Penzioner – korisne informacije

penzioner

Penzioner i biti jedan od njih je nešto sto označava veoma ozbiljan deo života. Svakako, kao i svako bitno razdoblje, i ove godine otvaraju nova pitanja, želje i potrebe. Bilo da ste žena ili muškarac, neke stvari su univerzalne. Jedna od njih je i potreba za svežim i bitnim informacijama vezanim za život penzionera. 

penzioner

Kao što znate, internet sajt Penzionerske Vesti se trudi da obezbedi samo relevantne informacije kako bi penzionerima olakšali svakodnevicu kroz postojanje medija koji je namenjen isključivo njima. Ali osim što nam je ovo cilj i zadatak koji smo preuzeli još pre nekoliko godina, u isto vreme pokušavamo da pronadjemo sve ono što bi dodatno pomoglo informisanju čitaoca ovog sajta. Znamo da je ponekada jako teško ostvariti sva prava koje penzioneri imaju zagarantovana. Iz tog razloga želimo da podelimo još jedan koristan izvor informacija za koji smatramo da je prava pomoć za sve sadašnje ali i buduće penzionere.

Penzioner – korisne inormacije za penzionere

Na sajtu koji smo do sada gledali samo kao mesto gde se možete informisati o popustima za penzionere, primetili smo i neke sjajne tekstove koji su direktno vezani za život penzionerki i penzionera. Predlažemo da ih od sada postavite u listu vaših omiljenih stranica (ako već to niste uradili) i redovno pratite, baš kao sto ćemo i mi to raditi od ovog trenutka.

U medjuvremenu, pogledajte precizan raspored isplate penzija u Srbiji jer je to nešto što nas uvek sve zanima, zar ne? Ali to naravno nije sve od korisnih stvari koje možete pronaći tamo. Mnogi osiguranici će voleti da saznaju kako da dobiju penziju unapred i da na ovaj način makar malo olakšaju svakodnevne finansijske probleme koje nažalost svi imamo. Tu su i neke omražene teme kao što je umanjenje penzija ali su one naša realnost pa ih ne treba ignorisati. 

U slučaju da još niste postali penzioner, ali se spremate da to i budete, mi vam svakako želimo sve najlepše uz preporuku teksta koji govori o uslovima za dobijanje penzije i koji će Vam pomoći da bolje razumete materiju.

Penzionerski pozdrav!

Vatrogasci ugasili požar na imanju baka Dare (66), a onda pronašli nešto zbog čega je ZAVRŠILA IZA REŠETAKA

IZOR -KURIR : Vatrogasci iz Negotina, kojima je bio prijavljen požar na jednom imanju u selu Urovica, bili su zaprepašćeni kada su, nakon što su ugasili vatru, shvatili da su zapravo ugasili požar u laboratoriji za proizvodnju marihuane.

U spaljenoj laboratoriji otkriveno je 200 saksija “trave” i zaplenjeno više od tri kilograma marihuane, a vlasnica imanja Dara T. (66) je, uz prijavu zbog neovlašćenog držanja i stavljanja u promet opojnih droga, zaradila i prijavu zbog nuđenja mita, jer je pokušala da podmiti vatrogasce da je ne odaju.

– Vatrogascima u Negotinu je javljeno da je izbio požar na pomoćnoj kući u jednom domaćinstvu u selu Urovica – kaže izvor iz istrage.

– Međutim, kada su vatrogasci obuzdali požar, u kući u kojoj su gasili vatru zatekli su 200 saksija marihuana, sistem za ventilaciju, lampe, klima uređaje, kalorifere… Sve u svemu, sasvim slučajno smo otkrili kompletnu laboratoriju za uzgoj marihuana u veštačkim uslovima.

Videvši da je uhvaćena na delu, Dara T. je vatrogascima ponudila novac da odu sa imanja i ne prijave je policiji.

– Međutim, vatrogasci su odmah obavestili kolege iz opšteg kriminaliteta, koji su ubrzo stigli na lice mesta – kaže naš sagovornik.

– Jedan vatrogasac, koji je učestvovao u gašenju požara, nam je doslovno kazao: “Aman, pa mi smo gasili vatru u laboratoriji za proizvodnju marihuane”.

