, pa su izvršili pljačku.

Razbojnici su sačekali da se kombi zaustavi ispred pošte i da radnici obezbeđenja krenu sa primopredajom novca. Sekund kasnije počele su da se odvijaju filmske scene, kada su se pojavila dva naoružana i maksirana razbojnika.

Oni su pod pretnjom oružijem od radnika oteli više džakova novca koji je bio namenjen za isplatu penzija.

– Odjednom su se niotkuda pojavila dvojica maskiranih muškaraca koji su uperili oružje u radnike. Povikali su “daj pare! Ovo je pljačka!” a potom su zgrabili vreće s novcem i jednostavno nestali. Kao u zemlju da su propali – kaže jedan od svedoka ovog događaja za Alo!

Policija intezivno traga za dve nepoznate osobe koje su jutros ukrale novac ispred Pošte u Padinskoj skeli, rečeno je Tanjugu u MUP-u.

Još 10 dana za penziju po starim uslovima

IZVOR – TANJUG : Beograd — Ukoliko građani žele da ostvare pravo na penziju po uslovima iz ove godine, trebalo bi da raskinu radni odnos najkasnije 30. decembra.

Podnošenje zahteva od 1. januara i kasnije podrazumevaće primenu uslova koji važe u 2017. godini, kažu u Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko isiguranje (RF PIO).

Zahtev za penzionisanje bi u prvom slučaju trebalo da se podnese najkasnije 31. decembra, objašnjavaju u RF PIO.

Od 1. januara 2017. godine za žene osiguranike uslov za starosnu penziju biće 61 godina i šest meseci života i najmanje 15 godina staža osiguranja, a uslov za prevremenu starosnu penziju u idućoj godini podiže se na 55 godina i osam meseci života i 37 godina i šest meseci staža osiguranja.

Od 1. januara 2017. godine uslov za prevremenu starosnu penziju za muškarce podiže se na 56 godina i četiri meseca života i 40 godina staža osiguranja.

Inače, u u 2016. godini za žene osiguranike uslov za starosnu penziju je 61 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja.

Uslovi za prevremenu starosnu penziju za žene u ovoj godini su 55 godina života i 37 godina staža osiguranja. Uslov za muškarce je 55 godina i osam meseci života i 40 godina staža osiguranja.

Ti uslovi će se povećavati do 2024. godine, kada će biti izjednačeni za žene i muškarce – 60 godina života i 40 godina staža osiguranja.

Prema Zakonu o PIO koji se primenjuje od 1. januara 2015. godine, propisano je da se uslov za starosnu penziju za žene osiguranike sukcesivno povećava svake kalendarske godine.

Godine života kao uslov za starosnu penziju za osiguranike žene će se uvećavati do 2032. godine kada će uslovi za žene i muškarce biti izjednačeni – 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja.

Fond PIO je zaključno sa 30. novembrom primio 400.338 zahteva za ostvarivanje prava na penziju i ostalih prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja.

Od tog broja, za ostvarivanje prava na starosnu penziju primljeno je 119.409 zahteva, za porodičnu penziju 45.259 zahteva, a za invalidsku 43.257 zahteva.

Praksa pokazuje da najveći broj zahteva za ostvarivanje prava na starosnu penziju RF PIO stiže u decembru, odnosno poslednjih dana decembra, te, shodno tome, i ove godine očekujuju veći broj zahteva u decembru od prosečnog mesečnog “priliva” zahteva.

“Nadležne filijale Fonda će, kao i do sada, sve zahteve koji budu podneti rešavati u skladu sa zakonom i u propisanom roku od dva meseca”, navode u PIO Fondu.

Kako kažu, do sada se oko 92 odsto rešenja donosilo u zakonskom roku i ističu da je stoprocentnu ažurnost nemoguće postići zbog složenih slučajeva staža ostvarenog u više država ili nekompletnih podataka o stažu osiguranja, zaradama i visini doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za ceo period osiguranja.

Prema podacima Fonda, preko 93 odsto zahteva koji su podneti u ovoj godini reši se do kraja godine.

U Srbiji trenutno ima 1.725.784 korisnika penzija.