Dari T. su podnete prijave zbog stavljanja u promet opojnih droga i nuđenja mita, nakon čega joj je određeno zadržavanje do 48 sati.

Pokojnici više neće moći da primaju penziju

penzija umrli

IZVOR: TANJUG S punom primenom Zakona o opštem upravnom postupku od 1. juna upisivanje u matičnu knjigu umrlih automatski će se prosleđivati sudovima i PIO fondu.

penzija umrli
penzija umrli

Tako da država odmah prestaje isplatu penzija, izjavila je ministarka državne uprave i lokalne samouprave Ana Brnabić.

“Tako da ni građani više nemaju problem da ne znaju da treba i PIO fond posebno da obaveste o nečijoj smrti, pa nastavljaju da primaju penzije, pa moraju da ih vraćaju sa kamatom, a država ima gubitke“, rekla je Brnabićeva novinarima.

Uz to, napominje, to će se automatski povezivati i sa biračkim spiskom, tako da će svaka promena u matičnim knjigama biti odmah “odslikana” u jedinstvenom biračkom spisku.

“Ja verujem da je to jedna ozbiljna revolucija u državnoj upravi, a najveći efekat tog zakona je što on kaže da je država servis građana i da građani više nisu kuriri za državu, te, ukoliko neki dokument postoji kod bilo kog organa državne uprave ili lokalne samouprave, građani ne treba da ga donose”, naglasila je Brnabićeva.

Procena je da će novi zakon, kako objašnjava, godišnje uštedeti čak 6,7 miliona papira.

“Kada povežemo dokumente Matičnih knjiga, MUP-a, Poreske uprave, PIO fonda, NSZ, Centralnog registra obveznika socijalnog osiguranja, od 1. juna, vi dođete na šalter, treba vam neki vaš izvod, šalterski službenik će da se uloguje na portal eUprave, kada ukuca vaše ime i prezime, automatski će da povlači sva ta dokumente iz baza podataka i praktično će odmah moći građanima da se daje izvod po koji su došli”, rekla je Brnabićeva.

Prema njenim rečima, poslednjih nekoliko meseci radilo se na povezivanju šest osnovnih baza podataka koje imaju 80 odsto podataka građana, te na procesu prenosa matičnih knjiga u elektronski oblik, kako bi sve moglo da se poveže.

Puna primena tog zakona, naglašava Brnabićeva, počeće 1. juna, a ona očekuje i pune efekte primene od tog datuma.

MAGISTRIRAO U 80. GODINI Penzioner iz Čonoplje ima četiri indeksa i tri fakultetske diplome

IZVOR: BLIC (Sofija Paulić Špero , M. R. ,) – Dušan Pejin (80) iz Čonoplje, nadomak Sombora, može da se pohvali sa čak četiri indeksa i tri diplome Poljoprivrednog fakulteta: osnovnih studija, postdiplomskih, master i magistarskih studija.

Dušan Pejin (80) iz Čonoplje, nadomak Sombora, može da se pohvali sa čak četiri indeksa i tri diplome Poljoprivrednog fakulteta: osnovnih studija, postdiplomskih, master i magistarskih studija.

Ovu poslednju u nizu diplomu dodao je na policu pre nepunu godinu dana kada je na novosadskom Poljoprivrednom fakultetu odbranio rad na temu “Ishrana krava muzara povećanim nivoima suvih rezanaca šećerne repe”.

On je rad odbranio pred komisijom u kojoj je bio i njegov mentor inače rođen 11 godina nakon upisa Pejina na fakultet.

Pejin je prvu diplomu stekao još 1963. na Poljoprivrednom fakultetu, a nauci se revnosno posvetio posle penzionisanja – 1993.

Vitalni Čonopljanin prelomio je povratak nauci kad je osnovao privatnu firmu za projektovanje poljoprivrednih objekata i njihovu sanitarnu zaštitu. Tada su mu rekli da treba da zaposli inženjera zaštite bilja.

Njemu to nije predstavljao problem, već izazov.

Tako je upisao master studije iz ove oblasti, a master rad na temu “Štetni insekti i glodari na krmnim kulturama Bačke” odbranio je 2012. godine, sa desetkom.

– Na njemu sam radio 500 dana, i za to vreme svaki dan sam jeo po jednu čokoladu sa lešnicima. Ukupno sam za to vreme pojeo 50 kilograma moje omiljene čokolade. Zatim sam odlučio da uradim magistarski rad i da dokažem da rezanci repe mogu da zamene kukuruz u ishrani krava muzara, kada je njegova cena visoka – pojašnjava Pejin.

Na master radu radio je 500 dana i svaki dan jeo je po čokoladu. Kaže da je za to vreme pojeo čak 50 kilograma!

I njegov sin Dušan takođe je završio master studije na temu zaštite bilja.

Ne samo da Pejin nikada nije odustao od usavršavanja i obrazovanja, već je i vlasnik više prestižnih priznanja i nagrada za inovacije.

Najznačajnija mu je nagrada za “Ekološku kutiju za uništavanje pacova koji održavaju vrstu”. Za ovaj patent Savez pronalazača Srbije dodelio mu je Srebrnu medalju. Na izložbi pronalazaka na Međunarodnom sajmu preduzetništva “Biznis baza 2007” u Beogradu dobio je nagradu “Mihajlo Pupin”, a na Međunarodnom sajmu pčelarstva u Somboru 2005. godine osvojio je prvo mesto.

Stariji od najstarijeg studenta

Najstariji redovni studenti u Srbiji imaju od 56 do 62 godine. Jedna od njih, Svetlana Vnučec, ima 62 godine i na četvrtoj je godini Fakulteta muzičkih umetnosti u Beogradu. Svetlana je i jedan od najupornijih studenata. Na FMU, gde je prvi put kročila sedamdesetih, ovo joj je treći indeks i uskoro će diplomirati.

Zbog majke učiteljice zavoleo knjigu

Za svoju ljubav prema knjizi, nauci, inovativnom radu, kaže, zaslužna je njegova majka Anica, koja je bila učiteljica.

– Kad sam bio dete, u bioskop sam mogao da idem samo pod uslovom da joj prepričam svaki film koji sam gledao. A kada je trebalo da naučim pesmicu napamet, morao sam da je napišem, a ne da je recitujem. Možda mi zato nije teško učenje, memorisanje, razmišljanje. To je bio njen način vaspitanja – priča Pejin.

Banje za Penzionere sa Velikim Popustom

banje za penzionere
banje za penzionere
Banje sa popustom

Svi članovi udruženja Penzionerski Servis od sada mogu ići u banje pod najpovoljnijim uslovima. Osim niže cene koju je omogućilo udruženje, omogućeno je plaćanje na rate putem penzionog čeka kao i dodatna usteda putem vaučera. Bitna informacija je da celokupnu proceduru oko izdavanja vaučera obavlja udruženje i to besplatno.

Više informacija možete dobiti na brojeve telefona : 011/285-00-05 i 011/40-80-166 u toku radnog vremena od 09-15h.

Spisak banja, i visine usteda pogledajte klikom ovde.

 

AKO ZORANOV PLAN USPE, ZARADIĆE 680.000 DINARA: Otišao u penziju, pa smislio genijalnu stvar!

IZVOR -KURIR: Zoran Novaković je kao vojno lice otišao u penziju, ali umesto odmaranja, odlučio je da se upusti u novi posao.

Užičanin Zoran je počeo da se bavi proizvodnjom lešnika.

– Prepreka je jedino što se dugo čeka na povraćaj sredstava, ali ko može da sačeka priča je lepa, s obzirom da mala proizvodnja u Srbiji ne zadovoljava potrebe, pa se lešnik uvozi iz Turske. Kod mene je potražnja mnogo veća od ponude. Zovu me ljudi iz cele Sribje i mogao bih da prodam mnogo više. Međutim, za mene i egzistenciju moje porodice, ovo je sasvim zadovoljavajuća proizvodnja i prihod – ističe Zoran.Lešnik može da čeka dobru cenu
On je svoje lešnike zasadio 2006. godine i tek je prošle godine po prvi put ubrao plodove svog rada. Naime, lešnik rađa tek osme, devete, pa čak i desete godine kada je njegov rod u punom kapacitetu.