Od tog broja 1.067.510 je onih koji primaju starosnu penziju, 353.791 je porodičnih penzionera i 304.483 invalidskih penzionera.

Što se tiče broja korisnika po kategoriji osiguranika – 1.447.370 penzionera je iz kategorije zaposlenih, 84.036 iz samostalnih delatnosti i 194.378 iz kategorije poljoprivrednika.

Prosečna penzija trenutno iznosi 23.466 dinara.

Ko ne ode sad u penziju – dogodine čeka duže

penzija

IZVOR: TANJUG – Beograd — Žene sa navršenom 61 godinom života i najmanje 15 godina staža do 31. decembra mogu da podnesu zahtev za penziju, a ako to ne urade čekaće dodatnih šest meseci.

penzija
Ko ne ode sad u penziju – dogodine čeka duže

Kada je reč o prevremenom penzionisanju, Jelica Timotijević iz Fonda PIO je rekla da je u 2016. uslov za prevremenu penziju za žene 37 godina staža osiguranja i najmanje 55 godina života.

“Mogu da podnesu zahtev do 31. decembra ove godine i da ostvare pravo na prevremenu starosnu penziju”, rekla je Timotijević za RTS.

Ona dodaje da je taj uslov za muškarce 55 godina i osam meseci života i najmanje 40 godina staža osiguranja.

“Od 1. januara se menjaju uslovi i podiže granica za preveremenu starosu penziju i za žene i muškarce, tako da najkasnije 31. decembra treba da podnesu zahtev za penziju odosno da najkasnije 30. decembra prekinu radni odnos”, navela je Timotijević.

Ona je rekla da se 2024. izjednačavaju uslovi za žene i muškarce za prevremenu starosnu penziju.

Kod žena te godine bi se došlo do uslova – 40 godina staža osiguranja i najmanje 60 godina života za prevremenu starosnu penziju, kao i za muškarce.

“Za žene sledeće godine je uslov 55 godina i osam meseci života i 37 godina i šest meseci osiguranja, a za muškarce 56 godina i četiri meseca života i 40 godina staža osiguranja”, rekla je Timotijević.

Ona dodaje da je umanjenje penzije 0,34 odsto po svakom mesecu za koji se ranije ode u penziju, ali to umanjenje može da bude najviše za pet godina, što je ukupan iznos od 20,4 odsto.

Tomotijević je rekla da je umanjenje trajno.

Prema njenim rečima, godišnje u proseku u Fond PIO stigne oko 560.000 zahteva, od čega se oko 93 odsto reši u zakonskom roku od dva meseca.

Sajam za penzionere

sajam za penzionere

IZVOR: Tanjug – rvi Sajam za penzionere u Srbiji, koji zajednički organizuju Novosadski sajam i “Snar grupa” biće otvoren danas u Novom Sadu i trajaće dva dana 25. i 26. novembra.

sajam za penzionere
Sajam za penzionere

 

Ova sajamska manifestacija, koja predstavlja novinu u ponudi Novosadskog sajma, namenjena je najstarijim sugrađanima i održava se pod sloganom “Za bezbrižnu starost”, a ulaz za posetioce je besplatan.

Sajam će okupiti penzionere, pružaoce usluga i proizvoda namenjenih životu u trećem dobu, a u neposrednom kontaktu sa resornim institucijama, udruženjima građana, pojedincima i firmama koje radom doprinose kvalitetnijem životu starijih sugrađana, posetiocima će biti predočene brojne pogodnosti, popusti  i sadržaji dostupni na teritoriji cele Srbije.

Pored predstavljanja kompanija, farmaceutskih kuća, banaka, osiguravajućih društava, privatnih klinika, turističkih organizacija, prehrambene industrije, dijetetskih suplemenata i dodataka ishrani, optičarskih kuća, proizvodjača i distributera sportske opreme, Sajam će obeležiti i kulturno-zabavni i edukativni programi.

Biće organizovane brojne kreativne radionice za posetioci i specijalni programi na bini. Aktivnosti pripremaju i izlagači, te će tako Udruženja penzionera “Novi Sad” organizovati likovne radionice, kao i sportske, zdravsrtvene i sekcije za ručni rad.