Novaković je posadio 500 sadnica na jednom hektaru i dobio rod prošle godine od oko dve tone neočišćenih lešnika, odnosno oko 850 kilograma očišćenih lešnika. Trenutna cena lešnika, prema njegovim rečima je 800 dinara na veliko, tako da se prostom računicom dolazi do toga da kada bi ih odjednom prodao po toj ceni – zaradio bi 680.000 dinara.

– Ne prodajem odmah, čekam pravu cenu. On nije kvarljiva roda, može da se čeka povoljna cena, ne mora istog meseca da se proda. Nisam prodao sve, jer imam stare kupce kojima mesečno isporučujem određenu količinu. Cena nikada nije pala ispod pet evra po kilogramu na veliko, za ovih 10 ili 11 godina koliko se time bavim – kaže Zoran, prenosi “agroklub.rs“.

Uvezao sadnice iz Italije

Nakon istraživanja o lešniku i razgovora sa kolegama, svoje sadnice uvezao je 2006. godine iz Italije.
– Cena sadnica zavisi od toga da li su stablašice ili su žbunastog oblika. Stablašice su kalemljene sadnice, one su od pet do šest evra po stablu, a žbunaste sadnice su 2,5 do tri evra. Sve zavisi ko šta preferira i voli. Ja sam zasadio žbunaste sadnice i zadovoljan sam njima – kaže Zoran.

Prema njegovim rečima, njegove sadnice su kvalitnije od onih koje mogu da se nađu u Srbiji, jer imaju posebnu aromu, koja daje poseban miris kolačima, te su njegovi lešnici jako pogodni za poslastičare i konditorsku industriju.

Investicija od 5.000 evra

Cela investicija oko lešnika, od kupovine sadnica, obrađivanja placa, analize zemljišta do kupovine mašina i priključaka za traktor, realizovana je iz sosptvenih sredstva. Nije učestvovao na konkursima. Kada je podvukao crtu, cela investicija ga je koštala oko 5.000 evra.

Zoran je neke kupce tražio sam, a neki su mu sami došli. Svoj sajt ima već desetak godina, te su mnogi preko interneta saznali za njegovu proizvodnju lešnika. Kupci njegovih lešnika su uglavnom poslatičarnice i prodavnice zdrave hrane u užičkom kraju.

– Smatram da nismo pogrešili. Da ima posla oko njih – ima, ali sasvim pristojna zarada može da bude. Ovo nije naš maksimum, možemo da proširimo, ali za nas je sasvim dovoljno ovo što imamo. Pokrije se nešto sa penzijom, malo sa lešnicima i može pristojno da se živi – kaže Zoran.

Grci MMF-u: Jedva preživljavamo, pustite nas

grcka penzija

IZVOR: Tanjug – Grčka ne može dodatno da smanji penzije kao što to MMF traži, kaže ministarka rada Efi Ahcioglu

grcka penzija

Ona se oglasila uoči sastanka ministara finansija zone evra u ponedeljak i njihove procene ostvarenog napretka Atine u ispunjenju uslova iz međunarodnog paketa pomoći.

“Ne možemo prihvatiti insistiranje MMF-a na dodatnom smanjenju penzija”, navodi se u pismu ministarke Ahcioglu, koje je preneo britanski list “Fajnenšel tajms”.

Ona je odbacila tvrdnje MMF-a da je starosna granica za penzionisanje u Grčkoj preniska i da su penzije previsoke, navodeći da su statistički podaci kreditora, prema kojima na penzije otpada 11 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u odnosu na prosek u zoni evra od 2,25 odsto, zapravo sirovi i varljivi, prenosi agencija Rojters.

“Insistiranje na dodatnom rezanju penzija, dok grčki penzioneri istovremeno jedva imaju dovoljno da prežive, definitivno ne predstavlja put za rešavanje problema nezadovoljstva javnosti”, smatra ministarka.

Krizom zahvaćena Grčka je 11 puta smanjivala penzije od 2010. godine, kada je sa EU i MMF potpisala prvi paket o dobijanju pomoći. Većina grčkih domaćinstava zavisi od 2,7 miliona penzionera kako bi sastavili kraj sa krajem, prema rezultatima ispitivanja javnog mnjenja.

Zvaničnici zone evra su prošle nedelje saopštili da će kreditori zatražiti od Atine da usvoji nove mere za proširenje poreske osnovice i rezanje penzija.

Penzionere u Srbiji od 2021. neće imati ko da IZDRŽAVA

srbija penzija

IZVOR: Tanjug – U Srbiji od 2021. zaposleni više neće moći da izdržavaju penzionere, čiji će broj drastićno porasti jer na red za penzionisanje dolazi “bejbi bum” generacija.

penzija

U bejbi bum generaciju, poznatu kao generaciju u kojoj je rođen do tada nezapamćen broj dece, spadaju svi rođeni neposredno posle Drugog svetskog rata, između 1947. i 1957. godine, i oni su 2008. počeli da ulaze u kontigent stanovništva iznad 65 godina, kaže Gordana Bjelobrk, šef odseka za demografiju Republičkog zavoda za statistiku.

Do 2021. će, objašnjava, cela ta generacija imati više od 65 godina.

Za četiri godine, kaže ona, država će morati da preduzme konkretne mere da bi se omogućio ekonomski balans između ekonomski aktivnog i ekonomski neaktivnog stanovništva.

S druge strane, kaže, sve je manje mladih ljudi koji bi starije stanovništvo svojim radom izdržavali.

“Smanjivaće se radni kontigent jer sve više mladih ljudi koji spada u taj radni kontigent odlazi iz zemlje, a i rađa se sve manje ljudi. Sve će to uticati na smanjenje radnog potencijala u Srbiji”, rekla je Bjelobrk.

Ona je upozorila da će takvu situaciju biti teško ekonomski izdržati, te da će morati da se nađu neka konkretna rešenja.

– Ekonomski će biti jako teško to izdržavati, smanjuje nam se radni kontigent, sve su manje ulazne generacije i tad će morati da budu primenjene konkretne mere kako bi se omogućio ekonomski balans izmedju ekonomski aktivnog i ekonomski neaktivnog stanovništva – ocenila je ona.

Pad broja penzionera, ali na kratak rok

U Srbiji se, prema podacima PIO fonda, smanjio broj penzionera otkako je na snagu pre dve godine stupio novi Zakon o PIO .

Tako odnos između broja penzionera i zaposlenih koji redovno plaćaju poreze i doprinose, sada iznosi 1,44 i povoljniji je u odnosu na pojedine zemlje u regionu, poput Hrvatske u kojoj je 1,17.

Odnos broja zaposlenih koji izdvajaju u PIO i penzionera pre dve godine iznosio je 1:2. , a novi Zakon o Pio fondu smanjio je broj onih koji odlaze u penziju

Kako navode u PIO, 2014. je podneto 161,324 zahteva za starosnu penziju, dok je ta brojka 2015. iznosila 143.859, a 2016. 135, 343 zahteva.

Očekuje se da će se ovaj trend nastaviti i u 2017. godini, te da će i izdavajanja iz budžeta za penzije biti manja.

Razlog za to nije samo smanjenje broja onih koji odlaze u penziju.

Naime, uplata doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje 2016. je, kažu, bila bolja u odnosu na plan te je tako fond PIO prošle godine iz budžeta povukao manje sredstava za 13, 26 milijardi dinara.

Bolji rezultat u 2016. je bio osnov, navode, za planiranje prihoda u 2017. godini.

Srbija peta najstarija zemlja u Evropi

Iako Srbija zauzima visoko peto mesto na listi “najstarijih” zemalja u Evropi, ona ga deli sa ekonomski razvijenijim zemljama, Nemačkom, Italijom, Austrijom i Bugarskom.

Iako na prvi pogled može izgledati da najveća zemlja Balkana deli neku dobru osobinu sa jednako “starim” ali bogatijim zemljama, razlozi iz kojih je rame uz rame s njima, potpuno su različiti.

Te zemlje su “stare”, kaže Bjelobrk, zato što im je očekivani starosni vek duži. Imaju razvijenu medicinu i bolji životni standard pa zato duže i žive.