Najstariji sugrađani će na sajmu moći besplatno da provere vid, konsultuju oftalmologa, dobiće specijalne pogodnosti za operaciju katarakte, a deliće se i vaučeri sa popustom na usluge i pomagala.

U okviru štanda Republičkog i Pokrajinskog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje penzioneri će moći da dobiju informacije o pravima iz te oblasti i da saznaju sve o izdavanju PIN koda i listinga uz mogućnost uvida u podatke matične evidencije, a biće im prezentovani i elektronski servisi poput e-zahteva, elektronske predaje prijave M-4, kretanja predmeta.

Cilj manifestacije je da penzioneri kvalitetno provedu slobodno vreme, da se zabave i druže, učestvuju u radionicama, koncertima, nagradnim igrama, kao i da na jednom mestu provere svoje zdravstveno stanje, vide i probaju proizvode i usluge namenjene isključivo najstarijoj populaciji.

STARI NAJUGROŽENIJI U SAOBRAĆAJU Svaki drugi stradali pešak stariji od 65 godina

IZVOR – Tanjug: Stare osobe su veoma ugrožene u saobraćaju i statistika pokazuje da je svaki drugi stradali pešak u Srbiji stariji od 65 godina, rečeno je danas Tanjugu u Agenciji za bezbednost saobraćaju.

pesaci

Vršilac dužnosti direktora Agencije za bezbednost saobraćaja Jasmina Milošević je rekla da će podizanje bezbednosti starih osoba zato biti u fokusu aktivnosti Agencije.

“Takođe, svako treće poginulo lice u automobilu je starije od 65 godina, u svojstvu putnika ili vozača”, navela je Milošević.

Kako kaže, Agencija planira niz aktivnosti, pre svega, preventivnih aktivnosti u saradnji sa MUP-om Srbije.

“Posebnu pažnju posvetićemo kategoriji učesnika u saobraćaju sa kojima se do sada malo radilo, a to su osobe od 65 godina i starije. Želimo interaktivnim aktivnostima da im skrenemo pažnju na to koliko je važno njihovo bezbedno ponašanje u saobraćaju”, naglaasila je Milošević.

Ona je najavila da će Agencija u narednom periodu zajedno sa MUP-om više pažnje posvetiti i vezivanju pojasa tokom vožnje, kako na prednjim tako i zadnjim sedištima.

Milošević ističe da je, takođe, nekada od presudnog značaja da li se dete vozi u predviđenom sedištu i da li je propisno vezano pojasom.

“Moramo da objasnimo roditeljima da su oni slika i prilika budućeg ponašanja njihove dece u saobraćaju i da samo promocijom pozitivnog primera i pravilnog ponašanja u saobraćaju možemo dopreti do ljudi da shvate da upravo oni najviše utiču na sopstvenu bezbednost”, naglasila je Milošević.

Čuvajući sebe vodite računa i o drugim učesnicima u saobraćaju, poručila je Milošević.

“Bez povećanja plata i penzija bar još godinu”

IZVOR: Tanjug, N1 – Beograd — Član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković kaže da računica tog tela pokazuje da bi sa povećanjem plata i penzija trebalo sačekati, bar za godinu dana.

vladimir vuckovi
“Bez povećanja plata i penzija bar još godinu”

U našem zakonu, rekao je on, postoje parametri koji kažu kada treba da rastu penzije i plate.

“Učešće penzija u bruto domaćem proizvodu bi trebalo da bude 11 odsto, a plata sedam odsto. Mi smo još iznad tih brojeva, što je još jedan argument u korist tvrdnje da je prerano povećavati plate i penzije”, rekao je Vučković u intervjuu za TV N1.

Ma koliko se nama činilo da su pojedinačne plate i penzije niske, kaže Vučković, budžet izdvaja puno novca i to je veliki trošak za privatni sektor.

On kaže da plate i penzije verovatno ne bi morale ni da budu smanjivane, da nije bilo gubitaka koje su pravila javna preduzeća, ističući da je dug EPS-a, na primer, narastao na skoro 1,2 milijarde evra.

“Već nekoliko godina ukazujemo na to da je država ogroman novac davala za loše poslovanje javnih preduzeća”.