U Srbiji, s druge strane, sve se manje dece rađa, i sve više mladih ljudi odlazi, pa su jedini koji ostaju – stariji.

– Oni će svoj balans izmedju ekonomski aktivnog i neaktivnog stanovništva nadomestiti baš tim stanovništvom koje odlazi, izmedju ostalih i iz naše zemlje. Oni imaju staro stanovništv zbog svog svog uspeha, a mi zbog poremećene starosne strukture koja je najveći demografski problem – zaključila je Bjelobrk.

“DAJ PARE!” Maskirani razbojnici presreli kombi sa penzijama u Beogradu

pljacka

IZVOR:Alo.rs, Tanjug – Filmska pljačka novca namenjenog za isplatu penzija dogodila se rano jutros na okretnici autobusa u Padinskoj Skeli.

pljacka

Kako MUP navodi u saopštenju, dve nepoznate osobe su tokom ispostave novca, jutros oko sedam sati, ukrale neutvrđenu sumu novca i pobegli u nepoznatom pravcu.

Kako navodi Alo.rs, maskirani razbojnici sačekali su rano jutros oko 7 sati na okretnici autobusa da krene kombi za prevoz novca, pa su izvršili pljačku.

Razbojnici su sačekali da se kombi zaustavi ispred pošte i da radnici obezbeđenja krenu sa primopredajom novca. Sekund kasnije počele su da se odvijaju filmske scene, kada su se pojavila dva naoružana i maksirana razbojnika.

Oni su pod pretnjom oružijem od radnika oteli više džakova novca koji je bio namenjen za isplatu penzija.

– Odjednom su se niotkuda pojavila dvojica maskiranih muškaraca koji su uperili oružje u radnike. Povikali su “daj pare! Ovo je pljačka!” a potom su zgrabili vreće s novcem i jednostavno nestali. Kao u zemlju da su propali – kaže jedan od svedoka ovog događaja za Alo!

Policija intezivno traga za dve nepoznate osobe koje su jutros ukrale novac ispred Pošte u Padinskoj skeli, rečeno je Tanjugu u MUP-u.

Jednodnevni izlet – Divčibare

divcibare

 
Penzionerski servis se priključio aktivnostima Asocijacije „Sport za sve“ Beograd, koja organizuje u nedelju 15.01.2017. god. jednodnevni izlet na Divčibare.

divcibare
 
Polazak će biti u 08 h ispred zgrade gradskog centra za fizičku kulturu, Deligradska 27.
 
Očekuje nas pešačka tura (oko 1 sat) stazama zdravlja i aktivnosti na snegu.
 
Cena izleta iznosi 800,00 din. a spiskovi će se praviti redosledom prijava, obzirom da je broj mesta ograničen.
 
Dodatne informacije i rezervacije na tel: 011/ 2643-296 Jelena od 09-12 h.

Mekdonalds šokirao: Evo ko će vas od sada služiti

IZVOR: Tanjug – Ljubljana — Svetski lanac brze hrane Mekdonalds u Sloveniji će od januara u nekim svojim lokalima početi prvi put da angažuje penzionere, piše mariborski list “Večer”.

Mekdonalds će im ponuditi jednostavnije i lakše poslove, kao što su brisanje stolova, odnošenje tanjira i pribora, i rad do 60 sati mesečno, koliko maksimalno dopušta zakon.

Do sada se na poziv Mekdonaldsa u Sloveniji javilo najviše penzionera iz Maribora i Ljubljane, piše list, podsećajući da taj lanac u Sloveniji ima 18 restorana sa više od 800 zaposlenih.

Planirano je da projekat angažovanja penzionera najpre bude realizovan u januaru u tri Mekdonaldsova restorana, ali iz kompanije poručuju da će sa projektom nastaviti i u drugim restoranima ako se pokaže da su reakcije gostiju i zaposlenih dobre.

Prema zakonu o regulisanom tržištu rada, penzioneri legalno u Sloveniji smeju da povremeno rade najviše 60 sati u kalendarskom mesecu, bruto satnica koju im poslodavci plaćaju ne sme biti manja od 4,20 evra, a godišnji bruto dohodak koji povremenim radom ostvare godišnje ne sme preći 6.300 evra.