To je, kako kaže, bio slučaj sa Srbijagasom, gde i dalje država plaća za njegove kredite koje je uzimao sa garancijom. “Gledamo i da se nešto slično ne ponovi i tu vidimo da Elektroprivreda Srbije ima probleme u svom poslovanju, to nije tajna”, rekao je on.

To je prepoznala i Vlada u aranžmanu sa MMF-om i Svetskom bankom, dodao je i za sada država ne daje novac za kredite i obaveze EPS-a, ali tendencije su, primetio je, upozoravajuće u pogledu zaduženosti EPS-a koja raste i dostiže gotovo 1,2 milijarde evra.

“Brzo se povećava ovaj dug. Ne vidimo da dolazi do suštinskih promena, da se kontroliše masa zarada, da se smanjuje broj zaposlenih, tehnički gubici. Svi ti problemi nisu novi”, rekao je Vučković.

To je jedan problem na kome treba da se radi, naveo je, a uz to i reforma Srbijagasa, Resavice, Železnice i čitavog niza drugih preduzeća za koje je predviđena privatizacija, a koja se za sada nije završila, kaže Vučković dodajući da se već kasni u rešavanju ovih pitanja.

“Vlada je sama potpisala da će doći do otpuštanja, i korekcije cena, i da će se svi problemi rešavati. Do kraja godine, treba očekivati konkretne planove. Vreme curi”, kaže on.

75.000 iz javnog sektora – preambiciozno

Govoreći o smanjenju broja zaposlenih u javnom sektoru, Vučković je ponovio da je prvobitan plan da se za tri godine, koliko traje program sa MMF-om, otpusti 75.000 ljudi, bio preambicioza.

“Planiralo se sa MMF da 75.000 ljudi manje radi u javnom sektoru nego što je bilo pre dve godine. Mislili smo da je to suviše oštro, da ne postoji toliki višak zaposlenih u javnom sektoru”, rekao je on.

Pristigli razultati, podvukao je, potvrđuju tu hipotezu.

“Sada se stiže do nekih manjih brojeva, i postoji prostor da se ljudi otpuste. Ono što je važno je da to bude ciljano, da se precizno identifikuju ti viškovi, da otpuštanja budu proizvod opreznog sagledavanja viškova u različitim sektorima države“, rekao je on.

Ima ih, nastavlja, u administraciji, zdravstvu, prosveti, širom države, a potrebno je da se sprovedu analize, da nema stihijski otpuštanja.

Vučković je ocenio da su fiskalna kretanja u Srbiji u prvih sedam meseci izuzetno povoljna, zbog čega bi ukupan deficit u ovoj godini mogao da iznosi oko dva odsto BDP-a, a da održivost tih rezultata zavisi od rešavanja problema javnih i završetka privatizacije državnih preduzeća, sa čime se kasni se i u 2016. godini.

“Ne bi bilo dobro da ovi dobri rezultati koje imamo za ovu godinu budu proglašeni kao konačni, i da na tome gradimo buduću ekonomsku politiku. Deficit će biti manji od planiranog, oko dva odsto BDP ali to je i dalje oko 80 milijardi dinara. To je i dalje relativno visok deficit, i treba da se smanjuje kako bi se konačno oborio procenat javnog duga prema BDP, što je cilj fiskalne konsolidacije”, kaže Vučković.

On kaže da smo mi sa ovim deficitom i dalje na jednom visokom nivou javnog duga.

“Ako uzmemo u obzir da nisu izebegnuti svi rizici u budućnosti da deficit ponovo raste, kao što su rizici prelivanja rezultata javnih preduzeća, onda zaista treba biti oprezan prilikom podizanja bilo kojih rashoda, pa i plata i penzija. Stoga poruka je da se o ovome dobro porazmisli”, poručio je.

Osnovice za uplatu doprinosa za penzije veće 6,6%

IZVOR: BETA – Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje podsetio je građane koji sami plaćaju doprinos za penzije da od uplate za avgust važe nove osnovice.

Osnovice za uplatu doprinosa za penzije veće 6,6%
Osnovice za uplatu doprinosa za penzije veće 6,6%

Nove osnovice osiguranja su naime, uvećane za 6,6 odsto zbog usklađivanja sa kretanjem zarada u prethodnom kvartalu.