Australijski naučnik i dalje radi iako je napunio 102 godine

IZVOR -BETA: Najstariji australijski naučnik izborio se da sa 102 godine nastavi da radi kao saradnik na univerzitetu.

Dejvidu Gudolu je naređeno da sledeće godine radi od kuće, pošto su neki zaposleni izrazili zabrinutost da ugrožava svoje zdravlje i bezbednost dolaženjem u kampus Univerziteta Edit Kauan u Zapadnoj Australiji.

Posle dve decenije rada, u avgustu mu je rečeno da spakuje svoje stvari, preneo je BBC.

Univerzitet je, međutim, sada našao novi “bolji” radni prostor za njega, bliže njegovom prebivalištu.

“Nadam se da ću nastaviti s korisnim radom u mojoj oblasti dok mi vid bude dozvoljavao”, rekao je Gudol. Gudol je tokom 70 godina duge karijere u oblasti ekologije napisao više od 100 istraživačkih radova, a sada radi kao honorarni naučni saradnik, bez naknade.

Još 10 dana za penziju po starim uslovima

IZVOR – TANJUG : Beograd — Ukoliko građani žele da ostvare pravo na penziju po uslovima iz ove godine, trebalo bi da raskinu radni odnos najkasnije 30. decembra.

Podnošenje zahteva od 1. januara i kasnije podrazumevaće primenu uslova koji važe u 2017. godini, kažu u Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko isiguranje (RF PIO).

Zahtev za penzionisanje bi u prvom slučaju trebalo da se podnese najkasnije 31. decembra, objašnjavaju u RF PIO.

Od 1. januara 2017. godine za žene osiguranike uslov za starosnu penziju biće 61 godina i šest meseci života i najmanje 15 godina staža osiguranja, a uslov za prevremenu starosnu penziju u idućoj godini podiže se na 55 godina i osam meseci života i 37 godina i šest meseci staža osiguranja.

Od 1. januara 2017. godine uslov za prevremenu starosnu penziju za muškarce podiže se na 56 godina i četiri meseca života i 40 godina staža osiguranja.

Inače, u u 2016. godini za žene osiguranike uslov za starosnu penziju je 61 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja.

Uslovi za prevremenu starosnu penziju za žene u ovoj godini su 55 godina života i 37 godina staža osiguranja. Uslov za muškarce je 55 godina i osam meseci života i 40 godina staža osiguranja.

Ti uslovi će se povećavati do 2024. godine, kada će biti izjednačeni za žene i muškarce – 60 godina života i 40 godina staža osiguranja.

Prema Zakonu o PIO koji se primenjuje od 1. januara 2015. godine, propisano je da se uslov za starosnu penziju za žene osiguranike sukcesivno povećava svake kalendarske godine.

Godine života kao uslov za starosnu penziju za osiguranike žene će se uvećavati do 2032. godine kada će uslovi za žene i muškarce biti izjednačeni – 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja.

Fond PIO je zaključno sa 30. novembrom primio 400.338 zahteva za ostvarivanje prava na penziju i ostalih prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja.

Od tog broja, za ostvarivanje prava na starosnu penziju primljeno je 119.409 zahteva, za porodičnu penziju 45.259 zahteva, a za invalidsku 43.257 zahteva.

Praksa pokazuje da najveći broj zahteva za ostvarivanje prava na starosnu penziju RF PIO stiže u decembru, odnosno poslednjih dana decembra, te, shodno tome, i ove godine očekujuju veći broj zahteva u decembru od prosečnog mesečnog “priliva” zahteva.

“Nadležne filijale Fonda će, kao i do sada, sve zahteve koji budu podneti rešavati u skladu sa zakonom i u propisanom roku od dva meseca”, navode u PIO Fondu.

Kako kažu, do sada se oko 92 odsto rešenja donosilo u zakonskom roku i ističu da je stoprocentnu ažurnost nemoguće postići zbog složenih slučajeva staža ostvarenog u više država ili nekompletnih podataka o stažu osiguranja, zaradama i visini doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za ceo period osiguranja.

Prema podacima Fonda, preko 93 odsto zahteva koji su podneti u ovoj godini reši se do kraja godine.

U Srbiji trenutno ima 1.725.784 korisnika penzija.

Od tog broja 1.067.510 je onih koji primaju starosnu penziju, 353.791 je porodičnih penzionera i 304.483 invalidskih penzionera.

Što se tiče broja korisnika po kategoriji osiguranika – 1.447.370 penzionera je iz kategorije zaposlenih, 84.036 iz samostalnih delatnosti i 194.378 iz kategorije poljoprivrednika.

Prosečna penzija trenutno iznosi 23.466 dinara.

Ova zemlja je raj za penzionere

IZVOR: BIF – Prema poslednjim rezultatima, u zemljama članicama OECD 12,6% od ukupnog broja stanovnika starijih od 65 godina živi u relativnom siromaštvu.

Među “negativnim rekorderima” po ovom pitanju su Južna Koreja, Australija i Sjedinjene Države, države koje inače spadaju u razvijene i stabilne ekonomije.

Među ekonomski najugroženije grupe iznad 65 godina starosti u zemljama OECD izdvajaju se žene, kao i “stariji seniori”, to jest penzioneri stariji od 75 godina.

Broj najugroženijih penzionera je alarmantan u Južnoj Koreji – u toj zemlji skoro polovina stanovništva (49,6%) iznad 65 godina starosti jedva sklapa kraj s krajem. Međutim, na dnu liste koja uključuje 35 članica OECD-a nalaze se i Australija (35,5%) i SAD (21,5%).

S druge strane, među državama koje zaslužuju “pohvalu”, kao one u kojima penzioni sistemi još uvek koliko-toliko vode računa o najstarijem delu populacije izdvajaju se, na prvom mestu, Holandija (2% siromašnih penzionera), a za njom Francuska (3,8%) i kanada (6,7%).

Potpisano: Mogu ranije u penziju, ali to ima cenu

IZVOR -BETA: Varšava — Predsednik Poljske Andžej Duda potpisao je zakon koji Poljacima od oktobra 2017. vraća pravo da sa 65 godina u penziju odlaze muškarci i sa 60 godina žene.

Smanjenje starosne granice za odlazak u penziju zahtevali su poljski sindikati otkako je 2012. godine tadašnja vlada premijera Donalda Tuska počela postepeno da pomera granicu ka konačnih 67 godina i za muškarce i za žene zbog nepovoljnih demografskih trendova i ubrzanog starenja stanovništva.

Obećanje Poljacima da neće morati da rade tako dugo bilo je jedno od glavnih u kampanji Andžeja Dude u izborima za predsednika Poljske u maju 2015. godine, a za nekoliko meseci nakon izbora pripremio ga je kao predsednički zakon i podneo na glasanje parlamentu, koji ga je ove jeseni usvojio.

“Veoma me raduje što je smanjena starosna granica za odlazak u penziju. Taj zakon daje pravo Poljacima da biraju. Mogu da to iskoriste, ali ne moraju”, kazao je nakon što je potpisao zakon Duda.

Poljoprivrednici u Poljskoj dodatno će do kraja naredne godine da iskoriste pravo da muškarci odu u penziju sa 60 godina starosti, a žene sa 55 godina.

Raniji odlazak Poljaka u penziju koštaće državu, prema proračunima Biroa za analize Sejma i Ministarstva finansija, 33 milijarde evra do 2025. godine, a do 2035. godine oko 90 milijardi evra.

Ekonomisti su, međutim, upozorili da će pravo na raniji odlazak u penziju biti plaćeno osetnim smanjenjem penzije, najmanje za 30 odsto.

Po statistici, prosečna Poljakinja rođena 1982. godine po dosadašnjim zakonima ako ode u penziju sa 67 godina imaće bruto penziju od 810 evra, dok bi joj odlazak u penziju po novom zakonu, sa 60 godina starosti smanjio penziju na 420 evra.

Poljak, istog godišta, ako bi radio do 67. godine života može da računa na penziju od 859 evra, dok bi odlazak dve godine ranije, u 65. godini, značio penziju od 716 evra, upozorio je Biro za analize Sejma poljskog parlamenta.