Građani mogu da se opredele za jednu od 13 osnovica osiguranja, nezavisno od stručne spreme koju imaju.

Po Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, najniža osnovica iznosi 35 odsto prosečne republičke zarade iz prethodnog tromesečja, što je 22.400 dinara, a najviša pet prosečnih plata, odnosno 320.005 dinara.

Doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje je 26 odsto, što znači da će mesečni izdatak biti od 5.824 do 83.201 dinara.

Novi iznosi primenjivaće se za uplate doprinosa za avgust, septembar i oktobar 2016. godine.

Svakom trećem u Srbiji kradu penziju

IZVOR: Vecernje Novosti : Beograd — Sindikati procenjuju da bar 450.000 ljudi svakog dana odlazi na posao, a poslodavci ih nisu prijavili ili im doprinose i poreze uplaćuju na iznos minimalca.

Svakom trećem u Srbiji kradu penziju
Svakom trećem u Srbiji kradu penziju

Najviše ih je u privatnom sektoru, ali slučaj službenice italijanske ambasade u Beogradu, o kojem su “Novosti” pisale u izdanju od utorka, otkriva da od sive ekonomnije ne prezaju ni države, pa ni one zapadnoevropske.

Ekonomisti objašnjavaju da je rad na crno najčešći oblik sive ekonomije. Najveći gubitnici su sami zaposleni, koje čeka minimalna ili nikakva penzija. Gubi i država, na kojoj je odgovornost da se sa utajama izbori. Pred samim radnicima nema mnogo izbora dokle god je bez posla zvanično najmanje 700.000 građana Srbije, koji jedva čekaju na zaposlenje, pišu Večernje novosti.

„Borba protiv rada na sivo i crno je borba protiv drugih poreskih utaja, pre svega utaje poreza na dodatu vrednost“, objašnjava Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta.

„Ako se smanje utaje poreza na usluge, poslodavci neće imati keša kojim će moći da plaćaju zaposlene. Međutim, ta borba je neizvesna dokle god je stopa nezaposlenosti visoka, i poslodavci to znaju. Radnici nemaju mnogo izbora. Bez obzira na iznos doprinosa i poreza, građani imaju isti nivo zdravstvene zaštite i mogućnost korišćenja škola, vrtića, puteva. Jedina razlika je budući iznos penzija, a retko ko posmatra stvari unapred“, kaže on.

Profesor radnog prava Darko Marinković, sa Megatrend univerziteta, upozorava na to da i sami zaposleni treba da se bore za svoja prava. Od države se, međutim, očekuje nedvosmislena poruka: da ko to radi – neće proći nekažnjeno.

„Ljudi treba da znaju šta potpisuju, kao i da znaju da brane svoja prava. Treba da se obrate Inspektoratu rada, PIO fondu i Poreskoj upravi“, kaže Marinković.

„Druga linija su sindikati, koji nisu dovoljno jaki u Srbiji. I, naravno, tu je i država, koja je najodgovornija, kao neko ko ima na svojoj strani zakone i institucije zadužene za njihovo sprovođenje. Država se upravo tu ponašala na jedan diskriminatorski način. Povezivala je staž u državnim preduzećima u nekoliko navrata. Tako je slala poruku da zaposleni ne treba da brinu – platiće država. Ali i poruku da budu ponizni građani, pa će i njima biti plaćeno“, kaže on.

Sindikati priznaju da među članstvom nemaju zaposlene u diplomatskim i konzularnim predstavništvima. Ali znaju za izbegavanje obaveza među drugim poslodavcima.

„Mi procenjujemo da je svaki treći radnik u takvoj situaciji. Sindikati dugo apeluju na državu da smanji poreze i doprinose, i verujemo da bi ih tako više poslodavaca plaćalo“, kaže Ranka Savić, predsednik Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata.

„Istina je da često ima dobrovljnosti, jer radnici jedino tako mogu da dobiju posao. Na državi je da to sankcioniše, ali nadležne institucije često to ne rade. One znaju da se to dešava. Smatraju da je bolje da naplate bilo šta nego da ta firma ode u stečaj. To je poniženje srpskih radnika“, navodi ona.